Predsednik sa narodom
Ugovorom o ruskom kreditu od 800 miliona dolara predviđena izgradnja i elektrifikacija drugog železničkog koloseka na deonici Pančevački most – Pančevo Glavna, rekonstrukcija 112 kilometara na Koridoru 10, rekonstrukcija i izgradnja drugog koloseka na deonici pruge Stara Pazova – Novi Sad, rekonstrukcija 200 kilometara pruge Beograd – Bar
Generalni direktor „Železnica Srbije“ Dragoljub Simonović i generalni direktor „RŽD Internešnl“ Sergej Aleksejevič Pavlov potpisali su 23. maja, u Vladi Republike Srbije Ugovor o izvođenju radova na izgradnji železničke infrastruklture i isporuci dizel- motornih vozova u vrednosti od 800 milona dolara. Srpska strana učestvuje sa još 15 odsto, što znači da će vrednost posla biti veća od 900 milona dolara.
Od ovih sredstava 100 milona dolara biće upotrebljeno za dizel-motorne vozove, a ostatak za modernizaciju pruga u Srbiji na različitim pravcima, pre svega na međunarodnom Koridoru X i na pravcu Beograd-Bar, rekao je predsednik Vlade Republike Srbije Ivica Dačić nakon potpisivanja Ugovora.
-Ugovor koji su „Železnice Srbije“ potpisale sa kompanijom ruskih železnica „RŽD Internešnl“ o realizaciji projekata modernizacije, koji će se finansirati iz ruskog državnog izvoznog kredita vrednog 800 miliona dolara, najveći je investicioni projekat srpskih železnica u proteklih nekoliko decenija, rekao je povodom potpisivanja Ugovora generalni direktor „Železnica Srbije“ Dragoljub Simonović.
-Ugovorom je obuhvaćeno pet projekata modernizacije infrastrukture i voznih sredstava srpskih železnica, i to: izgradnja i elektrifikacija drugog železničkog koloseka na deonici Pančevački most – Pančevo Glavna, rekonstrukcija 112 kilometara na Koridoru 10, rekonstrukcija i izgradnja drugog koloseka na deonici pruge Stara Pazova – Novi Sad, rekonstrukcija 200 kilometara pruge Beograd – Bar i isporuka dizel motornih vozova proizvodnje „Metrovagonmaš“- zaključio je Simonović.
Može se reći da je time je praktično aktiviran kredit za železnicu, ugovoren još 2010, tokom susreta predsednika Borisa Tadića i Dimitrija Medvedeva tokom obeležavanja godišnjice oslobođenja Beograda od fašističkog okupatora. Posle toga, i u toku posete Vladimira Putina Beogradu u martu 2011 najavljivano je da će pregovori o ruskom kreditu početi tek kada bude završena projektno-predračunska dokumentacija za izgradnju pruge Valjevo–Loznica, obnovu srpskog dela pruge Beograd–Bar i za završetak Beogradskog železničkog čvora i za deo obilaznice oko Beograda. Očito, Rusi nisu bili spremni da puste kredit dok ne vide gotove projekte.
Dugo su, inače, traženi izvori za investicije u obnovu železnice. Bilo je ideja da se krediti za putnu privredu usmere u železnicu, ali to nije nailazilo na razumevanje Evropske banke za obnovu i razvoj, bilo je priča o koncesijama, o parcijalnim kreditima raznih partnera za Beogradski železnički čvor, itd. itd…
Bilo je to u četvrtak 23. avgusta po starom, odnosno 4. septembra 1884. godine po novom kalendaru. Nekoliko dana kasnije, 15. septembra, ova pruga normalnog koloseka od Beograda do Niša dužine 243,5 km, puštena je u redovan saobraćaj.
Prvi putnički voz u istoriji srpske železnice krenuo je na vreme. Sa Kalemegdana je ispraćen počasnom topovskom paljbom i mnoštvom sveta koji se iz svih delova prestonice, tog sunčanog jutra, slio na svečano okićenu i još nedovršenu železničku stanicu. Ali, iako je tadašnja štampa za polazak prvog voza pisala da je „od Boja na Kosovu, ovo najznačajniji događaj u Srbiji“, njemu nije prisustvovao kralj. Milan Obrenović je odlučio da dva dana ranije otputuje prvim vozom ka Zapadu, preko novog mosta na Savi za Beč.
Čudni putnik tekst istoričarke zorice janković povodom 125 godina srpske železnice,VREME br 975, 10. septembar 2009.
1. Na železničkoj magistrali Beograd Centar – Pančevo Glavna-Vršac-državna granica sa Rumunijom, biće izgrađen i elektrificiran drugi železnički kolosek na deonici Pančevački most – Pančevo Glavna, u dužini od skoro 15 km.
Ovaj projekat obuhvata i rekonstrukciju postojećeg koloseka i infrastrukture u stanicama Krnjača, Ovča, Pančevački most, Krnjača most i Sebeš, uključujući i most preko reke Tamiš, dve stanice, dva stanična perona, pet novih mostova, jednu ukrsnicu, vučnu podstanicu Pančevo i ranžirnu stanicu Krnjača.
Procenjena vrednost radova na modernizaciji ove deonice je oko 50 miliona evra, a potpisivanje Aneksa ugovora za ovaj posao očekuje se u drugoj polovini juna ove godine. Radovi na modernizaciji pančevačke pruge mogli bi da započnu u septembru ove godine.
2. Na Koridoru 10 biće rekonstruisano šest deonica ukupne dužine od oko 112 kilometara, a procenjena vrednost radova je oko 29 miliona evra. Prva deonica na kojoj će početi radovi biće Ruma – Golubinci, u dužini od oko 18 kilometara. Potpisivanje Aneksa ugovora za ovaj posao planirano je za drugu polovinu jula, dok bi radovi mogli da započnu u poslednjem kvartalu ove godine.
Osim deonice Ruma – Golubinci, u 2013. godini planirano je da započne i rekonstrukcija deonica Sopot Kosmajski – Kovačevac (oko 18, 4 kilometara) i Mala Krsna – Velika Plana (oko 29, 5 kilometara), dok su za sledeću godinu planirani radovi na deonicama Vinarci-Đorđevo (15 km), Vranjska Banja – Ristovac (17, 7 km) i Bujanovac – Bukarevac (13, 7 km).
Materijali u vrednosti od oko 25 miliona evra za planirane remonte pruge na ovim deonicama biće nabavljeni zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj. Na svim ovim deonicama zbog stanja železničke infrastrukture uvedene su lagane vožnje, pa će njihovom rekonstrukcijom biti omogućen brži i kvalitetniji železnički saobraćaj na međunarodnom Koridoru 10.
3. U modernizaciju pruge Stara Pazova – Novi Sad biće uloženo oko 300 miliona evra, a planirano je da se čitava projektna dokumentacija završi u prvoj polovini 2014. godine i nakon toga počne realizacija posla i izgradnja pruge, za brzine od 160 kilometara na sat.
Tehnički deo idejnog projekta završio je Saobraćajni institut CIP 2010. godine. Iz donacije IPA fonda za izradu projekte dokumentacije pokrenuta je izrada Studije izvodljivosti i Procena uticaja na životnu sredinu. Izradu ovih projekata pokrenula je Kancelarija za evropske integracije, a vrednost donacije je oko tri miliona evra. Ove studije nisu završene jer se čeka samo još saglasnost lokalne samouprave u Sremskim Karlovcima, koja je imala gotovo neverovatan zahtev za ukopavanjem pruge Beograda – Novi Sad (gradnje kanala), što je gotovo zaustavilo čitav projekat.
Danas je prosečna brzina na pruzi Beograd – Novi Sad – Subotica 71 kilometar na sat, ali je zbog stanja infrastrukture na čak sedam mesta uvedena lagana vožnja između 20 i 50 kilometara na sat. Danas vozovi u putničkom saobraćaju putuju između Beograda i Novog Sada između 90 i 100 minuta, a prošle godine je na ovoj deonici prevezeno oko 900 hiljada putnika. Modernizacijom ove pruge, vreme putovanja vozova između Beograda i Novog Sada bilo bi skraćeno na svega 40 minuta.
Pruga Stara Pazova – Subotica prva je na listi prioriteta kada je reč o železničkom saobraćaju u Master planu za saobraćajnu infrastrukturu u Srbiji 2010-2027. godina, koju je usvojio Nacionalni savet za infrastrukturu.
4. U rekonstrukciju 200 kilometara železničke pruge Beograd – Bar kroz Srbiju biće uloženo oko 250 miliona evra, a u narednom periodu predstoji izrada projektnog rešenja.
5. I najzad, za kupovinu novih dizel motornih vozova ruskog proizvođača „Metrovagonmaša“ biće izdvojeno 100 miliona dolara, a u dosadašnjim pregovorima dogovorena je nabavka oko 27 garnitura.
Inače, reč je o novim dizel motornim garniturama serije 711, kakvih dvanaest je već kupljeno zahvaljujući kreditu međunarodne železničke banke „Eurofime“ i širom Srbije uključeno u saobraćaj.
Na relacijama na kojima su novi vozovi uvedeni u redovan putnički saobraćaj, broj prevezenih putnika povećan je za 25 do 50 odsto, a ukupno ih je prevezeno oko 500 hiljada u proteklih četrnaest meseci. Reč je o novim vozovima koji se proizvode po evropskim standardima i sa najsavremenijom opremom, koji će na neelektrificiranim prugama (a takvih je dve trećine pruga u Srbiji) zameniti dotrajale, više decenija stare vozove.
Izvor: Železnice Srbije ,
Intervju: Predrag Voštinić, Lokalni front Kraljevo
Aktivisti su najneviniji i najčestitiji ljudi ovog društva Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
