Novi Sad: Tragedija i posledice
Radovi treba počinu krajem leta 2015. a da se završe najviše za 30 godina, s tim da za 20 godinu bude završeno 50 odsto radova. Zna li Mali šta je 300 miliona, a šta 3,5 milijarde? Koliki su stvarni troškovi srpske strane u raščišćavanju terena za Beograd na vodi?
Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Muhamed Alabar, predsednik UO kompanije „Igl Hils“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i direktor „Beograda na vodi“ Aleksandar Trifunović u prisustvu gradonačelnika Beograda Siniše Malog potpisali su 26. aprila Ugovor o zajedničkom ulaganju u projekat „Beograd na vodi“.
Na sajtu Vlade Srbije se kaže da je vrednost ovog ugovora, koji bi trebalo značajno da pokrene srpsku privredu, uposli građevinsku industriju i obezbedi nova radna mesta, oko 3,5 milijarde evra, a da je projektom „Beograd na vodi“ predviđeno je da se na površini od oko 177 hektara izgradi više od milion kvadratnih metara stambenog prostora, oko 750.000 kvadratnih metara poslovnog i komercijalnog prostora, više od 62.000 kvadrata javnih sadržaja kao što su vrtići, škole, ustanove kulture, socijalne i zdravstvene zaštite i oko 242.000 kvadrata novih zelenih površina te da ti kapaciteti omogućavaju da na tom prostoru bude više od 13.000 zaposlenih i više od 17.000 stanovnika.
U vesti sajtu vlade Srbije se navodi da će izgradnja prvih objekata u „Beogradu na vodi“ početi na leto 2015. godine i da će to biti dve stambene kule koje su premijerno prikazane u Kanu, na najvećem svetskom sajmu nekretnina.
Detalji o strukturi ulaganja, obavezama potpisnika, garancijama i finansijskoj konstrukciji na sajtu vlade ka ni na Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koji takođe objavljuje vest o potpisivanju ugovora nisu saopšteni. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali je izjavio da će ugovor o realizaciji projekta „Beograd na vodi“ biti pravnosnažan kada Komisija za zaštitu konkurencije da odobrenje i da će onda javnosti biti objavljeni svi njegovi elementi; da su ostale još dve, tri pravne radnje da se završe i poručio da nema nikakvih tajni u vezi sa tim ugovorom.
Iz ostalih vesti proizilazi da su potpisnici Vlada Srbije i kompanija „Belgrade Waterfront Capital Investment LLC“, čiji je vlasnik kompanija „Igl hils“.
TV N1 prenosi da će za finansiranje projekta „Beograd na vodi“ kompanija „Eagle Hils“ obezbediti 300 miliona evra – 150 miliona evra u formi kapitala, uz dodatnih 150 miliona zajma u formi pozjamice osnivača kompanije.
Takođe se navodi da će „Eagle Hils“ dodatno odboriti Republici Srbiji zajam od 90 miliona evra za preseljenje železničkih objekata iz Savskog amfiteatra kao i 40 miliona evra za završetak procesa eksproprijacije.
U vesti na sajtu RTS se kaže da će za finansiranje projekta „Beograd na vodi“ kompanija „Igl hils“ obezbediti 300 miliona evra i 150 miliona evra u formi kapitala, uz dodatnih 150 miliona zajma u formi pozajmice osnivača kompanije.
RTS u svojoj vesti navodi da će prema potpisanom ugovoru, Republika Srbija biti vlasnik 32 odsto kapitala, dok će partner iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) biti vlasnik 68 odsto kapitala, a da je kompanija „Igl hils“ ugovorom prihvatila da joj se izda zemljište na dugoročni zakup od 99 godina, tako da se ta zemlja ne prodaje, a da zgrade koje se nalaze u različitim režimima zaštite od strane države neće biti uklanjane. One će po modelu zgrade zadruge ostati u državnom vlaništvu i biti obnovljene i korišćene za kulturne sadržaje. B 92 javlja da su pitanju Hotel Bristol, zgrada Železničke stanice i Fabrika papira Milana Vape.
U vesti TV N1 se kaže da je potvrđeno je da će projekat da traje maksimalno 30 godina, od čega 50 odsto projekta mora biti završeno u prvih 20 godina, a da prilikom izvođenja radova domaći izvođači radova imaju prednost.
Najduži do sada pominjani rok za završetak Beograda na vodi je bio 15 godina (Aleksandar Vučić u Skupštini Srbije 8. aprila 2015: „Pitanje je da li ćemo ceo projekat moći da završimo i za 15 godina, ali već za tri, četiri godine Beograd će imati svoje lepše, mnogo lepše lice…“). Ranije je govorio da će Beograd na vodi biti završen za četiri godine.
Gostujući na B92 u nedelju 26. maja uveče gradonačelnik Beograda Siniša Mali je objašnjavao kako će se od 300 miliona koje „Eagle hils“ po ugovoru treba da uloži i pozajmi stiže do procenjene vrednosti projekta od 3,5 milijardi tvrdeći da će ostatak projekta da se izgradi iz profita od startnog projekta i daljim multiplikovanjem prihoda pa ispada da prvi čovek Beograda tvrdi da tih startnih 300 miliona može da donese profit od 3,2 milijarde…(?!)
„Investicije obezbeđuje investitor. Oni daju 300 miliona evra početnih investicija i to je dovoljno za 300 hiljada kvadrata. Za četiri godine treba da se završi prva faza, a od profita koji bude usledio kreira se novi kapital i nove investicije. To je dovoljno, a ukoliko se ne obezbedi, opet će investitor dati novac“, istakao je Mali za b92.
Gradonačelnik Mali je takođe objasnio da arapski zajam za izmeštanje Železničke stanice zapravo nije finansijski deo projekta „Beograd na vodi“:
„Takođe, oni će Vladi dati zajam za relociranje železničke stanice, to košta 90 miliona evra, oni obezbeđuju sredstva, a mi ćemo da im posle vratimo. To je trošak za „Prokop“ i tu se ne radi o projektu „Beograd na vodi“. Imamo šansu da završimo to i da se oslobodi deo savskog amfiteatra za drugi deo projekta“, dodao je Mali. Da li to objašnjenje praktično znači da da se troškovi izmeštanja beogradske železničke stanice ne računaju u troškove srpske strane radi raščićavanja terena za projekat „Beograd na vodi“?
Pristalice inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ u protestu u Savamali 26. aprila:
Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ održala je protest zbog potpisivanja ugovora za projekat „Beograd na vodi“ koji su privatni investitor i država Srbija potpisivali nekoliko metara dalje, u zgradi Geozavoda.
Kako već žanr mutnih radnji nalaže, potpisnici ugovora su se sakrili iza dva tramvaja koji su zaustavileni kako zvanice ne bi bile uznemiravane. Za razliku od države, naša grla nas nisu izdala i ljudi koji nam otimaju zajedničke rasurse su nas čuli. Oko hiljadu građana je uzvikivalo, nosili su transparente i patkice u različitim oblicima.
Uprkos oskudnom kritičkom izveštavanju o projektu, građani su ovim protestom pokazali da neće prepustiti sudbinu grada mutnim dilovima investitora i političara.
Ovo je bio prvi protest inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“. Pokazali smo koliko nas ima.
Obratite pažnju, patka je na ulici!
Izvor: „Ne da(vi)mo Beograd“ (Više slika u FOTO GALERIJI – kliknite za uvećanje)
Kako izveštava Politika pod naslovom
„Beograd na vodi“ kompletan za trideset godina, na novinarsko pitanje o tome da li Srbija snosi rizik u slučaju da stanovi i poslovni lokali u „Beogradu na vodi“ ostanu neprodati, ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, potpisnica ugovora u ime Vlade Srbije, nije iznela nikakve detalje o eventualnim garancijama našoj strani na koje se „Igl hils“ ugovorom obavezao. Ona je rekla samo da Beograd neće snositi rizik ako nešto ostane neprodato a takvog rizika, dodala je Mihajlovićeva, nema.
„Beograd i Srbija neće izgubiti, već mogu samo da dobiju, tako što će se ovde zaposliti građevinska industrija i što će u Beogradu da se radi, jer svaka investicija je šansa da građevinske kompanije rade i ljudi dobiju posao – kazala je ministarka građevinarstva.
„Beograd na vodi“, naveo je Muhamed el Abar, vlasnik kompanije „Igl hils“, može imati neverovatan efekat na ekonomski rast.
„U radu na ovom projektu dobar uticaj može da bude i to što ćemo pokazati nove tehnike izgradnje i dizajn – rekao je Abar, dodajući i da „nije toliko važna infrastruktura koliko bolji kvalitet života za sve građane“.
Tvrdeći da će „Beograd na vodi“ imati pozitivne efekte po Srbiju, Abar je naveo i da Vlada Srbije pritiska da u realizaciju projekta budu uključeni lokalni stručnjaci i radna snaga. Vlasnik „Igl hilsa“ pohvalio je i premijera Srbije Aleksandra Vučića, koji, kako izveštava POlitika, zbog bolesti nije mogao da prisustvuje potpisivanju ugovora. Njemu je Abar čestitao na „neverovatnoj organizaciji“ i ocenio da Srbija ima premijera kakav se „retko viđa u svetu“. Na ovom projektu, rekao je Abar, angažovan je „tim za dobrobit naroda“.
Uoči potpisivanja ugovora, u Savamali, na uglu Ulice Kraljevića Marka i Karađorđeve, kod zgrade Geozavoda, okupile su se dve grupe građana – jedni koji se protive ovom projektu, a drugi koji ga podržavaju.
Više stotina onih koji su protiv projekta, među kojima su bili i aktivisti inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, blokiralo je saobraćaj u Karađorđevoj ulici.
Prethodno su tokom ceremonije potpisivanja ispred Geozavoda bila parkirana dva tramvaja, tako da se sa ulaza u Geozavod nije video protest protivnika projekta.
S druge strane policijskog kordona, okupila se grupa građana koja podržava ovaj projekat. Iz njihovog tabora nije bilo skandiranja, samo su se s vremena na vreme mogli čuti aplauzi. Ova grupa se nakon potpisivanja ugovora razišla, javlja Radio Slobodna Evropa.
Nažalost, problematičnih pitanja koja se tiču projekta „Beograd na vodi“ ima više:
1. poništen je Generalni urbanistički plan koji je najviši urbanistićki planski akt, odnosno zakon o ponašanju u prostoru;
2. poništen je propis o izgradnji visokih objekata, što takođe ima nesagledive posledice na ponašanje u prostoru i stvara nepredvidiv voluntarizam u planiranju grada;
3. zatim je poništena obaveza o raspisivanju internacionalnog urbanističko-arhitektonskog konkursa za predmetnu lokaciju, koji je najdemokratskiji način u izboru kvalitetne urbanističke solucije;
4. nakon toga sledi veliki broj pitanja na koje nijedan kasnije usvojeni dokument nije dao seriozan i prostorno validan odgovor (nije rešeno pitanje infrastrukture: vodovoda, kanalizacije, saobraćaja, metroa…), jednom rečju, veoma je problematičan celokupan urbanističko-arhitektonski i inženjerski koncept.
Smatram da je samovoljan i veoma rizičan po rezultate način sprovođenja čitavog projekta, uprkos ozbiljnim i dobronamernim primedbama profesije.
Pitanje je: Čemu nam služe zakoni, a konačno i Parlament…, ako u svakom trenutku nekritičkim preglasavanjem po volji određene interesne grupe mogu da se donesu nova pravila, ne uvažavajući razložne i zabrinute primedbe profesionalaca.“
Mislim da je istorijska potreba da Beograd izađe na vodu, sa aspekta arhitekture legitimna. Beograd je verovatno poslednja evropska prestonica koja ima tako dragocen prostorni resurs, a da ga do danas nije iskoristio kao nezaobilazan gradski reper. Potrebno je da komentarišem i tzv. „Evropolis“ premda ga nerado tako zovem kako god komentarisali Miloševićevu nameru oko ove teme. Moramo konstatovati da je on tada pozvao i angažovao stručni potencijal za pripremu međunarodnog arhitektonsko-urbanističkog konkursa najvećeg značaja. Kao član Upravnog odbora Saveza arhitekata Srbije iz tog vremena, mogu iz prve ruke da posvedočim da je tada u okviru saveza veoma ozbiljno pripremana dokumentacija za konkurs, koja je u sebi sadržala sve prethodne provere i analize rečnog prostora (dokumntacija SANU-a, projekat metroa…).
Internacionalna Unija arhitekata je zbog kvaliteteta pripreme i značaja lokacije taj konkurs stavila pod prioritete za godinu 1996. Nažalost veliki trud je deponovan u arhivi Saveza arhitekata jer je nerazumljivo na kraju postao neinteresantan za inicijatora.
Konačno, prethodna iskustva u naporima da Beograd konačno „siđe na reke“, govori o tome da je ovo težak i dugotrajan posao koji treba seriozno isplanirati, što bojim se, u ovom najnovijem pokušaju evidentno nije slučaj.
Naravno da je priprema terena ozbiljna tema, ne u smislu osporavanja legitimiteta ovog pokušaja, nego kao upozorenje na nedostatak ozbiljnih studija o ovoj svakako značajnoj temi. Pitanje saobraćaja (metro, mosotovi, železnička i autobuska stanica…) je od posebnog značaja za ovaj projekat, a taj problem već više decenija, pa i sada, guramo pod tepih i nemamo hrabrosti da se sa njim ozbiljno uhvatimo u koštac. Ako ozbiljno ne pristupimo rešavanju tog problema svaki „Beograd na vodi“ te i ovaj će biti mrtav.“
„Pitanje „Beograda na vodi“ najbolje pokazuje da se elita u Srbiji ne pita za mišljenje, a ako ima drugačije mišljenje biva marginalizovana uz opasnost da se proglasi političkim protivnikom. Takva mogućnost stvara određene nelagodnosti i put u autocenzuru.
U svakom slučaju elita u Srbiji, ako je uopšte više ima, previše ćuti za potrebe ovog trenutka.“
Branislav Mitrović: Elita previše ćuti, Akademija arhitekata Srbije 16. aprila
Sve mutne radnje koje postoje u vezi takozvanog projekta „Beograd na vodi“, sva potencijalna korupcija o kojoj smo pričali toliko puta, sve one namere da se zaposlenim građanima otme još po 2,054 evra kako bi se stavili u džep nekog investitora koji je prijatelj premijera, sva ona nakaradna i sporna urbanistička rešenja – danas se stavljaju u ugovor koji se svečano potpisuje.
Pred očima Beograđana odvija se otimanje njihovog grada. Savsko priobalje dodeljuje se investitoru iz Ujedinjenih Arapskih Emirata potpuno besplatno jer je ideja da u ovoj korupciji veka zaradi nekolicina, a da građani Beograda i Srbije to plate. Ta vam pljačka neće proći!
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
