Lična priča
Merkator - Što ne može Mišković, može Todorić. Kako je uz pomoć svake hrvatske vlasti stasavao u najvećeg balkanskog tajkuna
VREME 1172. NA KISCIMA 20. JUNA
Obrnuto ogledalo. Kako su Srbi propali
Pre par godina Miroslav Mišković je pokušavao da kupi slovenački „Merkator“, ali to je bilo badava u smislu državne podrške. Sad ga je kupio Ivica Todorić, postao je najjači a Mišković je u zatvoru. Todorićev bauk kruži Srbijom, ali njemu ovdašnje ekonomske patriote mogu da pljunu pod prozor. To je sad evropska firma.
Kad „Idea“, „Merkator“ i „Deleze“ podele ono malo preostalog srspkog tržišta nemoj neko da pita šta jedete i po kojoj ceni. I kad bude jevtinije, za narod će biti skuplje.
Ali, brate, ko je taj Ivica Todorić? I što nam je on bliži od našeg „čarapana“? Pre suda o čoveku koji preuzima nešto malo više od trećine srpske maloprodaje, hajde da pogledamo kako je uz pomoć svake hrvatske vlasti stasavao u najvećeg balkanskog tajkuna.
O tome kako je tekao uspon porodice Todorić i kakva je uloga hrvatske države bila u tome čitajte više u Vremenu broj 1172. koje će se pojaviti na kioscima u četvrtak 20. juna
O traganju za antikriznim merama piše Mita Boarov
Deficit budžeta je, prema podacima Ministarstva finansija, za prvih pet meseci ove godine narastao na 93, 64 milijardi dinara, a za celu godinu bilo je planirano da iznosi 121 milijardu. Najviše zabrinjava neverovatno veliki promašaj u prikupljanju PDV poreza – u petomesečnom razdoblju očekivalo se 434 milijardi dinara, a prikupljeno je samo 159,2 milijarde. To jednostavno znači da su privreda i stanovništvo u velikoj finansijskoj oskudici.
Kako su nestale robne rezerve iz silosa u Srbiji
Jedan privatnik u papirima“ držao 12, 7 tona kukuruza i 9,4 hiljada tona pšenice, a u stvari ni kilo u silosu nije imao. Pritom, država mu je plaćala evro po toni po zakup…
„Mi smo hteli da utvrdimo faktičko stanje, da li zaista ima te robe koju vidimo u tim papirima. To smo zajednički inicirali i napravili zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede i došli smo do rezutlata koji su više nego zabrinjavajući, da upotrebim najblaži izraz.. U konačnom – danas ili sutra izveštaj mora biti konačno gotov, jer se još vrše neke naknadne kontrole – 80 hiljada tona je manjak, što pšenice, što kukuruza i procenjena šteta je nekih 20 miliona evra. Postoje hipoteke, sredstva obezbeđenja, menice, država mora da naplati najveći deo onoga što nedostaje, pretpostavka je da će biti zaplene imovine i aktiviranja tih hipoteka, da bismo na taj način uspeli da smanjimo što je moguće više ovu štetu. To podrazumeva svakako i krivične prijave koje će biti podnete…“, kaže Rasim Ljajić, dodajući – čitajući iz dokumenata koji su njegovom Ministarstvu pristigli – da su na prvom udaru skladištari. Naime, država Srbija ima u svom vlasništvu svega jedan silos, i to u Novom Pazaru (napravljen 90-ih godina), a sve ostale unajmljuje – pa i za robne rezerve – od privatnika…
(Rasim Ljajić, ministar za trgovinu u intevjuu Vremenu 1172. od 20. juna)
VREME | BR 901 | 10. APRIL 2008.
Portret savremenika
Ivica Todorić Dete cveća
Dok je otac gulio robiju u staroj gradiški, mlađahni je ivica nevoljko studirao na zagrebačkom Ekonomskom fakultetu i u sebi otkrivao preduzetnički talenat koji je morao naslediti od starog Ante, jer je majka Ivana bila skromna učiteljica iz Kloštar-Ivanića. Kad se otac vratio sa službenog puta, sin ga nagovara da se zajedničkim snagama upuste u proizvodnju i prodaju cveća: režimska žrtva Ante Todorić uspeva da dobije povoljan kredit Privredne banke i u blizini Zagreba niče njihov prvi staklenik
„Todorić je od onih ljudi koji hoće sve i koji ne znaju za ručnu kočnicu“, priča jedan zagrebački poduzetnik mešetarske provenijencije koji je puno puta propadao i opet se dizao. Trenutačno je u pozitivnoj poslovnoj putanji i može sebi priuštiti da bude ironičan prema onima koji imaju i žele više.“ „Ne može se zasititi“, kaže, „pa grabi njive, oranice, stepe, tundre, šume, brda, novine, kioske, knjige, rtove, plaže, izvore, blagajne, police… On želi biti vlasnik svega i želi određivati što ćemo jesti, što ćemo misliti i kako ćemo živjeti. Ti se apetiti možda mogu objasniti nekom poslovnom filozofijom i logikom, ali nitko me ne može uvjeriti da je to zdrav i razuman pristup, i da je zdravo društvo u kojemu jedan čovjek može prigrabiti toliku moć.“
Pedesetsedmogodišnji Ivica Todorić, vlasnik glomaznog koncerna Agrokor, ne opterećuje se ovakvim razmišljanjima, jer je, čini se, obuzet geslom koje je u drugoj polovici devedesetih godina javno uobličio Miroslav Kutle, jedan od najvulgarnijih izdanaka kapitalizma kako ga je shvaćao Franjo Tuđman: „Ja vozim bicikl. Ako stanem, padam.“
Ivica Đikić
Više na stranici Portret savremenika – Ivica Todorić Dete cveća VREME | BR 901 | 10. APRIL 2008.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
