Kako je štrajk advokata prevazišao svoj povod

Odluka o prekidu protesta

Skupština Srbije usvojila je 21. januara izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu i prateće zakone čije je stupanje na snagu uslov za prekid štrajka advokata. Usvojene su izmene i dopune Zakona o prometu nepokretnosti, vanparničnom postupku, porodičnom zakonu i o nasleđivanju. Zakoni će stupiti na snagu dan po objavljivanju u Službenom glasniku.

Advokatura Srbije vratiće se u sudnice najranije u petak 23. januara, pošto Upravni odbor Advokatske komore Srbije (AKS) donese odluku o prestanku protesta, rekao je Tanjugu predsednik AKS Dragoljub Đorđević, pre sednice Upravnog odbora AKS u Gradskoj kući u Subotici radi donošenja Odluka o prekidu protesta.

On je napomenuo da je Komora iz Ministarstva pravde dobila dopis u kojem je obaveštena da je Skupština Srbije usvojila izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu i set pratećih zakona, da je predsednik Republike Tomislav Nikolić već potpisao ukaz o proglašenju izmena i dopuna i da se Službeni glasnik već štampa.

To znači izmene i dopune zakona stupaju na snagu odmah, a njihovo stupanje na snagu je i ispunjenje poslednjeg uslova Skupštine AKS od 16. januara za prekid protesta koji traje od 17. septembra 2014. godine.

Zahvaljujući amandmanu Zaštitnika građana, advokatura će opet sastavljati ugovore slepih, gluvih i nemih lica, tako da je još jedan javnobeležnički zapis otpao iz Zakona, napomenuo je Đorđević.

( Advokati o povratku u sudnice, TV Vojvodine, 22. januar 2015.

Članovi stručnih timova su, nakon sastanka koji je trajao tri sata, potpisali sporazum o izmenama spornih propisa koji posle božićnih praznika treba da razmatra Upravni odbor Advokatske komore Srbije čija skupština treba da donese odluku o tome da li se nastavlja ili prekida obustava rada advokata. Ako se donese odluka o prekidu, po rečima članice stručnog tima AKS Jasmine Milutinović, koje prenosi RTS advokati bi mogli da počnu da rade najranije 18. januara.

Na sajtu Advokatske komore Srbije je objavljen Sporazum stručnih timova Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde Republike Srbije koji je zaključen 08.01.2015. godine, sa tekstom usaglašenih odredbi Zakona o javnom beležništvu, Zakona o nasleđivanju, Porodičnog zakona, Zakona o prometu nepokretnosti i Zakona o vanparničnom postupku

1. Članovi Stručnih timova saglasili su se o tome da se u najskorije vreme po hitnom postupku izmene odredbe Zakona o javnom beležništvu, Zakona o prometu nepokretnosti, Zakona o vanparničnom postupku, Porodičnog zakona i Zakona o nasleđivanju, na način kako stoji v prilogu ovog sporazuma.

Stručni timovi su se saglasili da nije potrebno vršiti izmene Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa.

Stručni timovi su se saglasili da su dogovorene izmene napred navedenih zakona, dovoljne da Stručni tim Advokatska komora Srbije predloži organima Advokatske komore Srbije da donesu odluku o prestanku protesta advokata obustavom rada, i da advokatura počne da radi.

2. Članovi Stručnih timova su se sporazumeli da će Stručni timovi koje odrede Vlada i Advokatska komora Srbije, razmotriti odgovarajuće izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Zakona o državnom pravobranilaštvu i Zakona o javnim nabavkama.

3. Članovi Stručnih timova su se sporazumeli da se Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći povuče iz procedure i da Advokatska komora Srbije delegira stručni tim koji he učestvovao i u radu na donošenju Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

4. Članovi stručnih timova su se sporazumeli da se ubuduće unapredi saradnja između Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije. a naročito u pogledu zakonodavne aktivnosti.

5. Sastavni deo ovog sporazuma čine dogovorene izmene odredaba Zakona o javnom beležništvu, Zakona o prometu nepokretnosti. Zakona o vanparničnom postupku. Porodičnog zakona i Zakona o nasleđivanju.

ČLANOVI STRUČNIH TIMOVA

Jasmina Milutinović

Mr Mirjana Jovanović Tomić

Tanja Arsić

Čedomir Backović

Nela Kuburović

Dejan Đurđević

1. IZMENE ZAKONA O JAVNOM BELEŽNIŠTVU

Član 6.

Javnobeležničke isprave su isprave o pravnim poslovima i izjavama koje su sastavili javni beležnici (javnobeležnički zapisi), zapisnici o pravnim i drugim radnjama koje su obavili ili kojima su prisustvovali javni beležnici (javnobeležnički zapisnici) i potvrde o činjenicama koje su posvedočili javni beležnici (javnobeležničke potvrde), nejavne isprave koje su potvrdili javni beležnici (javnobeležnička solemnizacija), kao i nejavne isprave kod kojih je javni beležnik overio potpis, odnosno overio autentičnost propisa, prevoda ili izvoda (javnobeležničke overe).

Član 53. (BRIŠE SE STAV 6.)

Član 53a.

Ako javni beležnik utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za sačinjavanje, potvrđivanje ili overu isprave, rešenjem će odbiti da preduzme službenu radnju.

Protiv rešenja o odbijanju javnog beležnika da preduzme službenu radnju stranka može izjaviti prigovor nadležnom sudu na čijem području se nalazi službeno sedište postupajućeg javnog beležnika u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa rešenja.

Sud je dužan da o prigovoru odluči u roku od osam radnih dana od dana dostavljanja prigovora.

Nepostupanje u skladu sa stavom 3. ovog člana smatraće se nesavesnim radom sudije.

Član 536.

Protiv rešenja suda kojim se usvaja prigovor stranke i nalaže postupajućem javnom beležniku da preduzme traženu službenu radnju, javni beležnik nema pravo žalbe.

Protiv rešenja kojim se odbija prigovor, stranka može izjaviti žalbu nadležnom sudu u roku od 15 dana o dana dostavljanja propisa rešenja.

Sud je dužan da o žalbi odluči u roku od petnaest radnih dana od dana dostavljanja žalbe.

Nepostupanje u skladu sa stavom 3. ovog člana smatraće se nesavesnim radom sudije.

Član 69.

Ako na ispravu koju je sastavio javni beležnik nema svojeručnog potpisa i pečata javnog beležnika takva isprava nema pravno dejstvo javne isprave.

BRIŠE SE STAV 2.

Član 82.

U obliku javnobeležiičkog zapisa sačinjavaju se:

5.1. ugovori o raspolaganju nepokretnostima poslovno nesposobnih lica;

5.2. ugovori o raspolaganju nepokretnostima lica koja ne mogu da vide, čuju, govore, čitaju i pišu;

5.3. sporazumi o zakonskom izdržavanju, u skladu sa zakonom;

5.4. ugovor o hipoteci i založna izjava ako sadrže izričitu izjavu obvezanog lica da se na osnovu ugovora o hipoteci. odnosno založne izjave, može, radi ostvarenja dugovane činidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvršenje, bilo sudskim bilo vansudskim putem.

Pravni poslovi i izjave iz stava 1. ovog člana koji su sačinjeni u obliku javnobeležničkog zapisa imaju istu dokaznu snagu kao da su sačinjeni u sudu ili pred drugim državnim organom.

Ugovori, odnosno izjave kojima se menjaju pravni odnosi nastali zaključenjem ugovora ili davanjem izjava iz stava I. ovog člana zaključuju se, odnosno daju u obliku javnobsležničkog zapisa.

Pravni poslovi i izjave iz stava 1. ovog člana koji nisu sačinjeni u obliku javnobeležničkog zapisa ne proizvode pravno dejstvo.

Član 83 (BRIŠE SE)

Član 93.

Javni beležnik potvrđuje (solemnizuje) privatnu ispravu kada je to zakonom određeno.

U obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane isprave) zaključuju se naročito:

5.4. ugovori o prometu nepokretnosti;

5.4. ugovor o hipoteci i založna izjava ako ne sadrže izričitu izjavu obvezanog lica da se na osnovu ugovora o hipoteci, odnosno založne izjave, može, radi ostvarenja dugovane činidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvršenje;

5.4. ugovori kojima se zasnivaju stvarne i lične službenosti.

Član 93a.

Potvrđivanje isprave vrši se stavljanjem klauzule o potvrđivanju (solemnizaciona klauzula) koja je uslov za punovažnost pravnog posla.

Solemnizacionom klauzulom javni beležnik potvrđuje da je strankama u njegovom prisustvu pročitana isprava, da su one izjavile da ta isprava u svemu i potpuno odgovara njihovoj volji i da su je svojeručno potpisale.

Član 936.

Solemnizaciona klauzula sadrži:

5.4. ime i prezime javnog beležnika, naznaku da postupa u svojstvu javnog beležnika i podatke o sedištu javnog beležnika;

5.4. ime, prezime, datum rođenja i adresu prebivališta stranaka. odnosno naziv i sedište stranke – pravnog lica i ime i prezime, adresu n prebivalište njegovog zastupnika;

5.4. način na koji je utvrđen identitet stranaka;

5.4. ime, prezime, datum rođenja i adresu prebivališta zastupnika i način na koji je utvrđen njegov identitet i ovlašćenje za zastupanje;

5.4. ime i prezime, adresu i prebivalište svedoka, prevodioca i tumača ako su učestvovali u postupku potvrđivanja isprave i podatke o načinu utvrđivanja njihovog identiteta;

5.4. izjavu javnog beležnika da je strankama u njegovom prisustvu pročitana isprava, da su one usmeno izjavile da je njihova volja u svemu verno uneta i svojeručno potpisale ispravu;

5.4. označenje isprava koje se prilažu klauzuli o potvrđivanju, kao što su punomoćja, izvodi iz matičnih knjiga, katastra nepokretnosti, zemljišnih n drugih javnih knjiga;

5.4. datum i čas potvrđivanja isprave;

5.4. mesto potvrđivanja isprave, ako se potvrđivanje isprave vrši izvan javnobeležničke kancelarije;

5.4. izjavu da su stranke, a kad je potrebno i drugi učesnici, poučeni o sadržini i pravnim posledicama pravnog posla, kao i izjavu/? da su stranke upozorene da su njihove izjave nejasne, nerazumljive ili dvosmislene, kao i da su i posle upozorenja pri takvim izjavama ostale:

5.4. broj pod kojim je potvrđena isprava zavedena u opšti poslovni upisnik;

5.4. potpise stranaka, zastupnika, svedoka, tumača i drugih učesnika;

5.4. potpis i pečat javnog beležnika.

Klauzula o potvrđivanju privatne isprave koja ne sadrži podatke određene u stavu I. tač. 1), 2), 6), 8), 10), 11) i 12) ovog člana nema svojstvo niti pravno dejstvo javne isprave.

Član 93v.

Klauzula o potvrđivanju isprave stavlja se na posebnu ispravu koja se povezuje s podnetom ispravom jemstvenikom, a oba kraja jemstvenika pričvršćuju se pečatnim voskom ili nalepnicom i overavaju pečatom javnog beležnika.

Ako se podneta isprava sastoji od više listova, javni beležnik povezuje klauzulu o potvrđivanju sa svim listovima i u klauzuli n naznačava od koliko listova i stranica se sastoji podneta isprava.

Sa primerkom podnete isprave koji zadržava kod sebe javni beležnik povezuje jedan primerak klauzule o potvrđivanju i sve isprave koje su priložene klauzuli o potvrđivanju.

Član 93g.

Javni beležnik potvrđuje ispravu ako je odštampana na hartiji, napisana u skladu sa službenom upotrebom jezika i pisma i čije margine su dovoljno široke da se može povezati jemstvenikom.

Javni beležnik neće potvrditi ispravu u kojoj su pojedina mesta ispravljena, preinačena, brisana, precrtana, umetnuta ili dodata, odnosno koja je pocepana, oštećena ili sumnjiva po svom spoljašnjem obliku.

Ako se podneta isprava sastoji iz više listova koji su odštampani jednostrano, javni beležnik je dužan da to napomene u klauzuli o potvrđivanju.

Član 93d.

Prilikom potvrđivanja isprave o pravnom poslu, javni beležnik ispituje da li stranke imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se traži za preduzimanje tog posla i da li su ovlašćenje da preduzmu pravni posao.

Javni beležnik će postupiti po stavu 1 ovog člana i kada u postupku za potvrđivanje isprave učestvuje zastupnik ili punomoćnik. pri čemu ispituje i da li je zastupnik, odnosno punomoćnik poslovno sposoban i ovlašćen da preduzme odnosni pravni posao.

Ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz ovog člana, javni beležnik će rešenjem odbiti da potvrdi ispravu.

Član 93đ.

Javni beležnik je dužan da objasni strankama smisao pravnog posla, da im ukaže na njegove posledice i da ispita da li je pravni posao dozvoljen, odnosno da nije u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima.

Ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz ovog člana, javni beležnik rešenjem odbija da potvrdi ispravu.

2. IZMENE ZAKONA O NASLEĐIVANjU

Član 95

Ovlašćena lica za postupanje pri sačinjavanju međunarodnog zaveštanja su lica određena prema odredbama čl. 87, 88, 91, 108, 109. i 111a ovog zakona.

z) Javnobeležničko zaveštanje Član 111a.

Javnobeležničko zaveštanje sačinjava javni beležnik u obliku javnobeležničkog zapisa.

Član 113. st. 1.

Ne može biti zaveštajni svedok lice koje je zaveštaocu krvni srodnik u pravoj liniji, pobočni srodnik zaključno sa četvrtim stepenom srodstva, tazbinski srodnik zaključno s drugim stepenom srodstva, srodnik po usvojenju, supružnik, bivši supružnik, vanbračni partner, bivši vanbračni partner, staralac, bivši staralac, štićenik ili bivši štićenik.

Član 160. st. 1. i 2.

Ništave su one odredbe sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog, vojnog i javnobeležničkog zaveštanja kojima se nešto ostavlja sudiji, javnom beležniku odnosno ovlašćenom licu, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama tih lica.

Ništave su one odredbe pismenog zaveštanja pred svedocima, sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog, vojnog i javnobeležničkog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama svedoka.

Član 184

Ugovor mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.

Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da ustupljena imovina ne ulazi u ustupiočevu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju., ^ ^

U suprotnom, ugovor je ništav.

Član 195

Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.

Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju.

U suprotnom, ugovor je ništav.

Član 231. st. 2.

Ugovor o prenosu naslednog dela mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.

3. IZMENE PORODIČNOG ZAKONA

Član 51. st. 1.

• Izjava o priznanju očinstva može se dati pred matičarem, organom starateljstva, sudom ili javnim beležnikom.

Član 161 (dodaje se stav 3)

(3) Sporazumi o zakonskom izdržavanju zaključuju se u obliku javnobeležničkog zapisa.

Član 179 (dodaje se stav 2)

• Sporazum o deobi zajedničke imovine supružnika zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.

Član 188. st. 2.

(2) Bračni ugovor zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isirave. Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju.

Član 189 (dodaje se stav 5) (5) Ugovor iz stava 1 ovog člana zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.

4. IZMENE ZAKONA O PROMETU NEPOKRETNOSTI

Član 4

Ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.

Za poslove iz stava 1. ovog člana isključivo je nadležan javni beležnik na čijem se području nalazi nepokretnost koja je predmet ugovora.

Ako se nepokretnosti koje su predmet ugovora nalaze na području više javnih beležnika, nadležan je svaki od tih javnih beležnika.

Ugovori koji nisu zaključeni na način iz st. 1. do 3. ovog člana, ne proizvode pravno dejstvo.

Član 4a.

Ako javni beležnik, na osnovu izvršenog uvida u registar nepokretnosti ili na drugi način, utvrdi da je predmet ugovora o prometu nepokretnosti objekat ili poseban deo zgrade za koji nije izdata upotrebna dozvola ili u pogledu koga je u toku postupak legalizacije, dužan je da o tome upozori ugovornike i da o tome unese upozorenje u skladu sa pravilima kojima je uređena javnobeležnička delatnost, a ako se ugovornici protive unošenju upozorenja, javni beležnik odbija da preduzme traženu službenu radnju.

Član 46.

Ako javni beležnik na osnovu izvršenog uvida u posebnu svidenciju o ugovorima o prometu nepokretnosti, utvrdi da su u sudu već overeni potpisi na ugovoru o prometu iste nepokretnosti, da je kod javnog beležnika ili u sudu sačinjen javnobeležnički zapis o prometu iste nepokretnosti, odnosno da je kod javnog beležnika potvrđen (solemnizovan) ugovor o prometu iste nepokretnosti, a prodavac je isto lice, javni beležnik je dužan da o tome upozori ugovornike i da o tome unese upozorenje u skladu sa pravilima kojima je uređena javnobeležnička delatnost, a ako se ugovornici protive unošenju upozorenja, javni beležnik odbija da preduzme traženu službenu radnju.

Član 4v.

Javni beležnik koji je potvrdio (solemnizovao) ugovor o prometu nepokretnosti dužan je da overen prepis tog ugovora odmah dostavi sudu koji je nadležan za vođenje posebne evidencije ugovora o

nepokretnosti.

Javni beležnik koji je potvrdio (solemnizovao) ugovor o prometu nepokretnosti dužan je da overen prepis tog ugovora dostavi organu nadležnom za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda, u roku od deset dana od dana zaključenja ugovora.

Član 4g.

Osnovni sud vodi posebnu evidenciju ugovora o prometu nepokretnosti koje se nalaze na njegovom području. Posebna evidencija sadrži: podatke o ugovornicima, podatke o nepokretnosti i podatke o javnobeležničkom zapisu o ugovoru o prometu nepokretnosti ili podatke o ugovorima o prometu nepokretnosti koje su potvrdili (solemnizovali) javni beležnici. Pravo uvida u posebnu evidenciju imaju svi javni beležnici.

Propis kojim se bliže uređuje vođenje posebne evidencije iz stava 1. ovog člana donosi ministar nadležan za pravosuđe.

Član 13. st. 2.

Izjava o odricanju, u smislu stava I. ovog člana, daje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave i služi kao osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

Član 14.

Javni beležnik koji potvrđuje (solemnizuje) ugovor o otuđenju nepokretnosti iz javne svojine, dužan je da primerak ugovora dostavi nadležnom pravobraniocu, u roku od 15 dana od dana sačinjavanja zapisa, odnosno overe ugovora.

Ako je ugovor o prometu nepokretnosti zaključen suprotno odredbama ovog zakona, zakona kojim se uređuje javna svojina ili drugog zakona, nadležni pravobranilac je dužan da podnese tužbu za poništaj ugovora, u roku od šest meseci od dana dostavljanja javnobeležničkog zapisa, odnosno ugovora, a najkasnije u roku od tri godine od dana potvrđivanja (solemnizacije) ugovora.

Član 15.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kaznnće se za prekršaj javni beležnik koji:

• ne dostavi nadležnom organu overen prepis ugovora o prometu nepokretnosti u skladu sa ovim zakonom;

• ne dostavi primerak ugovora, odnosno ugovora sa priloženim ispravama Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije, o

nadležnom organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u skladu sa ovim zakonom;

3) ne dostavi primerak ugovora nadležnom pravobraniocu u skladu sa ovim zakonom.

Član 16

Na području osnovnog suda za koje nisu imenovani javni beležnici, do imenovanja javnog beležnika sa službenim sedištem u sedištu osnovnog suda, poslove u vezi sa potvrđivanjem (solemnizacijom) ugovora o prometu nepokretnosti vršiće osnovni sud u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuje javnobeležnička delatnost.

Ako se na području osnovnog suda imenuje javni beležnik sa službenim sedištem van sedišta osnovnog suda, do imenovanja javnog beležnika sa službenim sedištem u sedištu osnovnog suda, osnovni sud je nadležan za poslove u vezi sa potvrđivanjem (solemnizacijom) ugovora o prometu nepokretnosti u skladu sa zakonom samo za teritoriju grada ili opštine na kojima se ne nalazi službeno sedište imenovanog javnog beležnika.

5. ZAKON O VANPARNIČNOM POSTUPKU

Član 30a (DODAJE SE STAV 3.)

Sud odlučuje o celishodnosti poveravanja javnom beležniku da sprovodi pojedine postupke i da preduzima pojedine procesne radnje iz sudske nadležnosti.

Član 172

• Javni beležnik je dužan da objasni strankama smisao pravnog posla, da im ukaže na njegove posledice i da ispita da li je pravni posao dozvoljen, odnosno da nije u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima.

• Ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana, javni beležnik rešenjem odbija da potvrdi ispravu.

• Ako utvrdi da pravni posao o kome učesnik želi da sačini ispravu sadrži nejasne, nerazumljive ili dvosmislene odredbe javni beležnik je dužan da učesnika na to upozori.

• Ako učesnik ostane pri svojoj izjavi i posle upozorenja, u ispravu se unosi upozorenje javnog beležnika, a ako se učesnik protivi unošenju upozorenja, javni beležnik odbija da sastavi ispravu.

***

Korak napred u razgovoru Ministarstva pravde i advokata, sajt Ministarstva pravde, 23. oktobra:

Predstavnici Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije na sastanku održanom danas u Vladi Republike Srbije, nastavili su pregovore o pronalaženju zajedničkog rešenja u vezi sa zahtevima advokature.

Ministar pravde Nikola Selaković upoznao je prisutne sa predlozima ministarstva koji podrazumevaju izmenu određenih članova Zakona o javnom beležništvu i Zakona o prometu nepokretnosti, ali i izneo predlog u vezi sa načinom paušalnog oporezivanja advokata za 2014. godinu. Takođe, na sastanku je dogovoreno da će se i o ostalim temama razgovarati u budućnosti.

Predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đorđević je rekao da će komora na ponudu ministarstva odgovoriti zaključno sa ponedeljkom, 27. oktobrom 2014. godine, što će, ukoliko ponuda bude prihvaćena, podrazumevati i obustavu prekida rada advokata.

Pristanak Advokatske komore Srbije bi značio da će Vlada RS utvrditi predloge izmena pomenutih zakona i uputiti ih Narodnoj skupštini na usvajanje, što bi bilo realizovano u roku od 14 dana od dana prihvatanja predloga.

Predstavnici obe strane su se usaglasili da je ovo dobar korak napred u pronalaženju kompromisnog i zajedničkog rešenja.

Sastanak u Ministarstvu pravde dana 23.10.2014, sajt Advokatske komore:

Poštovane kolege,

Dana 23.10.2014.god. održan je sastanak u Ministarstvu pravde Republike Srbije, na poziv ministra pravde, kome su na osnovu odluke Upravnog odbora AK Srbije, prisustvovali članovi Upravnog odbora AK Srbije na čelu sa predsednikom AK Srbije, i predsednici komora u sastavu AK Srbije, osim gospodina Srdjana Sikimića, predsednika AK Vojvodine . Na sednici Upravnog odbora AK Srbije koja je prethodila sastanku, dogovoreno je da u ime advokature govori predsednik AK Srbije i predsednik AK Beograd, te da na tom sastanku koji mi smatramo prvim ( a ne nastavkom pregovora), saslušamo odgovor ministra na predloge advokature koji su dostavljeni Ministarstvu pravde, s obzirom da do sada nismo dobili nikakav odgovor na naše podnete i obrazložene zahteve zbog kojih smo u obustavi rada.

Nakon uvodnog dela sastanka, ministar je predložio izmene dva zakona, Zakona o javnom beležništvu i Zakona o prometu nepokretnosti, a predloge ste videli.

Predlog, kao i većina kolega, smatram neprihvatljivim i čak uvredljivim. Suštinski se ne predlaže ništa, jer je predlog da advokati mogu da sastave ugovore o prometu nepokretnosti, a da ih javni beležnik overi u skladu sa zakonom kojim se uredjuje overavanje nejavne isprave ( solemnizacija). Prema članu 93. Zakona o javnom beležništvu, to praktično znači da javni beležnik overom potvrdjuje da sadržina isprave odgovara volji stranaka, da su je stranke potpisale, da ona sadrži sve elemente javnobeležničkog zapisa, i da je sastavljena u formi javnobeležničkog zapisa, a prema stavu 4. ove odredbe, ima pravo i da odbije overu. Zašto bi bilo koja stranka angažovala advokata da joj sastavi ugovor, kada potom mora ići kod javnog beležnika, ali ne na overu potpisa, već na solemnizaciju, ako može otići samo kod notara i sve završiti ? Najvažnije od svega, zašto se uopšte ugovor o prometu nepokretnosti solemnizuje ili zaključuje u obliku javnobeležničkog zapisa ?

To je sve što Ministarstvo pravde nudi.

Upravni odbor AK Srbije zakazan je za 27.10.2014.god. u 11,00 sati, na kome će se odlučiti kakav će odgovor biti poslat Ministarstvu pravde na ovaj predlog. Smatram da odgovor Upravnog odbora AK Srbije mora da bude ODBIJANJE OVOG PREDLOGA sa ponovnim obrazloženjem suštine naših zahteva čiji je cilj zaštita ustavom zajemčenih prava gradjana, zaštita pravnog poretka, zaštita profesije koja po Ustavu RS jedina može da pruža pravnu pomoć gradjanima, pored službi pri jedinicama lokalne samouprave, zaštita nezavisnosti i samoregularnosti advokature.

Na sednici Upravnog odbora AK Srbije, koja je prethodila sastanku u Ministarstvu pravde, kao predsednik AK Čačak, sam smatrala da je poziv ministra pravde legitimnim predstavnicima advokature, dobar početak i da je za advokaturu dobro da pregovori počnu.

Nakon ovog sastanka i nakon predloga Ministarstva pravde, mislim da je Ministarstvo pravde i dalje nezainteresovano da se problemi reše na način koji obezbedjuje vladavinu prava , poštovanje Ustava i zakona, i da je ovakav predlog koji će se u javnosti sigurno predstaviti na način da se advokaturi izašlo u susret i da javni beležnici nemaju ekskluzivitet na sastav ugovora o prometu nepokretnosti, sračunat i na stvaranje nejedinstva u našim redovima i na zbunjivanje javnosti kojoj ni do sada, zbog medijske blokade, nismo možda dovoljno mogli da objasnimo šta je suština naših zahteva.

Da li je nakon svega greška što smo na sastanak otišli ? Mislim da nije i da je trebalo da se odazovemo, ali isto tako mislim da Upravni odbor AK Srbije na ponudu Ministarstva pravde mora da odgovori da istu ne prihvata, a odgovor mora dati argumentovano, jasno i dosledno našim zahtevima koji su kao razlozi za protest navedeni u odluci Skupštine AK Srbije od 13.09.2014.god.

Takodje mislim da je sada najkritičniji momenat našeg protesta u kome moramo članstvu i javnosti da objasnimo dve stvari: zašto smo na sastanak sa ministrom ipak otišli i ako smo javno govorili da sa njim nećemo da pregovaramo, i zašto je ono što ministar nudi u stvari NIŠTA.

Dalji naši koraci u danima koji slede nakon 27.10.2014.god. moraju biti dobro osmišljeni, sinhronizovani i dosledni cilju našeg protesta.

Jasmina Milutinovic
Advokat

Ministar pravde Nikola Selaković: Sprega politikanata i tajkuna blokirala pravosuđe, sajt lista Politika, 29. oktobra:

BEOGRAD – Ministar pravde Nikola Selaković izjavio je da je zbog štrajka advokata, odnosno sprege politikanata i tajkuna celo pravosuđe blokirano, jer je nekome cilj da se Miroslav Mišković ne osudi i da se destabilizuje cela država i najavio da će država narednih dana preduzeti potrebne korake kako bi se što pre rešio problem.

Selaković je naglasio da neće biti dozvoljeno uvođenje haosa i da država može da se izbori sa ovim problemom, ali da se nikome neće dozvoliti da ucenjuje.

Ministar pravde je, na TV Pink, rekao da će se ovaj štrajk okončati, jer je veliki broj časnih i poštenih advokata koji hoće da rade i pozvao advokate koji su u štrajku da počnu da rade.

Upitan dokle će trajati štrajk, Selaković je odgovorio da najviše advokata zanima to pitanje.

Selaković je rekao da je na početku štrajka mislio da je reč o profesionalnim razlozima za štrajk i da je napravio veliki iskorak i dao predlog Advokatskoj komori, koji je bio čak i takav da je mogao da ga „ponizi“, kako bi se prekinuo štrajk, ali da je sada svima jasno da je u pitanju interes i sprega politikanata i tajkuna.

Selaković je istakao da veliki broj advokata, čine časni i pošteni ljudi koji su ušli u štrajk zbog visokog poreza, jer su za drugačija rešenja u zakonu o javnom beležništvu i njima se, protivno Ustavu, oduzima pravo na rad zato što žele da rade.

Međutim, s druge strane, Advokatska komora je tražila ukidanje notarske službe, koja postoji svugde u Evropi, rekao je Selaković.

On je ukazao da je predsednik Advokatske komore Srbije 1999. godine hapšen zbog primanja i davanja mita, a da je danas jedan od branilaca u predmetu protiv Miroslava Miškovića, dok je predsednik Advokatske komore Vojvodine savetnik predsednika vojvođanske vlade Bojana Pajtića.

„U Srbiji neko smatra da je nedodirljiv za njene institucije, da neko ne mora da poštuje zakon, da neko može da opljačka državu za iznos od 10, 20 ili 17 milijardi dinara i da prođe nekažnjeno“, rekao je Selaković i naglasio da „tako nešto neće moći da prođe“.

Ministar pravde je poručio da će sami advokati morati da nadoknade svoje gubitke zbog toga što nisu radili u proteklih 50 dana, a one, koji traže njegovu smenu, pozvao je da u to ubede predsednika vlade i poslanike u Skupštini Srbiji.

Komentarišući ono što se dogodilo u Londonskoj školi ekonomije, kada je Nikola Sandulović upao na predavanje premijera Aleksandra Vučića, Selaković je ocenio da „taj incident uopšte nije izolovana priča od svega ovoga“.

„Čovek, koji je najavljivao smrt pokojnog predsednika vlade Zorana Đinđića, otišao je u London, pojavio se na predavanju vređao predsednika vlade, vređao državu Srbiju“, rekao je Selaković i dodao da se boji da je „otišao sa istim zadatkom, koji je imao i 2003. godine“.

Tanjug

Videti još: Selaković na TV Pink: Ovde je nekome cilj da uvede haos u državi Srbije…

Hitno podneti zahteve i tužbe po zakonu o javnom informisanju i medijima, sajt Advokatske komore Srbije 30. oktobra 2014:

Kako je ovih dana u režimskim medijima (Informer, Politika, Kurir) objavljeno više tekstova u kojima se iznose neistinite informacije o razlozima i osnovu protesta advokature Srbije, te kako je danas u medijima (na RTV PINK i RTS) omogućeno ministru Selakoviću da takodje iznese grube neistine o advokaturi, a naime,

• da je protest advokature u sprezi i organizovan od tajkuna, te
• da štrajk advokature predstavlja pokušaj državnog udara,

PREDLAŽEM da sve osnovne komore pojedinačno i AK Srbije preduzmu mere radi objektivnog informisanja javnosti i zaštite ugleda advokature i HITNO

• podnesu zahtev za objavljivanje odgovora u svim navedenim medijima na osnovu čl. 83 Zakona o javnom informisanju i medijima
• da, ukoliko ti mediji ne postupe po ovim zahtevima, podnesu bez odlaganja tužbe protiv njih na osnovu čl. 88 istog zakona, te
da podnesu tužbe na osnovu čl. 101 istog zakona radi utvrdjivanje da je objavljivanjem informacije, odnosno zapisa povredjeno pravo odnosno interes advokature.

Mislim da je krajnje vreme da na besprizorne neistine, uvrede, klevetanja i politikanstvo odgovorimo na način kako to dolikuje našoj struci – korišćenjem zakonom garantovanih prava na zaštitu svog integriteta.

Naravno, to će dati priliku medijima da dokažu, ako mogu, da je 10.000 advokata i pripravnika u protestu zbog interesa tajkuna, te da je štrajk u funkciji navodnog državnog udara, ali iznad svega to će dati i priliku da ministar Selaković bude saslušan kao svedok i da javno da dokaze za ovakve svoje iznete tvrdnje u medijima.

Molim rukovodstva Osnovnih komora i AK Srbije da hitno OZBILJNO RAZMOTRE I REALIZUJU ovaj predlog!

Zoran B. Lazarević, advokat iz Beograda

Štrajk advokata, od prava do politike sreda, 29. okt 2014, RTS:

Ministar pravde Nikola Selaković ocenjuje da štrajk advokata više nije interes profesije, već sprega politikanata i tajkuna. Smatra da je cilj protesta da se suđenje Miroslavu Miškoviću otegne i tako on ne osudi. Predsednik AKS Dragoljub Đorđević odbacuje te navode, a ocenu ministra pravde da je cilj protesta advokata da se onemogući sudski proces protiv Miškovića, Đorđević smatra besmislenom:
„Ministar za svoje tvrdnje nije izneo nijedan dokaz. Ministar Selaković, očigledno od jutros, pravljenjem nove afere, pokušava da anulira afere koje su već u toku. Njegova jutrošnja izjava sa pozicije naše profesije predstavlja, u najmanju ruku, skandal“, ističe Đorđević.
A u Nišu je Advokatska komora pokrenula prve disciplinske postupke protiv advokata koji nisu poštovali obustavu rada. Troje je dobilo privremenu zabranu bavljenja advokaturom, a protiv dvoje su podnete prijave.
„Ja sam osuđen za verbalni delikt jer sam više puta, kako kažu u Komori u Nišu, kritikovao obustavu rada. Svakako moram da preciziram da je moje ustavno pravo na rad na ovaj način pogaženo. Mislim da ne postoji nijedan zakon niti jedan pravni propis na osnovu koga je ovo rešenje utemeljeno“, ističe advokat Boban Džunić.
U međuvremenu, advokatske komore pozivaju ministra pravde da sa svojim timom dođe u prostorije Komore, gde bi, kažu, ako ima volje, za dva sata bili rešeni svi problemi, javio je RTS.

Predsednik vojvođanske vlade i predsednik DS Bojan Pajtić: Selaković da reši problem ili podnese ostavku, sajt DS:

Demokratska stranka insistira da ministar pravde Nikola Selaković ili povuče poteze koji će omogućiti deblokadu pravosuđa ili da podnese ostavku, izjavio je Bojan Pajtić, predsednik Demokratske stranke.

Nikada se posleratnoj Srbiji nije dogodilo da pravosuđe bude blokirano dva meseca. Isključiva odgovornost je na ministru pravde koji umesto da rešava ovaj problem ili podnese ostavku zbog nesposobnosti, optužuje advokate da su Miškovićevi pioni, odnosno da se štrajk dogodio zbog toga da Mišković ne bi bio osuđen. Suštinski tako ministar optužuje celu advokatsku branšu za korupciju bez ikakvog dokaza i bez ikakve realne osnove, istovremeno tvrdeći da je predsednik Advokatske komore Vojvodine moj savetnik što je apsolutna neistina i što je laž koja ima za cilj da se ispolitizuje jedan štrajk u kome političke stranke ne učestvuju, u kome učestvuju svi advokati nezavisno od političke pripadnosti, istakao je Pajtić.

On je istakao da ovo nije partijska tema već državna tema — bez učešća advokata u pravosudnom procesu nema ni pravosuđa ni pravne države, zbog toga ministar pravde treba da rešava probleme, a ne da optužuje učesnike u ovom osnovanom i opravdanom štrajku.

Insistiramo na tome da gospodin Selaković ili povuče poteze koji će omogućiti deblokadu pravosuđa ili podnese ostavku. Mi insistiramo na tome da SNS i njeni funkcioneri prestanu da optužuju ljude bez ikakvog osnova, da prestanu da preko tabloida i tuže i sude i iznose presude protiv onih koji se sa njima ne slažu ili protiv onih koji iznose zahteve koji su zasnovani na realnim činjenicama i koji su zasnovani na istini. Bez prestanka štrajka, bez uključivanja advokata u proces odlučivanja i proces rešavanja ovog problema, bez odgovornosti ministra pravde ne može biti ni pravne države, zaključio je Pajtić.

Delta Holding se ograđuje od povezivanja sa političkim događajima, 29.10.2014.

Delta Holding se ograđuje od svih pokušaja politizacije kompanije i njenog predsednika i povezivanja sa aktuelnim političkim zbivanjima.

Kao kompanija, okrenuti smo investiranju (više od 27 miliona evra u prvih 9 meseci ove godine) i saniranju posledica poplava (završetak obnove Ulice Save Kovačevića u Obrenovcu). Sa političkim sporovima u zemlji i inostranstvu, sa štrajkovima i drugim sličnim događajima, Delta i njen prvi čovek nemaju nikakve veze.

Još jednom apelujemo na državne organe, javnost i medije da svakom prepuste svoj deo posla: političarima vođenje državnih poslova, pravosuđu sudske postupke, a kompanijama normalno i nesmetano poslovanje. Zbog neosnovanih i zlonamernih optužbi vodeće kompanije trpe veliku materijalnu štetu, a samim tim i budžet Republike Srbije i svi građani naše zemlje, kaže se u saopštenju kompanije Delta Holding.

Ne dajmo se pokolebati! Sajt Advokatske komore, 30. oktobra 2014:

Nakon izjave ministra pravde u jutarnjem programu na Pinku moramo da damo svoj glas i da kažemo da smo mi advokati koji podržavaju ovaj protest iako nemamo nikakve veze sa Miškovićem i njegovim procesom.

Ministar pravde mora da zna da postoje rokovi zastarelosti krivičnog gonjenja koji su u Miškovićevom slučaju dovoljno dugi da ako država želi da ga osudi ima vremena za to.

Protest advokata traje mesec i po dana dok su razne reforme sudova trajale mnogo duže i mnogo više usporile razne postupke, ne samo protiv Miškovića nego i protiv raznih drugih ljudi kao i postupke za ostvarivanje privatnih prava građana Srbije. Ko je tada spominjao šta se sve odlaže?!

Građani i advokati su trpeli, kao i ceo sistem.

Ko je štitio Miškovića pre nas se ne spominje, a očigledno da je u pitanju politička volja. Kako je raniji sistem štitio Miškovića tako i novi sistem štiti neke druge.

To je naš sistem. Ministar pravde govori u maniru vladajuće tiranije. Bitno je da ono što se kaže zvuči bombastično i da se to plasira sirotim građanima koji nisu mnogo upućeni a kojima je već dosta svega.

S druge strane jedva da u medije dopire glas advokata dok ministar smišlja nove afere i iznosi ih u raznim emisijama u kojima gostuje sam i gde nema valjanog sagovornika koji bi doveo u pitanje istinitost i logičnost onog što on govori. Setimo se samo emisije „Kažiprst“. Nema potrebe da istu komentarišemo jer je dovoljno rečeno i viđeno. Ono što nam još sprema vladajuća elita je konačan atak na nezavisnost advokature. Molim sve kolege koji su neupućeni da pročitaju nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći na sajtu Ministarstva pravde
a da zatim pročitate i hrvatski Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći i pa uporedite. Videćete da je u hrvatskom zakonu predviđena uloga advokatske komore i nema državnog registra za upis advokata koji žele da pružaju besplatnu pravnu pomoć.

Pored toga nema notara i medijatora kao pružalaca sekundarne pravne pomoći. Naš zakon je katastrofa. Dodeljuje se notarima još i mogućnost da zastupaju pred sudovima u svim sudskim postupcima. Šta je cilj svega ovoga poštovane kolege?!!! Zaključite sami i ne dajte da Vas iko pokoleba u časnoj borbi za nezavisnost svoje profesije koja se do sada održala onakva kakva treba da bude, da je održimo i dalje takvu!!

Dragoje Grujičić i Radina Rajaković advokati iz Sremske Mitrovice

AKS: informacija za advokate Srbije, 30. 10. 2014:

Kancelarija za saradnju sa medijima Vlade Srbije objavila je ovu informaciju:
„Vlada Srbije je usvojila i Predlog zakona o izmenam i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom beležništvu. Predloženim promenama se omogućava da se pored javno beležničkog zapisa, ugovori o prometu nepokretnosti mogu sačinjavati i u pismenom obliku, s tim da je neophodno da takvi ugovori prođu postupak solemnizacije javnog beležnika kako bi stekli svojstvo javne isprave.“ Napominjemo da je ovo citat izjave za medije Vlade Srbije!

Tim povodom vas obaveštavamo da se protest nastavlja bez obzira šta je Vlada Srbija usvojila na predlog Ministarstva pravde, obzirom da nisu objavili koje su izmene u pitanju, i da pretpostavljamo da su usvojeni predlozi koje je nama ministar Selaković ponudio na sastanku 23.10.2014., a koje UO AKS nije prihvatio na sednici 27.10.2014. godine i o tome obavestio članstvo, ministra Selakovića i medije.
Naš je stav da je ovaj potez Ministarstva još jedan jalovi pokušaj destabilizacije protesta advokata i dodatno zamajavanje javnosti i advokature.

Kada dobijemo zvaničan dokument koji je Vlada Srbije danas usvojila, UO AKS izjasniće se o njemu i o tome obavestiti članstvo i javnost u petak, 31.10.2014.

Advokatska komora: dogovor sa ministarstvom pravde nije postignut

Sastanak ministra pravde Nikole Selakovića i predstavnika AKS završen je posle pet časova. Sastanku su, osim ministra Selakovića, prisustvovali predsednik AKS Dragoljub Đorđević, AKB Slobodan Šoškić i AKV Srđan Sikimić.

Razgovor je bio iskren i sadržajan. Strane su se dogovorile da će u budućnosti nastaviti dijalog, u cilju iznalaženja rešenja.

Nakon sastanka koji je trajao pet sati, AKS objavljuje:

– dogovor sa ministarstvom pravde nije postignut

– protest se nastavlja u neizmenjemom obliku

– protestno okupljanje je na Trgu Nikole Pašića u utorak 04.1 1.2014. u I 1.59 časova – emisija na Studiju B. u kojoj se Selaković pojavljuje posle sastanka, snimljena je pre sastanka i ne predstavlja komentar na sastanak koji je trajao od 15.30 do 20.30 časova

Advokatska komora 1.1.2014. nakon sastanak u Ministarstvu pravde dana 23. 10. 2014. god

Avokatska komora: Inicijativa predsedniku Republike da vrati zakon

Poštovani gospodine Predsedniče Republike,

Advokatska komora Srbije postupajući na osnovu odredbe člana 66. Zakona o advokaturi („Službeni glasnik RS“ 31/2014, 24/2012-OUS), te člana 8. Statuta Advokatske komore Srbije („Službeni glasnik RS“ 85/2011. 78/2012, 86/2013). Podnosi

INICIJATIVU

za primenu ovlašćenja Predsednika Republike iz člana 113. stav 1 Ustava Republike Srbije i člana 19 stav I Zakona o predsedniku Republike. te da ukoliko Narodna skupština Republike Srbije usvoji predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i Predlog zakona o prometu nepokretnosti koje je Vlada Republike Srbije uputila NSRS na razmatranje i usvajanje po hitnoj proceduri bez prethodne javne rasprave i pribavljanja mišljenja EU dana 31.10.2014. sa predlogom da Predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju navedenih zakona i da iste vrati NSRS na ponovno odlučivanje.

Obrazloženje

Ministarstvo pravde je uputilo predlog Vladi Republike Srbije, a ova potom Narodnoj skupštini Republike Srbije sa zahtevom za razmatranje i odlučivanje po hitnoj proceduri i to: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i Predlog zakona o prometu nepokretnosti.

Narodna skupština Republike Srbije je započela razmatranje navedenih predloga na sednici od 03.11.2014. kada je zaključena rasprava u načelu. a glasanje o pomenutim predlozima je najavljeno za petak 07.11.2014.

S tim u vezi, smatramo svojom dužnošću da Vam se obratimo sa ovom inicijativom za primenu ovlašnjenja Predsednika Republike Srbije iz člana 113 Ustava Republike Srbije: „Predsednik Republike je dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku donese ukaz o proglašenju zakona ili da zakon, uz pismeno obraloženje, vrati Narodnoj skupštini, na ponovno odlučivanje.

Advokatura Srbije, Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu smatraju da su ispunjeni uslovi za prihvatanje ove Inicijative i posebno ukazuju na sledeće:

– Primena Zakona o javnom beležništvu je počela 01.09.2014. kala su počeli sa ralom prva 93 imenovana javna beležnika u Srbiji

– Osnovni Zakon o javnim beležnicima usvojen je 2011 godine, al i je njegova primena odlagana u više navrata jer nije bilo dovoljno kandidata sa položenim javnobeležničkim ispitom za početak primene zakona

– Od usvajanja teksta zakona 2011 do početka njegove primene Zakon o javnim beležnicima je dva puta menjan – izmene i dopune su objavljene u „Službenom glasniku RS“ 19/2013, 55/2014. Usvojene izmene su u suprotnosti sa Ustavom RS i njima se povređuju Ustavom RS garantovana ljudska prava, ustavni princip podele vlasti i narušava pravna sigurnost. Nužno je imati u vidu da su u cilju omogućavanja „svih uslova“ za početak uvođenja javnobeležničkog sistema u Srbiji na zasedanju Narodne skupštine RS od 31.08.2014., izglasane i izmene i dopune Zakona o vanparničnom postupku, Zakona o overi prepisa, rukopisa i potpisa, kao i Zakona o prometu nepokretnosti, a koje su objavljene u „Službe nom glasniku RS“ 55/2014. sa početkom primene od 01.09.2014.

– Setom zakona koji su navedeni u prethodnoj alineji je zaokružen celokupan sistem monopolskog položaja javnih beležnika na štetu građana Srbije, prekršen Ustav Republike Srbije kojim se građanima Srbije garantuje sloboda ugovaranja, pravo na pravnu pomoć koju pružaju advokatura kao samostalna i nezavisna služba ili jedinice lokal ne samouprave, deo poslova iz nadležnosti sudova suprotno Ustavu prenet u nadležnost javnih beležnika. te se zbog činjenice da nije imenovan pun broj javnih beležnika na celoj teritoriji Republike Srbije obavezuju osnovni sudovi (sudije) na čijoj teritoriji nije imenovan javni beležnik da sačinjavaju isprave iz nadležnosti javnog beležnika u formi javnobeležničkog zapisa. Propisivanjem ovakve obaveze za sudije osnovnih sudova uvodi se mogućnost kontrole sudske vlasti od strane izvršne vlasti, s obzirom da nadzor nad radom javnih beležnika vrši javnobeležnička komora i Ministarstvo pravde.

– Za ocenu osnovanosti ove inicijative smatramo važnim da ukažemo na činjenice i odredbe pomenutih propisa kojima se uvodi monopolski položaj javnih beležnika, a naročito:

A) ugovori o prometu nepokretnosti, porodičnopravni i naslednopravni ugovori se sačinjavaju isključivo u formi javnobeležničkog zapisa, a ako nisu sačinjeni u toj formi ne proizvode pravno dejstvo. Predlogom izmena i dopuna Zakona o javnim beležnicima koji su trenutno pred Narodnom skupštinom Republike Srbije gіpredložene su dve izmene. Prva se odnosi na odredbu člana 82 Zakona o javnim beležnicima. Predloženom izmenom je predviđeno da se ugovori o prometu nepokretnosti poslovno nesposobnih lica zaključuju u formi javnobeležničkog zapisa. Predlogom je obuhvaćena izmena i člana 83 pomenutog zakona tako što će se dodati novi stav kojim se utvrđuje da se ugovori i drug i pravni poslovi poslovno sposobnih lica zaključuju u obliku javnobeležničkog zapisa ili u pismenom obliku koji overava javni beležnik, a u skladu sa propisima kojima se uređuje overavanje nejavne isprave (solemnnzacija). Predloženim izmenama ne otklanja se monopolski položaj javnih beležnnka u Srbijі i suprotno Ustavu Republike Srbije utvrđuje obaveza da se ugovori o prometu nepokretnosti, porodičnopravni i naslednopravni ugovori kao nejavne (privatne) neprave zaključuju u obliku javnobeležnnčkog zapisa, ili da se vrši njihova solemnizacnja čime se nejavnoj ispravi daje pravna snaga javne isprave, bez ikakve potrebe ili pravnog razloga. Advokatura Srbije koja je samostalna i nezavisna služba pružanja pravne pomoći u skladu sa odredbom člana 67 Ustava Republike Srbije je stručno osposobljena da sastavlja sve navedene ugovore kako je to radila i pre uvođenja javnobeležničkog sistema u Srbije, dakle pre 01.09.2014. Ove poslove advokatura u Srbiji obavlja već 152 godine, a to su i poslovi koje obavlja od samih početaka profesije. Dakle, potpuno je neprihvatljivo da se javni beležnik postavlja kao peka vrsta nadzora nad radom advokata, a imajući u vidu da javni beležnik overava nejavnu ispravu samo ako ona sadrži elemente propisane članom 84 zakona i ako je sastavljena u formi koja je propisana za javno beležnički zapis.

B) Izmenama Zakona o javnom beležništvu koje su objavljene u „Službenom glasniku RS“ 19/2013 na predlog Vlade RS koja je usvojila predlog ministra Nikole Selaković iz teksta

Zakona o javnom beležništvu izbrisane su odredbe člana 92 Zakona o javnom beležništvu iz 2011 kojim je regulisano overavanje potpisa na nejavnoj ispravi (legalizacija).

V) Ovakvim organizovan,em javnobeležnnčkog sistema građanima je onemogućeno slobodno izražavanje vo.ьs i oduzetя mogućnost da ukoliko raspolažu potrebnim znanjima i sami sačine neku od nejavnih neprava (ugovore), a zatim samo kod javnog beležnnka overe potpise. Ovo doslovno znači da na primer savetnik Predsednika Republike g. Oliver Antić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu ne može da sačini ugovor o prometu nepokretnosti, već je obavezan da ode kod javnog beležnika.

G) Kod razmatranja ustavnosti i zakonitosti predloženih rešena mora se imati u vidu i visina javno beležničke takse koja enormno povećava troškove za građane i samim tim predstavlja ozbiljnu prepreku za jednak i slobodan pristup pravdi za građane Srbije i na velika vrata otvara vrata pravnoj nesigurnosti.

D) Takođe ukazujemo da je javnobeležničkom tarifom predviđena obaveza naplate pored nagrade za rad javnog beležnika u sačinjavanju zapisa i naplata javnobeležničke takse. Ovim ovlašćenjem preneta su prava na nagiіatu, ranije budžetskih prihoda (sudske takse koje su se 100 odsto uplaćivale na račun Budžeta RS), na javne beležnike, što je ugrozilo materijalni položaj sudova. (Dokaz: informacija Drugog i Trećeg osnovnog suda u Beograda o ostvarenim prihodima po osnovu naplate sudskih taksi u 2014.)

Da je osnovano postavljanje pitanja prihoda po ovom osnovu, ukazuje i predlog koji je dostavljen NSRS na razmatranje i usvajanje kojim se obavezuje javni beležnik da iznos od 30 odsto od naplaćene nagrade bez PDV uplati na račun propisan za uplatu javnih prihoda. Ovo otvara niz pitanja: na osnovu koje je finansijske analize propisano da to bude baš 30 odsto kada je prethodno taksa 100 odsto uplaćivanja u budžet RS, šta je sa prihodom koji su javni beležnici po ovom osnovu ostvarili u prva dva meseca i ko he snositi odgovornost za evidentnu štetu koju je pretrpeo Budžet RS u trenutku kada se smanjuju penzije građanima.

Đ) Posebno ukazujemo, da he ukoliko donesete ukaz o proglašenju predloženih zakona Budžet RS trpeti i dalje štetu. Naйme, Republičko pravobranilaštvo zastupa Republiku Srbiju i do sada je sačinjavao sve vrste isprava i ugovora u ime i za račun Republike Srbije, a kada je to bilo propisano vršio overu pred nadležnim sudom. Prilikom overe Republičko pravobranilaštvo je bilo oslobođeno plaćanja takse. Prema odredbama koje osporavamo. Republičko pravobranilaštvo ne može da sačinjava ugovor i druge isprave za koje je propisana forma javnobeležničkog zapisa, mora da sprovede postu pak javnih nabavki za izbor javnog beležnika pred kojim će sačiniti određeni javnobeležnički zapis, i mora da plati javnobeležničku taksu.

E) Na kraju, moramo da ukažemo da je javnobeležnička komora formirana na nezakonit način, jer nije imenovano prvih 100 javnih beležnika kako je to Zakonom propisano. To dalje znači da su sve odluke koje je tako formirana komora donela nije sve, da javni beležnici nisu mogli da počnu sa radom 01.09.2014. i da su svi javnobeležnički zapisi koje su javni beležnici sačinili ništavi.

Ovo je deo razloga, zbog kojih advokatura Srbije smatra osnovanim da pokrene ovѵ inicijativu i predloži Prsdsedniku Republike Srbije da ne donese ukaz o proglašenju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, već da iste vrati NSRS na ponovno odlučivanje.

S tim u vezi, želimo da Vas obavestimo da je obustava rada advokata na teritoriji cele Republike počela 17. 09.2014., da su advokati Srbije ovu odluku doneli duboko svesnih štete koju trpe građani Srbije, da je pravosudni sistem u Srbije u blokadi, ali i u uveren,u da ukoliko advokati Srbije ne dignu svoj glas i ukažu na neustavne i nezakonite odredbe. da će šteta i za državu Srbiju i za njene građane biti još veća. Razlozi i zahtevi protesta advokata su da se po hitnom postupku izmene odredbe:

– Zakona o javnom beležništvu,

– Zakona o prometu nepokretnosti.

Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa

tako što će se u odredbama navedenih zakona propisati da sva pismena koje sačini advokat i na njih stavi svoj pečat, javni beležnici samo overavaju, kao i tako što će se brisati odredbe kojima se na javne beležnike protivustavno prenose ovlašćenja suda i protivustavno daje pravo da zastupaju stranke pred sudom povodom isprava koje su ti javni beležnici sačinili. Advokati Srbije zahtevaju da se po hitnom postupku briše odredba člana 2 Zakona o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Izmene Zakona o javnom beležništvu i Zakona o prometu nepokretnosti koje se sada u proceduru NE otklanjaju neustavnosti i nezakonitosti na koje ukazujemo, niti se rezultat razgovora i dogovara između Ministarstva pravde i advokature Srbije i njima se ne otklanjaju razlozi za protest niti se može očekivati іprestanak protesta.

Imajući ukazano u vidu, slobodni smo, a smatramo i dužni, predložili da radi otklanjanja navedenih anomija dostignutog nivoa sloboda i prava čoveka i građanina; očuvanja jedinstva pravnog poretka u Republici; sprečavanja deregulacije principa ustavnosti i radi razvijanja Republike Srbije kao države zasnovane na vladavini prava i socijalnoj pravdi. načelima građanske demokratije i pripadnosti evropskim principima i vrednostima iskoristite ovlašćenje povereno odredbom člana 113 Ustava Republike Srbije na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu vrati Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje.

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE :Inicijativa za primenu odredbe člana 113. Ustava Republike Srbije

VIDEO: ZUMIRANJE 04: Nemamo pravnu državu

RAZGOVOR NOVINARKE „VREMENA“ TATJANE TAGIROV SA PROF. VESNOM RAKIĆ-VODINELIĆ I SUDIJOM OMEROM HADŽIOMEROVIĆEM. OTVORENO I BEZ CENZURE O SRPSKOM PRAVOSUĐU, REFORMI, ŠTRAJKU ADVOKATA, ZAKONU O JAVNOM BELEŽNIŠTVU…

Odluka Beogradske advokatske komore o prekidu štrajka

Skupština Advokatske komore Beograd, na sednici održanoj dana 15.01.2015.godine, u Sava Centru u Beogradu, kojoj je prisustvovalo preko 954 advokata, članova Komore, očiglednom većinom USVOJILA JE predlog Upravnog odbora Advokatske komore Beograd i DONELA ODLUKU:
PRIHVATA SE „Sporazum stručnih timova Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde“ od 08.01.2015.godine.

OSTAJE SE kod stava da je potrebno još raditi na izmeni spornih zakona.

PREKIDA SE protest obustavom rada nakon objavljivanja predmetnih izmena zakona u Službenom glasniku RS. (Advokatska komora Beograd )

Dopunjeno 15. januara

Vlada Srbije usvojila je 17. januara predloge za izmene i dopune zakona o javnom beležništvu i pratećeg seta zakona koji će hitno biti poslati u skupštinsku proceduru.

***

TRI MESECA RANIJE: Protest se nastavlja

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE

INFORMACIJA ZA ADVOKATE

Danas (nedelja 28.09.2014) je u Beogradu održan sastanak predsednika advokatskih komora u Srbiji povodom događanja koja su okvalifiovana kao nedopustiv i u istoriji nezabeležen udar na nezavisnost, samostalnost i samoregularnost advokature u Srbiji.

Konstatovano je – PROTEST ADVOKATA SE NASTAVLjA.

Dogovoreno je:

1. Formira se Protesni odbor Advokatske komore Srbije koji čine predstavnici svih advokatskih komora u Srbiji i koji je u stalnom zasedanju.

Sve advokatske komore u Srbiji će na svojim internet stranicama objavljivati sve odluke i informacije u vezi protesta i iste odmah dostavljati protestnom odboru Advokatske komore Srbije.

2. U slučaju privođenja advokata ODMAH obavestiti celokupno članstvo, sredstva javnog informisanja i organizovati javna okupljanja u što većem broju.

Upravni odbor one advokatske komore čiji je član advokat koji je zadržan ili lišen slobode će odmah kontaktirati porodicu pritvorenog advokata radi pružanja materijalne i druge pomoći.

Predstavnici advokatskih komora će u slučaju hapšenja advokata ODMAH obavestiti sve advokatske komore u regionu i Evropi radi pružanja ponuđene pomoći.

3. Advokatske komore u Srbiji će organizovati protestna okupljanja počev od utorka 30.09.2014. pa nadalje o čemu će svi advokati biti blagovremeno obaveštavani.

Pozivamo advokate Srbije da se pozivima za protesno okupljanje odazovu u što većem broju.

4. U najkraćem roku održaće se i kongres advokata Srbije uz učešće predsednika i predstavnika Evropske unije advokata – CCBE i advokatskih komora iz Evrope, posvećen ustavnom položaju i osnovnim principima na kojima počiva advokatura.

ADVOKATURA JE IZVAN I IZNAD POLITIKE!

ADVOKATI SU U PRAVU – IDEMO DALjE

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE, INFORMACIJA ZA ADVOKATE, Beograd, nedelja 28.09.2014.

***

ADVOKATSKA KOMORA BEOGRADA

Broj: 4826/2014 25.09.2014.godine

SAOPŠTENjE ZA ČLANOVE I JAVNOST

Povodom odluke Vlade RS kojom se obustavlja od izvršenja, Uputstvo Advokatske komore Srbije o sprovođenju protesta advokata, obaveštavamo sve članove da je takva odluka nezakonita i protivustavna i da se protest advokata nastavlja u smislu odluka o obustavi rada donetih na skupštinama Advokatske komore Beograda od 31.05.2014. i 20.09.2014.godine i Skupštine Advokatske komore Srbije od 13.09.2014.rodine.

Takođe podsećamo da su svi advokati u obavezi da poštuju odluke Skupštine, kao navišeg organa, i da ovakva odluka Vlade nema pravni osnov, jer se odnosi na Uputstvo koje nema svojstvo pravnog akta, niti je doneto u vezi sa vršenjem javnih ovlašćenja već predstavlja internu komunikaciju između advokata i njihovih matičnih komora koje su nezavisne i samostalne u odlučivanju.

UPRAVNI ODBOR ADVOKATSKE KOMORE BEOGRADA

Demokratska stranka Srbije podržava advokate Advokatske komore Srbije i Advokatske komore Vojvodine koji svojim protestom ne brane samo svoju profesiju, već osvajaju slobodu za sve građane naše države, braneći Ustav i ljudska prava.

Veoma poštujemo što su i ovog puta našli pravu meru za zaštitu svog dostojanstva i dostojanstva pravosuđa, bez podaničkog odnosa prema vlastima.

Advokati imaju pravo na obustavu rada. Predsednik Vlade Aleksandar Vučić je povredio Ustavom garantovanu nezavisnost advokatske profesije, jer je neovlašćeno doneo Rešenje o obustavi izvršenja Uputstva za postupanje advokata tokom protesta upozorenja sa obustavom rada. Vlada nema pravo da obustavlja izvršenje akata koje je donela Advokatska komora Srbije.

Zapanjujuće je da ministar pravde Selaković ne zna da se Zakon o štrajku ne odnosi na advokate i da im pravo na protest osporava. Bilo bi još gore ako to zna, pa im ipak preti i ucenjuje ih sa pozicije sile izvršne vlasti.

Nijedna država u regionu nema ovako loš Zakon o javnim beležnicima. Uvođenje javnobeležničkog monopola u sastavljanju ugovora o prometu nepokretnosti predstavlja brutalno kršenje Ustava Srbije, koji zabranjuje ograničenje slobode konkurencije.

Zato Demokratska stranka Srbije smatra da su zahtevi advokata da se smeni ministar Selaković i izmeni Zakon o javnim beležnicima potpuno opravdani.

ZAHTEVI ADVOKATA SU OPRAVDANI, DSS: 28. septembar 2014.

Javni beležnik je samostalan i nezavisan stručnjak iz oblasti prava kome je povereno javno ovlašćenje da sastavlja isprave o pravnim poslovima i drugim činjenicama koje su značajne za promet novca, robe i usluga; da preuzima na čuvanje isprave, novac i druge predmete; kao i da u svojstvu poverenika suda sprovodi i neke sudske postupke…

Poslovi javnog beležnika:

Javnobeležničke isprave

1) Javnobeležnički zapisi – isprave o ugovorima i drugim pravnim poslovima:

– ugovor o raspolaganju nepokretnosti;

– ugovor o hipoteci;

– bračni ugovor;

– ugovor o doživotnom izdržavanju;

– testament.

1) Javni beležnik kao poverenik suda u vanparničnom postupku sprovodi:

– ostavinski postupak;

– postupak za uređenje međe;

– postupak za uređenje upravljanja zajedničkom stvari;

– potupak za deobu imovine;

– postupak za obezbeđenje dokaza.

Javni beležnik prima na čuvanje:

– gotov novac;

– hartije od vrednosti;

– spise;

– rukopise;

– umetničke predmete;

– nakit;

– dragocenosti.

2) Javnobeležnički zapisnici

– Zapisnik o radu organa privrednog društva;

– Zapisnik o popisu i proceni imovine nekog lica.

2) Javni beležnik vrši pojedine procesne radnje u parničnom postupku koje su mu poverene:

– obavlja radnje dostavljanja pismenih akata.

3) Javnobeležničke overe

– overa potpisa;

– overa prepisa;

– overa prevoda;

– solemnizacija (potvrđivanje isprave kod javnog beležnika)

– overa odluke organa upravljanja pravnim licem.

– potvrda da je određeno lice u životu;

– potvrda o protestu menice ili čeka;

– potvrda o podnošenju isprave na uvid;

– potvrda o tome da je određenom licu saopštena neka izjava;

– potvrda o uvidu u javni registar.

Spisak svih javnobeležničkih kancelarija:

Sve o javnim beležnicima, Ministarstvo pravde

Izvor: Zakon o javnom beležništvu, Ministarstvo pravde

TUŽILjA: ADVOKATSKA KOMORA BEOGRADA, Stari Grad, Dečanska 13, čiji zakonski zastupnik je, adv. Slobodan Šoškić, predsednik Komore, a punomoćnik Avlijaš V. Nebojša, advokat u Beogradu, Savski Venac, Kneza Miloša 64, po posebnom punomoćju, u prilogu,

TUŽENA: Javnobeležnička komora Srbije, udruženje, Cara Lazara 12, stan 1, Beograd- Stari Grad, matični broj 28151667, PIB 108635755, čiji je zastupnik Miodrat Đukanović iz Beograda, ul. Petra Lekovića br. 42, Beograd-Čukarica

radi: utvrđenja neistinitosi i ništavosti, v.p.s. 310.000,oo dinara.

T U Ž B A

Rešenjem Agencije za privredne registre-Registar udruženja BU 6448/2014 OD 18. avgusta 2014. tužena je registrovana u Registar udruženja, pod nazivom Javnobeležnička komora Srbije, skraćeni naziv JKS, sa sedištem u Beogradu-Stari Grad, Ul. cara Lazara br. 12, stan 1.

DOKAZ:-uvid u rešenje Agencije za privredne registre-Registar udruženja BU 6448/2014, u prilogu,

-uvid na internet sajt Agencije za privredne registre,

-uvid zapisnik sa sednice osnivačke skupštine od 15. avgusta 2014. u

prilogu i

-uvid u statut Javnobeležničke komore od 15. avgusta 2014. u prilogu

Odredbom člana 179. Zakona o javnom beležništvu predviđeno je da će se u roku od 15 dana od dana imenovanja prvih 100 javnih beležnika održati osnivačka skupština Komore.

U skladu sa javnim obaveštenjem Ministarstva pravde i mišljenja Konkursne komisije, ministar pravde Nikola Selaković je dana 01. avgusta 2014. doneo rešenja o imenovanju 94 javna beležnika.

DOKAZ: -obaveštenje Ministarstva pravde od 01 .avgusta 2014. u prilogu i -mišljenje Konkursne komisije od 31.07.2014. g, u prilogu.

U vezi sa navedenim, očigledno je da na dan održavanja osnivačke sednice skupštine tužene dana 15. avgusta 2014. nije bilo imenovano 100 beležnika, a to zapisnikom nije konstatovano. Dakle, nije bio ispunjen uslov iz člana 179. Zakona o javnom beležništvu. Koliko je jasna odredba ovog člana svedoči i izjava ministra pravde, data pred Narodnom skupštinom Republike Srbije prilikom obrazlaganja potrebe odlaganja primene Zakona o javnom beležništvu usled nedovoljnog broja kandidata za javne beležnike.

DOKAZ: transkript sa sednice Narodne skupštine Republike Srbije, u prilogu.

Tužba ima pravni interes za podnošenje ove tužbe, imajući u vidu da je odredbama člana 4. tačka 1), člana 6, člana 8. stav 5, člana 18. stav 1, 2. i 3, člana 36. stav 2. tačka 1) i 3), člana 42. stav 1, člana 48. stav 3, člana 50. stav 3, člana 64. stav 2. tačka 4, člana 69. stav 1, člana 70. stav 1, 2, i 4, člana 82, člana 84. stav 1. tačka 4. i 7. Zakona o javnom beležništvu ( „Sl. glasnik RS“, br. 31/2011, 85/2012, 19/2013 i 55/2014″) određeno je da ugovore, zaveštanja, poravnanja, izjave, opšte i pojedinačne akte i druge isprave sastavljaju javni beležnici, što je suprotno odredbi člana 67. stav 1. Ustava Republike Srbije, kojom je određeno da pravnu pomoć pruža advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, s tim da se pravnom pomoći, prema odredbi člana 3. stav 1. tačka 3) Zakona o advokaturi, između ostalog, smatra i sastavljanje ugovora, zaveštanja, poravnanja, izjava, opštih i pojedinačnih akata i drugih isprava.

Sa svega rečenog tužba predlaže Sudu da donese sledeću

PRESUDU

I. UTVRĐUJE SE da zapisnik, broj 1/2014, sa osnivačke skupštine tužene održane 15. avgusta 2014. na kojoj je donesen statut tužene i odluka o izboru predsednika tužene, NEISTINIT.

IB. UTVRĐUJE SE da je statut tužene od 15. avgusta 2014. – NIŠTAV i da NEMA PRAVNO DEJSTVO.

IĆI. UTVRĐUJE SE da je odluka tužene 15. avgusta 2014. o izboru predsednika Miodraga Đukanovića-NIŠTAVA.

HIV. OBAVEZUJE SE tužena da nadoknadi tužilji troškove ovog postupka koliko isti iznesu sa kamatom na dosuđeni iznos, počev od dana presuđena do konačne isplate, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Sastavljanjem ugovora o imovinskim odnosima između supružnika; ugovora o imovinskim odnosima između vanbračnih partnera; sporazuma o deobi zajedničke imovine supružnika ili vanbračnih partnera; sporazuma o zakonskom izdržavanju, u skladu sa zakonom; ugovora o raspolaganju nepokretnostima; ugovori o ustupanju i raspodeli imovine za života; ugovora o doživotnom izdržavanju; obećanja poklona i ugovora o poklonu za slučaj smrti; drugih pravnih poslova i izjava za koje zakon određuje da moraju biti zaključeni u obliku javnobeležničkog zapisa, po zakonima i drugim propisima koji uređuju njihovo sačinjavanje tužena, kao nezakonito konstituisana, dakle, neovlašćena organizacija, svakodnevno nanosi tužbi, kao samostalnoj i nezavisnoj, ustavom uspostavljenoj službi koja organizuje rad advokata, nenadoknadivu materijalni nematerijalnu štetu. Nenadoknadivost se ogleda upravo u činjenici da je tužena nezakonito konstituisana, pa ako Sud i usvoji predmetni tužbeni zahtev, tužba neće imati pravnu ni faktičku mogućnost da nadoknadi štetu koja joj nastane usled nezakonitog delovanja tužene.

Stoga tužilja predlaže Sudu da, van ročišta, donese

R E Š E Nj E

I. USVAJA SE predložena privremena mera pa se ZABRANjUJE tuženoj da vrši aktivnosti kojima organizuje rad javnih beležnika u vezi sastavljanja ugovora o imovinskim odnosima između supružnika; ugovora o imovinskim odnosima između vanbračnih partnera; sporazuma o deobi zajedničke imovine supružnika ili vanbračnih partnera; sporazuma o zakonskom izdržavanju, u skladu sa zakonom; ugovora o raspolaganju nepokretnostima; ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života; ugovora o doživotnom izdržavanju; obećanja poklona i ugovori o poklonu za slučaj smrti; drugih pravnih poslova i izjava za koje zakon određuje da moraju biti zaključeni u obliku javnobeležničkog zapisa.

II. Usvojena privremena mera ostaje na snazi do pravosnažnog okončanja ovog parničnog postupka.

Beograd, 15. oktobar 2014.

ZA TUŽBU, PREDSEDNIK KB

Slobodan Šoškić, sr

DOKUMENT: Tužba davoktaske komore Beograda

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE

Broj: 895-3/2014 13.09.2014

Skupština Advokatske komore Srbije na zasedanju održanom 13.09.2014. uvažavajući preporuke i zaključke 17. Konferencije advokata Srbije kojoj je irisustvovalo više od 1000 advokata, a na osnovu člana 66. Zakona o advokaturi („Službeni glasnik RS“ 31/2011, 24/2012-OUS) i člana 19. Statuta Advokatske komore Srbije („Službeni glasnik RS“ 85/2011, 78/2012, 86/2013) jednoglasno je dopela:

ODLUKU

Organizuje se protest sa obustavom rada advokata na celoj teritoriji Srbije počev od srede 17.09.2014. godine do ispunjenja zahteva, zbog:

I

1. Advokati Srbnje zahtevaju da se po hitnom postupku izmene odredbe:

– Zakona o javnom beležništvu,

– Zakona o prometu nepokretnosti,

– Zakona o izmenama i dopunama Zakna o vanparničnom postupku

– Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa

tako što će se u odredbama navedenih zakona propisati da sva pismena koje sačini advokat i na njih stavi svoj pečat, javni beležnici samo overavaju, kao i tako što će se brisatn odredbe kojima se na javne beležnike protivustavno prenose ovlašćenja suda i protivustavno daje pravo da zastupaju stranke pred sudom povodom isprava koje su ti javni beležnici sačinili.

2. Advokati Srbnje zahtevaju da se po hitnom postupku briše odredba člana 2. Zakona o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

3. Advokati Srbije zahtevaju da osnovica za paušalno oporezivanje i obračun doprinosa advokata u Srbiji u 2014. bude za 10 odsto manja od osnovice koja je utvrđena za svakog advokata u 2013. godini, a imajući u vidu: nepostojanja inflacije, smanjenje platežne moći stanovništva, kolapsa privrede, opšteg rasta pezaposlenosti i teškog ekonomskog stanja u zemlji, a posebno što je počev od 2010. pa do danas otežan i onemogućen kontinuiran rad advokata zbog višesgrukih reorganizacija sudova i što je došlo do enormnog smanjenja posla advokata zbog uvođenja novih pravosudnih profesija – javnih beležnika, izvršitelja, posrednika u prometu nepokretnosti i dr., kao i da se poreska politika prema advokatima u narednom periodu zasniva na jasnim i određenim kriterijuma koji će se utvrditi u dogovoru između Ministarstva finansija, Ministarstva pravde i advokature.

4. Advokati Srbije traže smenu Ministra pravde g. Nikole Selakovića zbog neuspele reforme pravosuđa. predlaganja neustavnih zakona i zbog činjenice da nije održao obećanje dato advokaturi da advokati neće biti diskriminisani u odnosu na javne beležnike na način kako je to učinjeno u napred pomenutnm zakonima.

5. Advokati Srbije povlače sve svoje predstavnike u svim komisijama, radnim grupama i drugim radnim telima formiranih od strane državnih organa, a od advokata koji su izabrani u Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca zahtevaju da podnesu ostavke.

Nalaže se Upravnom odboru Advokatske komore Srbije da organizuje i sprovede protest sa obustavom rada iz stava I ove odluke.

III

Ovlašćuje se Upravni odbor Advokatske komore Srbije da nastavi pregovore sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom pravde radi otklanjanja razloga protesta.

IV

Ovlašćuje se Upravni odbor Advokatske komore Srbije da može doneti odluku o daljem toku i obliku protesta.

V

Advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije su dužne da sprovedu mere i postupke za sprovođenje ove odluke.

VI

O ovoj odluci obavestiti: sve sudove, sva tužil aštva, sva ministarstva i ostale državne organe, međunarodne organizacije advokata: CCBE, MUA. IBA, Savet Evrope, Evropski parlament, Misiju EU u Srbiji i strana diplomatska predstavništva i dr.

Obrazloženje:

Obustava rada advokata – u interesu građana Srbije

Opšte nepoverenje građana u pravosuđe posledica je sudske nepredvidivosti i nejednakosti građana pred zakonom – koja se razvila u uslovima neujednačene sudske prakse, odsustva profesionalne odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija i nedopuštenog mešanja izvršne vlasti u funkcionisanje pravosuđa, čime su narušeni temeljni principi na kojima uređen pravni poredak mora da počiva.

Ovu odluku donosimo u interesu građana svesni svih posledica koje će obustava rada advokata prouzrokovati u postupcima zaštite njihovih prava, uvereni da će šteta koju građani trpe zbog ovog protesta bita manja od štete koju bi u budućnosti pretrpeli u slučaju primene ovakvih zakonskih rešenja.

Ovu odluku donosimo i u interesu profesije, jer smatramo da je u ovom momentu neophodno ukazati svim državnim organima na diskriminaciju i poniženje advokature i oduzimanje njenih ustavnih nadležnosti bez kojih nije moguće ostvariti načelo vladavine prava u savremenom demokratskom društvu.

Suočeni sa neviđenom medijskom blokadom advokature verujemo da ovim protestom šaljemo poruku i građanima Srbije da je ostvarenje principa vladavine prava, pre svega u njihovom interesu, jer bez valjanog uređenja pravosudnog sistema i advokature kao nezavisne i samostalne službe koja pruža pravnu pomoć građanima – oni neće biti u mogućnosti da ostvare svoja prava, zaštite svoje slobode, realizuju svoja potraživanja i odbrane svoje legitimne ingerese.

Razlozi protesta – zaštita ustavnog položaja advokature i odbrana na od državne samovolje

Advokati Srbije donose odluku o protestu zbog donošenja neustavnih zakona i odbrane ustavnog položaja advokature koji je ozbiljno ugrožen uspostavljanjem monopola javnih beležnika i njihovog ekskluzivnog prava da sačinjavaju određene ugovore i isprave, čime se suštinski ograničava sloboda ugovaranja i pravo građana na pravnu pomoć koju na osnovu ČL.67. Ustava može pružati samo advokatura i jedinice lokalne samouprave, ali ne i javni beležnici – što znači da su neustavne sve odredbe zakona prema kojim javni beležnici daju pravne savete građanima i sačinjavaju ugovore.

Država ne može davati ovlašćenja javnim beležnicima da zastupaju stranke pred sudom povodom neprava koje su ti javni beležnici sačinili. Ovo posebno zato, šgo je prisutan očigledan konflikt interesa posebno u dvostranim ili višestranim ugovorima. Koju će od stranaka javni beležnik zastupati povodom zapisa koji je sačinio? Kada je već došlo do suda, očigledno je da postoje u samom startu različite tumačenja odredaba zapisa. U tom slučaju, bilo bi nemoralno da javni beležnik zastupa neku od stranaka kojima je prilikom sačinjavanja zapisa bio zajednički savetnik. Osim toga, shodno Ustavu Srbije i drugim procesnim zakonima, ovo pravo pružanja pravne pomoći je rezervisano isključivo za advokaturu i jedinice lokalne samouprave.

Država ne može oduzimati nadležnosti koja advokatima pripadaju od nastanka advokature i te nadležnosti ekskluzivno prenositi na javne beležnike, koja ona imenuje i nameće građanima suprotno ustavnom položaju advokature i ustavnom pravu građana da slobodno biraju ko će im pružati pravnu pomoć.

Država ne može prenositi nadležnosti sudova na javne beležnike, jer se time potpuno derogira ustavnopravni poredak i načelo podele vlasti.

Izražavamo ozbiljnu zabrinutost za sigurnost pravnog prometa jer se overa potpisa prenosi iz nadležnosti države u nadležnost pojediiaca, pri čemu ovaj prenos državnih nadležnosti ne prati odgovornost države za evengualnu štetu koju javni beležnik prouzrokuje građanima svojim nezakonitim radom.

Pitanje odgovornosti za štetu koju mogu da prouzrokuju javni beležnici uređeno je tako što je zakonom samo propisano da država više ne odgovara za štetu prouzrokovanu nezakonitom overom. Za štetu sada odgovara javni beležnik celokupnom svojom imovinom, ukoliko je ima, odnosno do visine minimalne sume osiguranja od 80.000 eura. Samim tim, u slučaju nezakonitih overa garantovani iznos obeštećenja svih građana koji su oštećeni radom jednog javnog beležnika iznosiće svega 80.000 eura, čime se unosi nesigurnost u pravni promet.

Činjenica je da javni beležnici nisu nezavisni jer ih ministarstvo imenuje i razrešava pod uslovima koje samo propisuje i kao drugostepeni organ odlučuje o njihovim prsstupima. Zbog toga država mora urediti pitanje odgovornosti javnih beležnika na način koji građanima jamči sigurnost pravnog prometa i jednakost pred zakonom.

Funkcionisanje pravnog prometa i pouzdanje u tačnost javnih isprava do sada se zasnivalo na autoritetu države, odštetnom kapacitetu države koja je garantovala za zakonit rad svojih službenika i poverenju građana u sud kao instituciju koje je u delu sudske overe pismena još jedino ostalo neokrnjeno. Zbog toga smatramo da država mora garantovati građanima za zakonitost overe javnih beležnika.

Advokati Srbije smatraju da sloboda ugovaranja ne sme biti ograničena ekskluzivnim pravom par stotina pojedinaca koji su isključivo ovlašćeni da pojedine ugovore i isprave sačinjavaju, kao i da ocenjuju dopuštenost, smisao i domašaj pravnih poslova koje su drugi sačinili, jer oni nisu sudska vlasg, a prema Ustavu vršenje sudske vlasti ne može im biti preneto u nadležnost.

Osnovni problem je što će overa zavisiti od diskrscione procene javnog beležnika da li će u skladu sa svojom procenom i znanjem overiti određenu ispravu. Dodatni problem predstavljaće neujediačenost stavova javnih beležnika koja će se negativno odraziti na predvidivost overe i suziti slobodu ugovaranja. Realno je očekivati da će odredba čl.53. Zakona o javnim beležnicima rezultiragi porastom neosnovanih odbijanja overa zbog nekompetentnosti javnih beležnika da pravilno ocene dopuštenost pravnih poslova i porastom odlaganj overa zbog njihove nespremenosti da u kratkom roku ocene dopuštenost pravnih poslova koji nisu „tipski“, što he rezultirati brojnim upravnim sporovima čiji će predmet biti dopuštenost overe i naneti nesagledivu šgetu pravnom prometu i pravnoj sigurnosti građana.

Jednom rečju, par stotina javnih beležnika nema kapacitet da zameni 8.500 adokata kada je reč o potrebama privrede i građana Srbije u pravnom prometu. Uvođenjem monopola javnih beležnika građani se dodatno materijalno opterećuju uvećanim taksama koje uključuju i sačinjavanje pismena. Činjenica je da su mnoge isprave do sada sačinjavali građani sami – bez ikakvog troška – (izjave, punomoćja) što više neće biti moguće.

Isto tako, za ugovore čije je sastavljanje nemoguće bez angažovanja advokata, građanin će biti prinuđei da plati i advokatu honorar i uvećanu taksu za overu javnom beležniku, koja u sebi sadrži uslugu sačinjavanja ugovora koja im nije bila ni potrebna, ali je zakonom propisana kao obavezna da se plati, ili da se obrati samo javnom beležniku uz rizik da javni beležnik ne sačini ugovor valjano u skladu sa voljom ugovornih strana uz poštovanje poverljivosti prilikom zaključenja pravnih poslova.

Drugim rečima, kada je u pitanju profesionalna tajna u odnosu koji postoji na relaciji advokat – klijent građani gube ovakvim zakonskim rešenjima veliki deo njihove autonomije volje, građanskih prava, a pre svega zato što ugovori podrazumevaju uvek učešće najmanje dve strane od kojih uvek najmanje jedna strana ima potrebu da sa svojim izabranim advokatom (što je njegovo osnovno ljudsko pravo) obavi nužne konsultacije o bitnim elementima ugovora koji namerava da zaključi. Javni beležnik kao prvo, uvek istovremeno pod uslovima propisanim zakonom obavlja razgovor sa najmanje dve ugovorne strane, a da nijedna u kontekstu takve situacije ne može računati na poverljivost u odnosu na onu drugu. Osim toga, za razliku od advokata koji je imao obavezu čuvanja profesionalne tajne, javni beležnik je uvek u obavezi da na zahtev suda ili drugog organa pruži sva tražena obaveštelja uključujući i ona koja bi bila predmet poštovanja advokatske tajne, da je u tome učestvovao advokat.

Imajući u vidu ulogu koju advokatura treba da ima u demokratskom društvu, advokati Srbije smatraju svojom obavezom da blagovremeno ukažu da će se usvojenim zakonskim rešenjima značajno usporiti odvijanje pravnog prometa i ugroziti njegovo zakonito funkcionisanje i da u odbranni ustavnosti, zakonitosti i pravne sigurnosti građana zahtevamo da pismeno koje je sačinio advokat i na njega stavio svoj pečat javni beležnik može samo da overi.

Već sada, nakon 10 dana rada javnobeležničke službe svima je jasno da je u pitanju „usko grlo“ zato što pojedini beležnici nakon ovako kratkog rada već sada zakazuju strankama sačinjavanje pojedinih javnobeležničkih zapisa za februar naredne godine. Nije teško zamisliti šta će se dogoditi sa komplikovanim ѵtovorima koji moraju biti sačinjenn u formi javnobeležničkog zapisa za koji je pogreban višemesečni rad više desetina ljudi. Ovo znači da će pravni promet u Srbiji potpuno stati, a mnoge lukrativne poslove za državu dovesti u pitanje zbog nerazumne forme koju propisuje Zakon o javnom beležništvu i ostali gore pomenuti zakoni.

U Srbiji ima 63 odsto nepokretnosti koje nisu upisane u listove nepokretnosti kod nadležnih katastarskih opština – bespravnih objekata. Javni beležnici ne žele da vrše overu predugovora o prometu ovih nepokretnosti, stanova i sl. pravdajući to rešeljem koje nudi Zakon o javnom beležništvu. Jasno je koliku iravnu nesigurnost proizvodi ovakvo postu panje javnih beležnika. To će biti samo nzvor neograničenog broja prevara i sudskih sporova.

Konačno, ne možemo a da ne primetimo da se uoči otvaranja Poglavlja 32 koje se odnosi na finansijsku kontrolu trošenja budžetskih sredstava i GІoglavlja 23 koje se odnosi na borbu protiv korupcije, čitav prihod države od sudskih taksi za overu isprava na ovaj način izuzima iz budžetskih okvira i prenosi u čist prihod ograničenog broja pojedinaca u zamenu za 18 odsto PDV-a očekivanog prihoda. Postavlja se pitanje – koji je razlog da se u rešavanju problema budžetskog deficita država odriče 82 odsto budžetskog prihoda u korist privatnih preduzetnika.

Nisu tačni navodi zvaničnika u pogledu „povoljne“ tarife javnih beležnika. Radi poređenja za stan od 60 m: u Beogradu koji želite da kupite na kredit angažovali biste advokata za sačinjavanje hipotekarne nzjave koja bi koštala 3.000 RSD i prilikom overe iste kod nadležnog suda plaćaln biste sudsku taksu od 520 RSD što ukupno iznosi 3.520,00 RSD. Istu tu hipotekarnu izjavu javni beležnik u Srbiji naplaćuje oko 36.000,00 RSD sa PDV od 18 odsto.

Advokati Srbije zahtevaju brisanje čl. 2. poslednjih izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer navedena zakonska odredba predstavlja izraz državne samovolje koji ima za jedini cilj da se onemogući prinudna naplata nespornih potraživanja građana po osnovu neopravdanog krivičnog gonjenja i neosnovanog lišenja slobode.

Naglašavamo da su ova potraživanja utvrđena pravosnažnim sudskim odlukama u korist građana i da u postupku njihove prinudne naplate ne mogu imati poseban procesni tretman samo iz razloga što je dužnik država. Ova odredba uskraćuje pravo građana na sudsku zaštitu u slučajevima naknade štete zbog povrede prava slobode, čime se narušava vladavina prava kao temeljni princip savremenog demokratskog poretka.

Smena ministra pravde – insistiranje na principu odgovornosti državnih funkcionera

PolazećI od principa da je ministar odgovoran za rezultate rada ministarstva na čijem je čelu i od činjenice da se neuspešna reforma pravosuđa i prihvatanje neustavnih zakonskih rešenja negativno odražava na pravnu sigurnost građana i položaj advokature u društvu – advokati Srbije traže smenu Ministra pravde g. Nikole Selakovića. Smatramo da ministar mora snositi odgovornost za stanje u kojem se pravosuđa trenutno nalazi, jer je insistiranjem na navodnoj efikasnosti no cenu kvalitsta pravde, sve nasleđene probleme samo dodatno produbio, a nije ni započeo da ih suštinski rešava. Činjenica je da ministar pravde u protekle dve godine nije pokazao stvarnu zainteresovanost za advokaturu, niti razumevanje njene društvene uloge.

Advokati Srbije ukazuju na lošu praksu Minisgarstva pravde prema kojoj se važni sistemski zakoni iz oblasti pravosuđa donose po hitnom postupku uz izostanak stvarne javne rasprave kroz koju bi se iskristalisala kvalitetna zakonska rešenja. Sa žaljenjsm konstatujemo da je učešće stručne javnosti i profesionalnih udruženja u izradi zakona nedovoljno a zalaganje za vladavinu prava samo deklarativno, jer nije praćeno potrebnim normativnim pretpostavkama. Dodatni problem je što se zakoii menjaju i dopunjuju suviše često i po pravilu parcijalno – u zavisnosti od aktuelnih potreba, bez jasne strategije i sagledavanja mogućih posledica koje takve česte i delimične izmene zakona mogu proizvesti u praksi, što se negativno odražava na pravnu sigurnost građana i dovodi do ozbiljnog narušavanja ustavnosgi i zakoni gosti.

Na sve ovo je Ministarstvu pravde blagovremeno ukazano.

Dostaviti: advokatima preko advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbijse, svim sudovima i tužilaštvima u Republici Srbnje, ministarstvima, na oglasne table u sudovima, na internet stranicama Advokatske komore Srbije i advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, sredstvima javnog informisanja.

PREDSEDNIK ADVOKATSKE KOMORE

Dragoljub Đorđević

***

Preporučuje se advokatima da u toku general ne obustave rada počev od 17.09.2014. godine blagovremeno preduzmu sledeće mere i radnje:

1. Da blagovremeno i na pogodan način obaveste sve stranke koje zastupaju o ciljevima i trajanju obustave rada.

2. Da blagovremeno i na pogodan način ukažu strankama na negativne poslednie koje bi mogle

nastupiti usled izostanka advokata i/ili stranaka sa ročišta, odnospo na negativne poslednie koje bi mogle nastupiti usled izostanka advokata i/ili stranaka sa glaviog pretrssa ili sprovođenja nstražnih radnji.

3. Da preporuče strankama koje bi mogle pretrnetn ozbiljnije štetne posledice usled nepristupanja na ročište (pretpostavka da je tužba povučena, nedozvoljavanje vraćanja u pređašnje stanje i sl.) da bi bilo korisno da lično pristupe i da zatraže odlaganja ročišta odnosno rasprava, odnosno da preporuče strankama koje bi mogle pretrpeti ozbiljnije štetne posledice usled nepristupanja advokata na glavni pretres ili kod istražnog sudije (obustava postupka, održavanje glavnog pretresa bez branioca u slučajevima gde odbrana nije obavezna i sl.) da bi bilo korisno da lično pristupe i da zatraže odlaganje glavnog pretresa ili izvođelja istražne radnje.

A. Da sačine odgovarajuću službenu belešku o navedenom upozorenju stranaka koje će im potpisati stranke lično.

5. Da podneskom u svakom predmetu u kome imaju zakazano ročište formalno obaveste sud, odnosno gužilaštvo ripe početka obustave rada o tome da su dužni da učestvuju u generalnoj obustavi rada shodno odgovarajućim odlukama nadležnih organa AK Srbije, odnosno da podneskom u svakom predmetu u kome imaju zakazan glavni pretres ili izvođenje istražnih radnji, formalno obaveste sud, odnosno tužnlaštvo ire početka obustave rada o tome da su dužni da učestvuju u generalnoj obustavi rada shodno odgovarajućim odlukama nadležnih organa A K Srbije.

6. Ukoliko se ne može obezbediti iz bilo kog razloga prisustvo stranke na ročištima na kojima bi moglo doііi po njih do štetnih poslednca, preporučuje se da stranke privremeno opozovu punomoćja advokatnma za zastupanje tokom trajanja obustave rada, te da advokati blagovremeno o tome obaveste sud, tužilaštvo ili drugi organ pred kojim rasprava treba da se održi tokom generalne obustave rada.

7. Neće se smatrati narušavanjem Uputstva za postupanje advokata tokom generalne obustave rada ukoliko stranka neposredno u toku trajanja obustave rada preda sudu lično podnesak koji je sačinio advokat u vreme kada nije bila u toku generalna obustava rada.

8. Heće se smatrati narušavanjem ovog uputstva ukoliko stranka neposredno tokom trajanja obustave rada preda bilo kom organu podnesak koji je lično potpisala.

9. Heće se smatrati narušavaljem ovog uputstva ukoliko advokat sačini podnesak u ime i za račun stranke, kojni bi stranka lično predala ukoliko se radi o podnespima za čije podnošenje ističu prskluzivni rokovi u vreme trajanja generalne obustave rada.

10. Da, po mogućnosti, pre početka obustave rada predaju sve podneske za čije podnošenje ističu prskluzivni rokovi tokom grajanja obustave rada.

11. Da u situacijama kada je nužno nodnošenje podnesaka, žalbi i dr. kojima ističu prekluzivni rokovi, a koji podnesci nisu mogli biti poslati pre početka obustave rada, u vreme trajanja generalne obustave rada, u cilju sprečavalja štetnih posledica po stranke, mogu iste poslati.

PREDSEDNIK ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE

Dragoljub Đorđević, advokat

***

REPUBLIKA SRBIJA

Datum: 23.09.2014. Nemanjina 22-26 Beograd

ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE – Dragoljubu Ćorđeviću, predsednnku –

B E O G R A D ul. Dečanska br. 13

Advokatska komora Srbije donela je Uputstvo za postupanje advokata tokom protesta upozorenja sa obustavom rada od 17. 09. 2014. godine, broj 895-4/2014 od 13. septembra 2014. godine.

Uputstvom se, pored ostalog, predviđa da tokom obustave rada advokati neće ulaziti, niti boraviti u prostorijama sudova, tužilaštva ili organa uprave po bilo kom osnovu. Takođe, uputstvom je predviđeno da tokom obustave rada advokati neće pristupati na ročišta za glavnu raspravu i glavne pretrese pred sudovima, da neće pristupiti pred tužilaštvom u istražnim postupcima i postupcima pregovora oko primene oportuniteta ili sporazuma o priznanju krivice i da neće pristupati u policiju u pretkrivičnim postupcima.

Na kraju uputstva izričito se navodi da neizvršavanje odluka organa Advokatske komore jeste teža povreda dužnosti advokata (član 241. stav I. tačka 10. Statuta Advokatske komore Srbije).

Za težu povredu dužnosti advokata može da se izrekne novčana kazna ili brisanje advokata iz imenika. Stoga uputstvo predstavlja direktnu pretnju advokatima koji se ne povinuju štrajku. Advokatska komora Srbije dala je sebi za pravo da advokatima koji ne učestvuju u štrajku stavi u izgled izricanjse disciplinske mere kojima im se oduzima pravo na bavljenje advokature. Time je advokatima nametnula obavezu da učestvuju u štrajku.

Uputstvom su grubo i višestruko povređeni Ustav Republike Srbije i zakoni Republike Srbije. Ustav garantuje pravo na štrajk (član 61. stav I. Ustava), što, pored ostalog, znači i da je svako slobodan da odluči da li he štrajkovati ili neće i da nikom ne može biti nametnuta obaveza da štrajkuje. Zakon o štrajku („Službeni list SRJ“, br. 29/96, „Službeni glasnik RS“, br. 101/05 – dr. zakon i 103/2012 – US) već u prvim odredbama naređuje da „Zaposleni slobodno odlučuju o svom učešću u štrajku“ (član I. stav 2. Zakona o štrajku). Zatim: štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku ne smeju sprečavati zaposlene koji ne učestvuju u štrajku da rade“ (član 7. stav 3. Zakona o štrajku). Konačno: učesnik u štrajku ili član štrajkačkog odbora „koji sprečava zaposlene koji ne učestvuju u štrajku da rade … čini povredu radne dužnosti za koju se može izreći mera prestanka radnog odnosa. (član 18. stav 2. Zakona o štrajku). Prema tome, fizičko lice koje drugog sprečava da radi za vreme štrajka kažnjava se gubitkom posla. U kopernikanskom nezakonitom obrtu Advokatska komora Srbije, preti kažnjavanjem advokatima koji neće da učestvuju u štrajku.

Prema Zakonu o advokaturi (član 63. stav 1) Advokatska komora Srbije nadležna je da vrši javna ovlašćenja i poslove od opšteg interesa. Ona je reprezent advokata kojima su poverena javna ovlašćenja da bi uredila sistem pružanja pravne pomoći građanima od strane advokata i time omogućila zaštitu ljudskih prava i sloboda pre svega pred državnim organima. Drugim rečima, advokatura ne deluje samo u svom interesu, već i u interesu građana i interesu cele države i ostvarivanja pravnog poretka. Pokušaj Advokatske komore Srbije da neko vreme ukine advokaturu u Srbiji, direktno je suprotan razlozima zbog kojih advokatska komora postoji i predstavlja negiranje javnih ovlašćenja i ostvarenja opštih interesa zbog kojih je komora osnovana.

Primera radi, Ustav Republike Srbije propisuje da se „Licu lišenom slobode bez odluke suda, odmah saopštava da ima pravo da ništa ne izjavljuje i pravo da ne bude saslušano bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji će mu besplatno pružiti pravnu pomoć ako ne može da je plati“ (član 29. stav 1. Ustava), zatim „svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane“ (član 33. Ustava), a Zakonik o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14), predviđa da branilac u krivičnom postupku može biti samo advokat (član 73). Posredi su samo neka prava građana koja Advokatska komora Srbije, pokušajem da ukine advokaturu na neko vreme uskraćuje građanima i u ustavnom i pravnom poretku unosi neravnotežu na štetu građana.

Republika Srbnja ima dužnost da omogući ostvarivanje javnih ovlašćenja i opšteg interesa. Saglasno nadležnostima Ministarstva pravde, pre svega predviđenim Zakonom o ministartvima (članom 9. stav 1) – „Službeni glasnik RS“, broj 44/14) i Zakonom o državnoj ulravi («Službeni glasnik RS»\ br. 79/05, 101/07, 95/10 i 99/14) njegovim članom 57. Ministarstvo pravde predlaže Advokatskoj komori Srbije da u roku od 48 časova od prijema ovog akta stavi van snage Uputstvo za postupanje advokata tokom protesta upozorenja sa obustavom rada od 17.09.2014. godine, koje je donela Advokatska komora Srbije pod brojem 895-4/2014, od 13. septembra. 2014. godine, stoga što je protivno Ustavu i zakonu.

Ako Advokatska komora Srbije ne postupi po predlogu Ministarstva pravde u ostavljenom roku, ministerstvo je dužno da postupi po planu 57. stav 2. Zakona o državnoj upravi i da predloži Vladi donošenje rešenja kojim se uputstvo obustavlja od nzvršenja i da pokrene postupak za ocenu njegove ustavnosti i zakonitosti.

Ministar

Nikola Selaković

Vlada Republike Srbije, postupajući na osnovu člana 67. Poslovnika Vlade RS objavila je u „Službenom glasniku Republike Srbije“ br. 103/14 od 25.09.2014. Rešenje o obustavi od izvršenja Uputstva za postupanje advokata tokom protesta upozorenja sa obustavom rada od 17.09.2014. godine, koje je donela Advokatska komora Srbije od 13.09.2014. godine.
Rešenje o obustavi od izvršenja Uputstva za postupanje advokata tokom protesta upozorenja sa obustavom rada od 17.09.2014. godine

Objavljeno Rešenje Vlade o obustavi od izvršenja Uputstva Advokatske komore Srbije, Ministarstvo pravde, 26.9. 2014.

Sastanak ministra pravde Nikole Selakovića i predstavnika AKS završen je posle pet časova. Sastanku su, osim ministra Selakovića, prisustvovali predsednik AKS Dragoljub Đorđević, AKB Slobodan Šoškić i AKV Srđan Sikimić.

Razgovor je bio iskren i sadržajan. Strane su se dogovorile da će u budućnosti nastaviti dijalog, u cilju iznalaženja rešenja.

Nakon sastanka koji je trajao pet sati, AKS objavljuje:

– dogovor sa ministarstvom pravde nije postignut

– protest se nastavlja u neizmenjemom obliku

– protestno okupljanje je na Trgu Nikole Pašića u utorak 04.1 1.2014. u I 1.59 časova – emisija na Studiju B. u kojoj se Selaković pojavljuje posle sastanka, snimljena je pre sastanka i ne predstavlja komentar na sastanak koji je trajao od 15.30 do 20.30 časova

Advokatska komora 1.1.2014. nakon sastanak u Ministarstvu pravde dana 23. 10. 2014. god