Uznemirujući znaci slabosti, tempo ekonomskog oporavka neujednačen. Geopolitički rizici mogli bi se povećati i dovesto do mnogo veće cene goriva, trgovinskih poremećaja i ekonomske oskudice
Svetski finansijski lideri založili su se 11. oktobra na sastanku Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Vašingtonu za „hrabre i ambiciozne“ mere radi podsticanja oporavka globalne privrede, koja pokazuje uznemirujuće znake slabosti.
Zbog povećanih finansijskih i geopolitičkih rizika globalni ekonomski oporavak je i dalje slab i neujednačen i različit u različitim zemljama i regionima, pokazuje najnovije istraživanje MMF ( Global Growth Disappoints, Pace of Recovery Uneven and Country-Specific, Vorld Economic Outlook (VEO), Legacies, Clouds, Uncertainties) objavljeno 7. oktobra 2014.
Sumorno raspoloženje zavladalo je poslednjih nekoliko dana, otkako su ekonomski podaci ukazali na spori rast, ili čak kontrakcije, u velikim ekonomijama poput Nemačke i Japana. Globalni lideri okupili su se u Vašingtonu u četvrtak predložili da se ulože napori da se stimuliše rast u Evropskoj uniji i Aziji koji su tokom poslednjih nekoliko godina dala razočaravajuće rezultate, piše Njujork Tajms pod naslovom
Sluggish Global Outlook Ripples in Markets, koji sugeriše da su podaci o sporom rastu zatalasali tržišta.
Zbog kikseva u privrednim aktivnostima u naprednim ekonomijama u prvoj polovini 2014. MMF za ovu godinu predviđa prosečni globalni rast od 3,3 odsto, nepromenjen od 2013, a slabiji od očekivanog rasta u ovoj godini. Očekuje se povećanje rasta na nivo od 3,8 odsto u 2015.
Olivije Blanšar, ekonomski savetnik i šef istraživačkog odeljenja MMF-a upozorava na recesiju, teret visokih dugova i nezaposlenost. Širom sveta, investicije su slabije nego što se očekivalo.
U razvijenim ekonomijama se očekuje da se stopa rasta poveća na 1,8 odsto u 2014, a 2,3 odsto u 2015.
U Sjedinjenim Državama nakon perioda privremenog neuspeha u prvom kvartalu 2014, zabeležen je jak rast zaposlenosti, a tržište nekretnina se oporavlja.
U zoni evra, razočaravajući rast označava dugotrajne slabosti. Postepen, ali slab oporavak sledi zahvaljujući rekordno niskom nivou dugoročnih kamatnih stopa u ključnim ekonomijama evrozone.
U Japanu sklapa se više ugovora nego što se očekivalo u drugom kvartalu 2014, u svetlu povećanja poreza na potrošnju.
• Rast tržišta u ekonomijama u razvoju će se nastaviti. Ipak, prognoza rasta od 4,4 odsto je malo slabija nego u aprilu 2014, zbog slabije domaće tražnje i uticaja povećanih geopolitičkih tenzija, posebno u Rusiji i susednim zemljama.
• U Kini se očekuje da će stopa rasta blago opasti u 2014-15. na 7,4 odsto, u okviru reforme ekonomije radi osiguranja održivosti. Rast se očekuje i u drugim ekonomijama u razvoju u Aziji .
• U Latinskoj Americi, zbog smanjenja izvoza, kao i zbog domaćih ograničenja, očekuje se da se stopa rasta smanji za polovinu ove godine, na oko 1,3 odsto,. U 2015. se očekuje rast od oko 2,2 odsto.
• U podsaharskoj Africise očekuje se snažniji rast zbog jake investicione potražnje, iako izgledi variraju od zemlje do zemlje.
• Na Bliskom istoku i u Severnoj Afrikci oporavak je i dalje krhak, a očekuje se da stope rasta počnu da se skromno konsoliduju kao rezultat poboljšanja domaćih bezbednosnih uslova (?) i poboljšanja eksterne tražnje. Iz istih razloga očekuju se kromna poboljšanja aktivnosti u Rusiji i drugim ekonomijama Zajednice Nezavisnih Država .
• Geopolitički rizici mogli bi se povećati. Rezultat bi mogao da se pokaže kroz mnogo veće cene goriva, trgovinske poremećaje i ekonomsku oskudicu.
• U razvijenim ekonomijama i dalje će najveće srednjoročne rizike predstavljati stagnacija (stalni investicioni manjak u odnosu na uštede, uz skoro nulte kamatne stope) i nizak potencijal rasta – uprkos veoma niskim kamatnim stopama i povećanom riziku i povećanju apetita na finansijskim tržištima.
• Produžena niska inflacija ili deflacija posebno u evrozoni, mogle bi predstavljati rizik za održivost duga u nekim zemljama.
• U razvijenim ekonomijama fiskalno prilagođavanje mora biti podešeno za podršku oporavku i da postavi temelj za dugoročni rast i radna mesta. U tom kontekstu, povećanje investicija u javnu infrastrukturu moglo bi da obezbedi podsticaj tražnje u kratkom roku i da pomogne podizanju potencijalne proizvodnje u srednjem roku u Sjedinjenim Američkim Državama i Nemačkoj.
• Prostor da ekonomije u razvoju koriste makroekonomske politike za podršku rastu varira i ograničeniji je u zemljama izloženih spoljnim ranjivostima. Istovremeno, tržišta u razvoju će morati da se bave posledicama monetarne politike normalizacije u Sjedinjenim Državama i mogućim smenama raspoloženja na finansijskom tržištu.
I u naprednim i zemljama u razvoju, postoji opšta, hitna potreba za specifičnim strukturnim reformama radi jačanja potencijalnog održivog rasta. Za mnoge zemlje, to znači poboljšanje tržišta rada i proizvoda, uključujući i reforme radi smanjenja troškova.
MMF je inače preporučivao i naprednim zemljama i zemljama u razvoju da investiraju u infrastrukturu. U jednom delu studija MMF-a World Economic Outlook objavljene u oktobru 2014. (V: The Time Is Right for an Infrastructure Push
) MMFispituje makroekonomske efekte javnih investicija u velikom broju zemalja. Nalazi pokazuju da je u zemljama sa infrastrukturnim potrebama, sada dobro vreme da se pogura infrastruktura.
Mnoge napredne ekonomije su zaglavljene u zamkama niskih stopa rasta, visoke nezaposlenosti i ugrožene životne sredine, a troškovi pozajmljivanja su niski. Povećana ulaganja u javnu infrastruktura su jedna od retkih preostalih poluga politici podrške rastu. U mnogim tržišta u nastajanju i razvoju, infrastrukturna uska grla pretstavljaju kočnicu rasta ekonomije, konstatuje se u studiji MMF.
Izvor: Global Growth Disappoints, Pace of Recovery Uneven and Country-Specific
Vorld Economic Outlook (VEO), Legacies, Clouds, Uncertainties oktobar 2014
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve