Preminuo Žak Verže, „đavolji advokat“

Francuski advokat Žak Verže, koji je zaradio nadimak „đavolji advokat“ i «advokat terorista», preminuo je od srčanog udara u četvrtak 15. avgusta u 88. godini života u Parizu. Na pitanje; «Kako ste?», godinama je odgovarao: „Neverovatno dobro!“, ali, život je neverovatno nepredvidljiv i Žak Verže je promenio mišljenje – srušio se dok je silazio na večeru s prijateljima i umro u istoj sobi u kojoj je 30. maja 1778. zadnji dah ispustio prosvetiteljski filozof Volter, piše pariski L’expres.

Žak Verže, briljantan advokat koga su se plašili i koga su ponekad mrzeli, koji je izgradio status od cinizma i provokacija, tvorac sopstvene biografije, kako piše pariski Mond, dobio je nadimak „đavolji advokat“ zahvaljujući listi klijenata među kojima su bili nacista Klaus Barbi, venecuelanski revolucionar i terorista Iljič Ramirez Sančez, poznat pod imenima Karlos, Šakal i drugi…

Karlos je izjavljivao da je Veržea izabrao za branica zato što je on opasniji od njega. Verže je tu izjavu komentarisao s uživanjem. „On je ektremno ljubazan čovek, mislim da je to omaž bici ideja, isto tako opasnih kao obračun bombama.

Verže je branio i Bruna Bregua i Magdalenu Kap, Karlosove kompanjone optužene za transport eksploziva.

Šesdesetih Verže je branio Palestince optužene za napad na avione El Al u Atini i Cirihu. Zastupao je pripadnike Frakcije Crvenih brigada u Zapadnoj Nemačkoj, koje je nazivao «vojnicima plemenitog cilja»

Branio je Klausa Barbija, šefa Gestapoa u Lionu 1942-1944, «Kasapina iz Liona», koga je Bolivija izručila Francuskoj 1983. Odbranu je vodi s tezom da je ono što je učinio Barbi sitnica u odnosu na ono što čini Izrael Palestincima i imperijalizam. Kritičari su upozoravali da Verže trivijalizuje genocid.

Branio je bivšeg zamenika iračkog premijera Tarika Aziza, nudio se da brani Sadama Huseina, ali ovaj je izabrao drugog advokata, nudio se da brani Slobodana Miloševića nekadašnjeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije, tokom suđenja u Hagu, ali ovaj je odlučio da se brani sam.

U jednom intervjuu nemačkom listu „Špigl“, Verže je izjavio: „Branio bih Hitlera“, čime je šokirao svet.

Tvrdio je da mu je Žan Žene, navodno, pisao: „Čuo sam da branite Barbija. Više nego ikada, vi ste moj prijatelj…

Žak Verže je rođen 5. marta 1925. godine u mestu Obon na Tajlandu, gde je njegov otac bio konzul. „Moj otac je vagabunda, agronom u Kini, profesor u Šangaju, konzul i doktor“ , pričao je Žak Verže.

Žak Verže je zapravo rođen 20. aprila 1924, ali se nije mnogo obazirao na činjenicu da je prvu godinu života proveo u ilegali. Njegova majka Rejmond Kang, Vijetnamka, rodila je dva sina, Žaka i Pola, i greškom je prijavila da su rođeni u isti dan, mada su oni rođeni sa godinu dana razlike. Majka mu je umrla kad je imao tri godine i podizao ga je otac.

Dok je bio student postao je komunista. Kao mladić od 17 godina pridružio se francuskom pokretu otpora, s bratom je pobegao na Madagaskar i otišao u London, gde se pridružio de Golovim snagama Slobodne Francuske.

Posle rata (od 1951. do 1954) Verže je bio član izvršnog komiteta Komunističke internacionale Saveza studenata, živeo u Pragu, mnogo putovao, bio je blizak s Erihom Honkerom šefom istočno-nemačke države DDR, i Aleksandrom Šeljepinom šefom sovjetskog KGB.

U studenskoj organizaciji povezao se sa Muhamedom Masmudijem, budućim ministrom alžirskog vođe Habiba Bourgibe, ali i s Pol Potom budućim okrutnim komunističkim tiraninom u Kambodži.

Komunističku partiju je napustio nakon 29 godina aktivnosti.

Verže je podržavao alžirski Front nacionalnog oslobođenja u njihovoj borbi za nezavisnost od Francuske.

Pročuo se odbranom pripadnice alžiskog Fronta nacionalnog oslobođenja Đamile Buhired, koja je inače mučena (silovana flašom) u zatvoru i bila je jedan od simbola oslobodilačke borbe i žrtava represije u Alžiru. Đamila je zbog jednog bombaškog napada osuđena na smrt, kasnije pomilovana, ali Verže ju je branio polazeći od teze da je, što se tiče sudija koji reprezentuju kolonijalni poredak, osuda izvesna, te da treba optužiti tužioce.

Verže je sebe opisivao kao malog agitatora alžirske nezavisnosti u Latinskom kvartu. Govorio je da je to između Alžiraca i njega – ljubav na prvi pogled.

Zbog hrabrog nastupa na sudu suspendovan je kao advokat 1961. godine na godinu dana, ali alžirski Front nacionalnog oslobođenja ga je nazvao „Mansur“ – pobednik. Prešao je u islam, u Alžiru, u koji se preselio dobio je status počasnog građanina. Kad je Alžir 1962. postao nezavisna država, njegova štićenica Džamila je pomilovana, a on se s njom oženio (1968. izdavao s njom list «Revolucija») – i ostavio je 1970. s dvoje male dece, ćerkama Merijem i Liz i nestao neznano kuda.

Kad se kasnije pojavio, izjavljivao je da je bio «s druge strane ogledala» i da je to njegova «tamna strana».

Gde je bio, ostaje misterija, a pričalo se da je možda bio u Kambodži s Pol Potom i na Bliskom Istoku s palestinskim grupama.

Neki su govorili da je, kad je napustio Alžir, otišao u Peking, gde ga je primio Mao Ce Tung, neki kažu da je bio povezan s Če Gevarom, neki da je proveo izvesni period u Bejrutu, u okruženju Palestinske oslobodilačke armije, i onda opet nestao…

Njujork Tams iznosi pretpostavku da je u tom periodu možda nešto radio i za zapadne obaveštajne službe…

Neki izvori kažu da je u Kambodži bio s drugom iz mladosti Kije Sanpanom, šefom kambodžanskog komunističkog režima Crvenih Kmera, koga će kasnije, 2008, braniti od optužbi za masakr i izgladnjivanjem 1,7 miliona ljudi. Krivicu je Verže prebacivao na Pol Pota, preminulog 1978, s kojim je takođe navodno bio drug u mladosti.

Verže se pojavio u Parizu 1978. i nastavio advokatsku praksu.

„Bilo je idealno da upravo smrt bude poslednji pozorišni čin ovog rođenog glumca, koji je poput Voltera razvijao veštinu stalnog revolta“, saopštila je povodom njegove smrti izdavačka kuća „Pjer-Žijom de Ru“, koja je štampala Veržeova dela.

Svoju misteriju Verže je sam gradio i pogrevao: «Moj zakon je da sam protiv svakog zakona, moj moral je da sam protiv svakog morala…»

Pedeset godina u procesima optuženima za genocid, zločine protiv humanosti, bombaške napade, otmice i ubistva nedužnih on je izazivao haos u sudnicama pitanjima tipa: «Da li je optuženi zločinac ili patriota?» i «Mogu li zakoni da budu upotrebljeni za suđenje o tome da li je nešto dobro ili loše …»