Lična priča
Reakcija Nikolića odiše žestinom, jer ga je Dinkić u kotraofanzivi „prozvao" i po imovinskoj osnovi
U nedeljniku Vreme 1196, u četvrtak 5. decembra 2013. čitajte takođe:
Zašto kažeš peder, a misliš na ćirilicu
piše: Tanja Tagirov
Kada je Mlađan Dinkić, lider Ujedinjenih regiona Srbije (URS-a), još pre nekoliko sedmica, u vreme kada su ovdašnji „službeni tabloidi“ najavili njegovo skoro hapšenje i raspisali se o navodnim aferama koje je ostavio iza sebe u protekloj deceniji gotovo kontinuiranog učešća u vlasti – izjavio da će napokon stati „u prve redove opozicije“, za trenutak nije baš bilo jasno ni kada će se to doista dogoditi, ni protiv koga će biti uspostavljena ta opoziciona aktivnost, ni na kojim „ideološkim“ osnovama, pa ni u čiju korist bi ona trebalo da radi. Posle 29. novembra, međutim, kada su se Dinkićevi veliki intervjui pojavili istovremeno u Politici, Blicu i Kuriru, taj „opozicioni het trik“ u jednom danu doživljen je u našoj javnosti ne samo kao njegova žestoka kontraofanziva protiv vladajuće koalicije i njene „istražne demokratije“ kojoj je doskora služio, nego i kao generalni start predizborne kampanje uoči nekih prevremenih parlamentarnih izbora…
Više u tekstu
Dinkićeva ofanziva , Vreme 1196, 5. decembar 2013.
Videti takođe
Mafija bez granica, << VREME | BR 1000 | 4. MART 2010.
Zašto je zapaljena baraka u Obrenovcu namenjena tražiocima azila? Zašto se već treću godinu za redom Srbija suočava sa problemom smeštaja sve većeg broja azilanata iz azijskih i afričkih zemalja?
Piše Mirko Rudić
Stotine tražilaca azila je proteklih meseci boravilo u šumi oko Centra za azilante u Bogovađi, nedaleko od Lajkovca, čekajući da se oslobodi mesto u prepunom Centru. Situacija je bila na ivici humanitarne katastrofe kada je sredinom novembra počela prava zima i zatekla ih bez krova nad glavom, adekvatne odeće i hrane. Na hitan zahtev Komesarijata za izbeglice, Vlada Srbije je odlučila da se u barake preduzeća „Ivan Milutinović“ u blizini termoelektrane „Nikola Tesla“, nedaleko od Obrenovca, smesti polovina nezbrinutih lica. Ostalih 150 ljudi je smešteno u dve privatne kuće u selu Vračevići, nedaleko od Bogovađe.
Međutim, autobus sa 76 tražilaca azila nije 27. novembra stigao do svog odredišta. Kod Obrenovca su put blokirali meštani naselja Ušće i Skela, u čijoj blizini se nalaze barake namenjene strancima. Blokadu su pravdali strahom za bezbednost dece, ugrožavanjem termoelektrane, uz priče o azilantima koje su pokazivale da nemaju ni elementarno znanje o ljudima koji je trebalo da im stignu u komšiluk. Posle jednodnevnog natezanja vlasti i demonstranata, nedobrodošli gosti su privremeno smešteni u hotel „Obrenovac“, a tokom noći zapaljena im je baraka. Policija je sutradan uhapsila jednog osumnjičenog.
Blokada sa sličnim argumentima je organizovana i u selu Vračevići. Sve je prekinuto nakon intervencije Vlade Srbije, koja je osudila ponašanje demonstranata u Obrenovcu i Vračevićima.
Rešenje je stiglo iz najhladnijih gradova u Srbiji, Sjenice i Tutina. „Sigurni smo da će grad korektno i ljudski dočekati i nevoljnike iz raznih delova sveta koji su spas od rata i drugih nevolja potražili u našoj zemlji“, rekao je Hazbo Mujović, predsednik opštine Sjenica dodajući da će u njegovom gradu azilanti biti smešteni u hotelu „Berlin“ u centru grada.
Iz izjava državnih funkcionera prepunih fraza poput „ne smemo slati ružnu sliku Srbije u svet“, provlačile su se i reči posle kojih ostaje nedoumica da li ti funkcioneri uopšte razumeju zakonske regulative o azilu, kao kada premijer i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić kaže: „Srbija je deo modernog sveta, nije ovo rasistička država. Oni moraju da budu smešteni i hitno da im se reši status i da se vrate u zemlje odakle su došli“…
Više u tekstu Mirka Rudića
Nema zemlje za izbeglice
, Vreme 1196, 5. decembar 2013.
Referendumska Hrvatska
Zašto kažeš peder, a misliš na ćirilicu
Kako se osećaju kardinali dok biraju papu, a sa svoda kapele sablažnjuje ih autor Poslednjeg suda, „jedna pederčina od Mikelanđela“… A nije reč ni o Sikstinskoj kapeli kad se papa bira, niti o njemu, već o „pederčinama“ i – o ćirilici?
U nedjelju, 1. decembra ljeta Gospodnjeg i katoličkog 2013. godine, većina hrvatskih birača izašlih na referendum (njih oko 30 posto) od ukupnog broja hrvatskih birača (oko 3,8 milijuna) odlučilo je da je brak zajednica muškarca i žene i da to, umjesto u porodično-zakonskim normama, mora biti uklesano u Ustav.
To je bio treći republički (državni) referendum od postojanja hrvatske samostalne države, vjerojatno i najvažniji. Prvi je bio onaj 90-ih godina, kad se glasalo o fluidnom pitanju da li su građani za to da Hrvatska bude bogata i prosperitetna država svojih građana izvan „tamnice naroda“ (a za što drugo?); o njemu se i danas govori kao o potpunom neprijepornom.
Drugi je bio o tome da li Hrvatska treba ući u Evropsku uniju: izlaznost je bila nešto veća od ovog posljednjeg o pitanju braka, ali također je donijela pozitivan odgovor onih koji su odlučili ustati iz fotelje nakon purgerskog ili kakvog god ručka i prošetati se do birališta.
Posljednji, o kojem je riječ, treći je referendum u samostalnoj Hrvatskoj i vjerojatno je najžešći kad je o reakcijama i posljedicama riječ: na prvom, o samostalnosti, tek su Srbi kao konstitutivni narod dotad, postali manjina, a njih ionako nitko nije pitao o bilo čemu, na ovom trećem su svi koji se iole razlikuju u svjetonazoru postali manjinama koje će, ovisno o umješnosti i – ako ga ima – integritetu Vlade Hrvatske, netko ipak nešto pitati.
I možda treba istaći još jednu činjenicu: dok se 90-ih, tih godina ratnog osamostaljenja Hrvatska barem zvanično udaljavala od Balkana, čak referendumski, s posljednjim referendumom pokazala je da se nije niti za jotu udaljila od tog toponima. Ne zbog drugih, ne zbog Balkana kojega nezasluženo pljuje tko stigne, već zbog sebe: veliki broj razočaranih rezultatom referenduma u kojem je, kako vele, pobijedila „konzervativna“ Hrvatska, kuka nad povratkom balkanskim korijenima, kao da je taj Balkan – a ne vlastite greške – sila nečista koja Hrvatsku i njene građane vuče unazad od već dostignutih visova koje znači članstvo u Evropskoj uniji.
A tek nas čeka novi referendum, onaj o ćirilici, za koji je ovaj tek – topovska najava, kako to kaže premijer Zoran Milanović.
Više u tekstu
Zašto kažeš peder kad misliš na ćirilicu, Vreme 1196, 5. decembar 2013.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
