Novi Sad: Tragedija i posledice
Redovan godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2013. godinu : Premoć političke volje i populizma nad vladavinom prava, slabost pravosuđa, manipulacije medijima, atrofirana ekonomija Tabloidizacija države Predstavnici nezavisnih regulatornih tela napustili Skupštinu Zaštitinik građana 26. maja: Cenzura zabranjena Ustavom - građani treba slobodno komentarišu rad državnih organa, a ne da državni organi i rukovodioci ocenjuju sopstveni rad i komentarišu ponašanje građana
Pa, kao što reče premijer Vučić, teško da mogu da nam dokažu. Ipak, danas u Srbiji nesumnjivo imamo uklonjene tekstove, onesposobljene sajtove, uhapšene i privedene pojedince, smenjene urednike, zastrašene novinare i sve druge aktere na javnoj sceni. Možda to nije cenzura u klasičnom shvatanju tog pojma, ali nešto jako loše i opasno svakako jeste. Kako god se to zvalo, mora mu se stati na put sistemskim sredstvima i metodama, a ne bilo čijim ličnim zalaganjem. Pošto je sloboda govora Ustavom i zakonima ove zemlje zagarantovano pravo, lične inicijative i zalaganja potpuno su suvišni, pa makar dolazili od samog premijera. Štaviše, premijer koji ličnim garancijama pokušava da nadomesti odsustvo institucionalnih mehanizama, upravo tim činom demantuje taj lični integritet koji stavlja kao garanciju.
Zaista, nikakvih dokaza da Vlada Srbije stoji iza pokušaja cenzure u Srbiji nema. Jedina, i to posredna veza, jeste da su svi napadnuti sadržaji bili kritički prema Vladi. Uzmimo da je tako, da niko iz vladajućih struktura nema direktne veze sa gušenjem slobode govora. Hakerske napade na sajtove vrlo je lako dokazati, a napadnuti su te dokaze dostavili i javnosti i istražnim organima. To onda znači da neko, pojedinci ili grupe, koji možda nisu u direktnoj vezi sa vlastima, osećaju potrebu da suzbijaju kritiku vlasti nezakonitim sredstvima. U tom slučaju, vlast koja želi da bude demokratska, trebalo bi da se bavi suzbijanjem ovakvih pojava, a ne time ko je, gde, kad i zašto rekao nešto ružno o Vladi i premijeru.
Više u tekstu Jovane Gligorijević
Uhapsite Facebook, VREME | BR 1222 | 5. JUN 2014.
Posebno ranjive bile su sledeće grupe i građani: ekstremno siromašni, deca, osobe sa invaliditetom, pripadnici nacionalnih manjina (među njima najugroženiji su Romi), osobe lišene slobode (uključujući i psihijatrijske bolesnike), oboleli od teških bolesti, žene, izbegli i raseljeni, azilanti i iregularni migranti, LGBT grupe i pojedinci, organizacije i pojedinci zagovornici ljudskih prava, organizacije i pojedinci kritičari vlasti (novinari i drugi).
Premoć političke volje i populizma nad vladavinom prava, slabe institucije naspram snažnih političkih centara moći i ličnosti funkcionera, slabost i neefikasnost pravosuđa, manipulacije medijima, atrofirana ekonomija i nereformisana administracija najveće su prepreke i izazovi koji stoje na putu potpunijeg ostvarivanja prava građana u Republici Srbiji.
Primer podređivanja institucija radu stranaka je saopštavanje javnosti da će državni organi doneti neku odluku nakon što određena stranka o tom pitanju zauzme svoj stav, kao i saopštavanje i odluka iz nadležnosti državnih organa na stranačkim skupovima.
Ekonomska, socijalna, kulturna prava
Izuzetno visoka stopa nezaposlenosti i loša ekonomska situacija nastavile su da urušavaju materijalnu osnovu za ostvarivanje ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava građana. Državni, pokrajinski i lokalni mehanizmi socijalne zaštite i staranja ne uspevaju da obezbede dovoljno pomoći za narastajući broj socijalno ugroženih, bar u meri u kojoj je to neophodno za minimum dostojanstva i egzistencije.
Desetine hiljada građana Srbije onemogućeno je u potpunom ostvarivanju Ustavom garantovanih i zakonom uređenih prava na zdravstvenu i penzijsku zaštitu kroz obavezno, zakonom propisano osiguranje zbog toga što poslodavci ne izvršavaju zakonsku obavezu uplate odgovarajućih doprinosa u zdravstveni i penzioni fond, državni organi su neefikasni u suzbijanju te pojave, a važeći propisi posledice prevaljuju na radnike i članove njihovih porodica. Neefikasna i selektivna kontrola uplate doprinosa, koju poreski organi doživljavaju kao stranu i nametnutu obavezu, pored posledica po ostvarivanje prava radnika i članova njihovih porodica, stvara i najmanje dve negativne posledice po savesne poslodavce: urušavanje ravnopravnosti na tržištu (neravnopravnu konkurenciju) i višu stopu doprinosa od ekonomski optimalne.
Pozitivan pomak načinjen je usvajanjem i primenom Zakona o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja, kojim su bar te posebno ranjive grupe zaštićene od posledica nefunkcionalnog sistema doprinosa.
Ustav inače garantuje zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda deci, trudnicama, majkama tokom porodiljskog odsustva, samohranim roditeljima sa decom do sedme godine i starima, ako je ne ostvaruju na drugi način.
Sindikati prijavljuju kršenja sindikalnih prava od strane poslodavaca i ne iskazuju veru da će ona biti zaštićena pred sudom. Socijalni dijalog na nacionalnom nivou (reprezentativni predstavnici radnika, Vlada, reprezentativni predstavnici sindikata) je neredovan.
Pravosuđe
Drugi krug reforme pravosuđa (posle neuspešnog prvog kruga) nije doveo do osetnih poboljšanja u tom državnom sektoru, ključnom za garantovanje pravde građanima.
Nezavisnost sudstva i dalje posrće pod pritiscima, populističkim i institucionalnim.
Primer je pritisak na sudsko veće Apelacionog suda u Kragujevcu da izmeni odluku niže instance, a pošto to veće nije učinilo, njegovi članovi su razmešteni a protiv predsednika veća podneta je disciplinska prijava.
Visoki savet sudstva, nezavisni organ čija je Ustavom utvrđena nadležnost da obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudija i sudova, bio je uzdržan u javnosti u većini zabrinjavajućih slučajeva. Najznačajniji oslonci nezavisnosti i integriteta sudijske i tužilačke funkcije ostaju nacionalna strukovna udruženja sudija i tužilaca – Društvo sudija Srbije i Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.
Poseban interes Zaštitnika građana za pravosuđe proističe iz činjenice da sudovi (treba da) predstavljaju primarni mehanizam zaštite prava građana i najširi stub institucionalnog sistema za zaštitu prava građana kome pripadaju i Ustavni sud, Zaštitnik građana i drugi para-sudski organi. Otuda bez efikasnog, pravičnog i dostupnog sudstva, Zaštitnik građana nema glavni oslonac u zaštiti građana od kršenja njihovih prava usled nezakonitosti i nepravilnosti u radu organa vlasti.
Izvesna, robusna, brza, delotvorna sudska zaštita ljudskih prava je ugaoni kamen sistema zaštite ljudskih prava, koji u Srbiji ne stoji čvrsto, zbog čega se pred druge organe zaštite prava postavljaju zadaci koje oni nisu predviđeni da vrše, niti im to kapaciteti dozvoljavaju.
Sudija Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu je Visokom savetu sudstva podneo pritužbu protiv predsednika suda tvrdeći da mu se sa tog mesta ugrožava nezavisnost. U postupku za izvršenje pravosnažne sudske odluke domaćeg suda, izvršni sudija Osnovnog suda u Valjevu, sudske jedinice u Ljigu, doživeo je medijski linč u kome su učestvovali i državni zvaničnici.
Izvor: Redovan godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2013. godinu
Zaštitik građana Saša Janković je u petak 30. maja predstavio redovan godišnji izveštaj na sednici Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnoopravnost polova, kojom prilikom je istakao da poštovanje ljudskih i manjinskih prava u Srbiji nije bilo zadovoljavajuće 2013. godine, čak je bilo tendencija smanjenja tih prava.
Najranjivije grupe građana i dalje su ekstremno siromašni, deca, žene, osobe sa invaliditetom, pripadnici nacionalnih manjina, osobe lišene slobode, izbegli i raseljeni i LGBT populacija.
Kao najveće prepreke i izazove ostvarivanju prava građana, naveo je neefikasno pravosuđe, premoć političke volje nad vladavinom prava, slabe institucije, „atrofiranu ekonomiju“, nereformisanu administraciju, tabloidizaciju medija.
Janković je istakao da je prošle godine bilo i napretka, kao što je unapređivanje prava na zdravstvenu zaštitu i obezbeđivanje ličnih dokumenata pripadnicima nacionalnih manjina.
Pohvalio je donošenje Konvencije o borbi protiv nasilja nad ženama i posebnih protokola na osnovu kojih je „olakšana kontrola da li je nasilje u porodici moglo da se spreči i ko je za njega odgovoran“.
Članovi Odbora jednoglasno su usvojili Predlog zaključka povodom razmatranja Redovnog godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu.
Izvor: Predstaviljen Redovan godišnji izveštaj na sednici Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnoopravnost polova, sajt Zaštitnika građana
Zaštitnik građana saopštava i podseća da je u Republici Srbiji građanima zagarantovano pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, i da je u Srbiji cenzura zabranjena Ustavom.
Zaštitnik građana izražava zabrinutost zbog sve češćih saznanja da se pojedine informacije i kritike povlače iz javno dostupnih sredstava informisanja i informacionog prostora; zbog tvrdnji novinara da im se „savetuje“ da izbegavaju kritiku; zbog tekstova urednika medija sa državnim vlasništvom koji kao normalno konstatuju da najviši državni rukovodioci mogu „za 15 minuta“ da smene kompletno uredništvo nekih renomiranih listova, te zbog činjenice da građani bivaju pozvani na informativne razgovore zbog navodnog širenja panike koju nikad niko nije primetio, utvrdio, ni zabeležio njene posledice.
S tim u vezi, zaštitnik građana Saša Janković ističe da „svako ima slobodu da bude kritičan, da bude `kritizer`, da bude optimista i pesimista, da veruje ili ne veruje, da podržava ili osporava, da nipodaštava, veliča ili bude ravnodušan, da ćuti ili govori i da stavove i ideje slobodno i javno traži, prima, daje, razmenjuje i širi. Država i svi njeni organi dužni ne samo da se sami uzdrže od mešanja u tu slobodu, već moraju da je štite od napada sa bilo koje strane i da podstiču njeno ostvarivanje. Samo ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti, sloboda izražavanja se može ograničiti, ali to ne može da čini svako, već samo zakonom određeni organi u zakonom propisanom postupku“, podseća Zaštitnik građana.
Zaštitnik građana ističe i da je pravo svakoga da bude obavešten o pitanjima od javnog interesa, a da je dužnost države i svih organa vlasti da o tim pitanjima građane obaveštava istinito, potpuno i blagovremeno. „Dužnost državnih organa je da građanima predočavaju činjenice o svom radu i stvaraju uslove da taj rad građani slobodno komentarišu, a ne da državni organi i rukovodioci ocenjuju sopstveni rad i komentarišu ponašanje građana, dok građani tragaju za činjenicama i obavljaju poslove iz nadležnosti državnih organa i službi“, ističe Saša Janković.
Istovremeno, u Republici Srbiji Ustavom je zabranjena cenzura. To znači da niko ne sme da sprečava širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja, u šta se pored tradicionalnih medija danas neminovno ubraja i Internet. Može se sprečiti samo širenje informacija i ideja koje pozivaju na nasilno rušenje Ustavnog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta Srbije, koje propagiraju rat ili podstrekavaju na neposredno nasilje ili kojima se zagovara rasna, nacionalna ili verska mržnja ili podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje, ali to ne sme da čini niko sem nadležnog suda, u zakonom propisanom postupku.
***
Predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović je 27. maja izdala saopštenje povodom privođenja pojedinaca zbog pisanja blogova i komentara i dodala da su i druge institucije koje prate medije i medijske slobode u Srbiji takođe reagovale.
Mijatovićeva je u saopštenju medijima navela da „trend uklanjanja sajtova, blokiranja interneta i komentara u Srbiji nažalost nije nov“, ali da se on nastavio s novim elementima – privođenjima pojedinaca zbog pisanja na blogovima i komentarima na sajtovima. Kasnije vela i to da je sajt Peščanika napadnut i blokiran.
Premijer Vučić je u otvorenom pismu sa vladinim zaglavljem Dunji Mijatović optužio predstavnike OEBS-a da protiv njega vode „najprljaviju kampanju“, objavljuju neistine o Srbiji i lažu, to protumačio kao pritisak na njega iz sopljnopolitičkih razloga i njegovu težnju da vodi samostalnu politiku i zatražio izvinjenje ili dokaze da vlada sprovodi cenzuru i gasi internet-sajtove. Kako je saopšteno, predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović je 3. juna imala konstruktivan razgovor sa Vučićem u kojem je dobila uveravanje da će se on lično i vlada Srbije pozabaviti pitanjem blokiranja sajtova i komentara na internetu…
TV Vojvodine je 3. maja prenela izjavu premijera Vučića da je sajt Peščanika zaista bio napadnut da su to bili privatni napadi koji nemaju veze sa državom (da je to dokaz da je on govorio istinu) ali da je država preuzela obavezu da sve to istraži, da se zna ko su odgovorni za napad na sajt Peščanika ali da njihova imena neće biti poznata dok se istraga ne završi…
Videti takođe: Između cenzure i širenja panike << VREME | BR 1221 | 29. MAJ 2014;
Peticija „U lice cenzuri“ – Lista potpisnika i potpisnica
Posebnu brigu izazivaju dve međusobno prožimajuće pojave: pritisak na medije (kontrola medija) te curenje poverljivih informacija i izmeštanje institucionalnih procesa u privilegovane tabloidne medije (tabloidizacija države).
U Srbiji je medijima zagarantovana sloboda. Međutim, i građanima je Ustavom zagarantovano pravo na obaveštenost, i to na način da imaju pravo da istinito, potpuno i blagovremeno budu obaveštavani o pitanjima od javnog značaja, a sredstva javnog obaveštavanja dužna su da to pravo poštuju3. To pravo, sa onim elementima koji su propisani Ustavom, u Srbiji se ozbiljno krši, posebno u pogledu istinitosti i potpunosti.
U trci za tiražima i gledanošću, ali i pod neposrednim uticajem ili pritiskom različitih centara moći, građanima se, uporedo sa istinitim informacijama, plasiraju selektivne, nepotpune, polu-informacije pa i potpuno lažne, činjenično netačne (dez)informacije.
Posebnu brigu izazivaju dve međusobno prožimajuće pojave: pritisak na medije (kontrola medija) te curenje poverljivih informacija i izmeštanje institucionalnih procesa u privilegovane tabloidne medije (tabloidizacija države).
Teško su proveriva i dokaziva, ali su sveprisutna i duboko uznemirujuća saznanja od samih pripadnika sedme sile, o ustaljenim pritiscima i uticajima na medije iz političkih i državnih krugova moći. Šapatom se govori o telefonskim pozivima posle kojih se otkazuju emisije, povlače tekstovi iz štampe, razgovorima posle kojih novinari utihnu, a urednici promene uređivačku politiku i teme. Prisutna je samocenzura.
Informacije koje su po slovu zakona poverljive redovno se pojavljuju u određenim, uvek istim medijima. Radi se o podacima iz istraga u toku, ličnim podacima, o okolnostima privatnog života do kojih se može doći samo sistematičnim i dubokim zadiranjem u privatnost i baze podataka koje, u sasvim određene svrhe, vode određeni državni organi. Postupci u kojima bi se utvrdio izvor takvih informacija, a kojima raspolažu samo službena lica, pa ta lica i njihovi podstrekači sankcionisali za neovlašćeno odavanje službene tajne i druga krivična dela, prekršaje i disciplinske prestupe, ne vode se. Podaci su po pravilu selektivno jednostrani, nepotpuni i sistematično upereni protiv određenih ličnosti. Pored prava na privatnost strada i pretpostavka nevinosti ciljanih osoba, njihov politički angažman.
Podaci iz pretkrivičnih postupaka o sadržini izjava i saslušanja pred kriminalističkom policijom redovno su nalazili put do određenih medija. U tim medijima objavljivani su i neprovereni detalji iz službenog i privatnog života policijskih zvaničnika čija je svrha očigledno bila diskreditacija ili promocija nekih od njih.
Sve češće se govori o tome da pojedini tabloidi ucenjuju javne ličnosti i političare, tražeći od njih novac da bi prestali negativno da pišu o njima. Šund, kič i estrada nude se kao zamena za obrazovanje i kulturu. Posledice su porazne i dugoročne.
Srozava se poverenje građana u institucije i sugeriše im se da istinska društvena moć ne leži u njima već u neformalnim centrima moći koji su u stanju da „upravljaju javnošću“.
Tabloidizacija medija, na koju je u prethodnom godišnjem izveštaju najozbiljnije upozoravano, dobila je još veći zamah i u ovom izveštajnom periodu prerasla u tabloidizaciju države.
Pojedini novinari su godinama pod dvadesetčetvoročasovnom zaštitom policije.
Rad nezavisne Komisije za ispitivanje nerešenih ubistava novinara nije dao opipljive rezultate. Članovi Komisije su, između ostalih, i rukovodioci i predstavnici državnih organa čiji rad Komisija treba da sagleda, a u čijoj je nadležnosti od prvog momenta rasvetljavanje ubistava i privođenje počinilaca i nalogodavaca pravdi…
Ovde možete pogledati celokupni: Redovan godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2013. godinu
Razlog: Povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću zabranjeno da govori
Kako je Šabić izjavio agenciji Beta, predsedavajući na sednici „napravio je skandal i unizio Narodnu skupštinu“.
„Uzmite i pročitajte članove 119 i 238 Poslovnika, naravno da imam pravo da govorim, to je potpuna besmislica i nikakve dileme nema“, kazao je on.
Poverenik je rekao da ne zna da li je u pitanju „neznanje ili zla namera“, i istakao da su do tada na sednici govorili svi predstavnici regulatornih tela, kao i da je i sam uzimao reč.
Na dnevnom redu današnje sednice bilo je razmatranje izveštaja o radu nezavisnih regulatornih tela za 2013. godinu.
Šabić je dodao da je predsednica Skupštine Maja Gojković dopustila poslaniku Srpske napredne stranke (SNS) Marjanu Rističeviću da „brutalno vređa“ ombudsmana Sašu Jankovića i poverenicu za zaštitu ravnopravnosti Nevenu Petrušić, koji su takođe prisustvovali sednici.
Nakon što se Šabić javio za reč posle Jankovića rečeno mu je da na to nema pravo, posle čega su svi šefovi nezavisnih tela napustili sednicu…
Sreda, 4. jun 2014.
Narodna skupština izražava žaljenje što zbog grubog previda predsedavajućeg sednicom, potpredsednika Vladimira Marinkovića, nije dozvoljeno svim učesnicima na Posebnoj sednici da se obrate Narodnoj skupštini iako su na to imali pravo.
Četvrta posebna sednica Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini
Predsednica Narodne skupština utvrdila je za ovu sednicu sledeći dnevni red:
1. Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2013. godinu, koji je podneo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, sa Predlogom zaključka Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova;
2. Redovan godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2013. godinu, koji je podneo Zaštitnik građana, sa Predlogom zaključka Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Predlogom zaključka Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu;
3. Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2013. godinu, koji je podneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, sa Predlogom zaključka Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Predlogom zaključka Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu;
4. Izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2013. godinu, sa Izveštajem o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje, koji je podnela Agencija za borbu protiv korupcije, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Predlogom zaključka Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu;
5. Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2013. godinu, koji je podnela Državna revizorska institucija, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava;
6. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije.
Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković pozdravila je u ime narodnih poslanika i u svoje ime, šefa političke sekcije pri Delegaciji Evropske unije u Republici Srbiji Luku Bjankonija, zamenicu šefa Misije Saveta Evrope u Srbiji Nadju Ćuk i predstavnike Misije OEBS u Srbiji Miloša Bulje, Djel Mason i Jelenu Jokanović, koji su pratili deo sednice sa galerije velike sale.
U prepodnevnom delu rada, Narodna skupština započela je zajednički jedinstveni pretres o Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2013. godinu, sa Predlogom zaključka Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova; Redovnomgodišnjem izveštaju Zaštitnika građana za 2013. godinu, sa Predlogom zaključka Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Predlogom zaključka Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Izveštaju o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2013. godinu, sa Predlogom zaključka Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Predlogom zaključka Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Predstavnici predlagača izveštaja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dr Nevena Petrušić, Zaštitnik građana Saša Janković i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić obrazložili su izveštaje narodnim poslanicima.
Beleška o skupštinskoj sednici, Sajt Narodne skupštine 5. juna
Više u stenografskim beleškama: Četvrta posebna sednica Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini, sreda, 4. jun 2014. , sajt Narodne skupštine
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
