Analiza izbora u SAD: Presudila je demografija

Ko je dobio američke predsedničke izbore, to znamo: prvi afroamerikanac u Beloj kući, čovek koji je svojom pojavom i svojim govirma delu čovečanstva pre četiri godine ulio nadu, u koga su mnogi gledali kao u mesiju koji će zlom svetu doneti dobro, koji je brzo postao politička pop ikona, da bi se, jednom u Beloj kući, pretvorio u pragmatičnog političara koji ne može previše da iskače iz okvira, u kojima se svaki predsednik SAD kreće. I pored relativno skromnog učinka u protekle četiri godine Barak Obama je ipak uspeo da postavi na noge sistem zdravstvene zaštite koji obuhvata sve Amerikance. Več samo humanizovanje zdravstvenog sistema u SAD i samim tim što je prvi crnac u Beloj kući, Obami su obezbedili mesto u istoriji. Dok je pre četiri godine Obama izbore dobio zahvaljujući vizijama koje je propovedao, ovoga puta bila je to pragmatična računica američkih birača.

Daleko je zanimljivije ko je i zašto izgubio od Obame, i ako je predsednik imao i više nego dovoljno slabih tačaka za žestoke napade republikanaca: mnoga obećanja nije ispunio, ekonomska situacija je sve, samo ne ružičasta, nezaposlenost veoma visoka, zdravstvena reforma kritikovana, i to ne samo od strane republikanaca, uticaj SAD u svetu je opao. I pored toga Mit Romni nije uspeo.

U zemlji u kojoj je nauka o izborima dovedena do apsurda, u kojoj se analizira svaki pokret malog prsta pred TV-kamerama, struktura birača svakog sela, u kojoj posebni eksperti vode računa o pokretu, o govoru, o oblačenju, o frizuri, o ženama, deci, kućnim ljubimcima, društvenim mrežama…., republikanski štab je došao do zaključka da upravo Romni ima šansu da pobedi Obamu: bogati belac, mormon, koji novac skriva od poreza na Kajmanskim ostrvima, koji traži niske poreze za bogate i visoke poreze za siromašne. Računica, ma kako na prvi pogled izgledala pogrešna, očigledno nije bila bezvezna, jer Obamina pobeda zbog specifičnog američkog izbornog sistema u kome „pobednik dobija sve“ deluje daleko ubedljivija, nego što zaista jeste.

REFEREDNUMSKO GLASANJE: Poraz zapravo nije pretrpeo Mit Romni, već anti-Obamina-koalicija, koja je u poslednje četiri godine dovela do duboke podele američkog društva, po SAD štetnog nepomirljivog jaza između republikanaca i demokrata, do zagrižene atmosfere koja je periodično paralizovala Ameriku. Misija desnog krila republikanaca bila je da se Obama po svaku cenu spreči da osvoji drugi mandat, pa mu je kongres, u kome su republikanci imali, i jo uvek imaju, većinu, zagorčavao život koliko god je to bilo moguće. Cilj je bio da se Obama izbaci iz Bele kuće, pa i po cenu da se čitava Amerika blokira. Na koji su sve način vređali predsednika, kako su mu sve podmetali nogu, to može da se poredi na manirom Srpske radikalne stranke pod vođstvom Vojislava Šešelja.

Romni je pod pritiskom desnog krila republikanaca „Čajanke“ (Tea Party) koji su u velikom broju zastupljeni u kongresu, po privrednim pitanjima nastupao liberalano, a po društvenim ultrakonzervativno, u maniru nekakvog crkvenjačkog eksremiste zalagao se protiv istopolnih brakova i abortusa. Od samog početka izborne kampanje Romni je bio rastrzan između desno-populističke Čajanke u umerenog krila republikanaca. Samim tim njegova kampanja bila je nekako nedorečena. Jedan deo simpatizera republikanaca zamerao mu je da je i suviše umeren, drugi pak da je nedovoljno radikalan.

DEMOGRAFIJA: I pored toga što se privreda SAD pred kraj Obaminog mandata delimično oporavila i što je Obama ubedljivije od milionera Romnija običanom narodu obećavao da će zastupati njegove interese, čini se da je presudan faktor za Obaminu pobedu bila demografija.

A to je biračka koalicija koju je stvorio još 2008. godine: crnci, latinoamerikanci, žene, mladi, pa i beli radnici u državama sa auto-industrijom Mičigenu i Ohaju. Sa druge strane protiv Obame je starija populacija, populacija na selu, beli malograđani koji čine kičmu Čajanke.

Prema prvim istraživanjima CNN-a 72 odsto ljudi koji su izašli na izbore bili su belci, a od njih je 59 odsto glasalo za Romnija, a samo 39 odsto za Obamu, što je 5 procenata manje nego pre četiri godine.

Žene su većinski glasala za Obamu, ali je 56 odsto belih žena glasalo za Romnija, a 42 odsto za Obamu.

71 odsto Latinoamerikanaca – kako žena, tako i muškarca – su glasali za Obamu, a samo 27 odsto za izazivača.

93 procenata afroamerikanaca glasalo je za Obamu, a samo 6 odsto za Romnija.

Mladi između 18-29 godina ubedljivo su glasali za Obamu, njih 60 odsto, a 37 odsto za Romnija. 56 procenata građana starijih od 65 godina glasalo je za Romnija, a 44 procenata za Obamu.

Ovaj presek biračkih glasova pokazuje da je se ideološka podela američkog društva zapravo i dalje oslanja na rasnu pripadnost. S obzirom na to da populacija tamnoputih građana SAD – bilo crnaca, bilo latinoamerikanaca – raste, a belaca opada, ako republikanci budu nastavlili da slede desno-populističku ideologiju Čajanke, preti opasnost da se da se oformi još radilaknije belačko jezgro, da ne upotrebimo neki drugi izraz, koje svakako raspolaže velikim finansijskim resursima i blisko je krupnom kapitalu i krupnoj industriji. Isto tako je logično pretpostaviti, da bi došlo do radikalizacije na drugoj strani.

Ako je reforma zdravstvenog sistema bila najveći poduhvat Obaminog prvog mandata, moguće je da će promena imigracione politike biti glavna agenda drugog, čime bi demokrate sebi obezbedile primat u latinoameričkoj populaciji za izbore 2016. godine.

NEMOĆ REPUBLIKANACA: Očigledan problem koji republikanci trenutno imaju je, da njihov kandidat koji mora se povinuje ultradesnom krilu – makar kako stvari sada stoje – nema realne šanse da uđe u Belu kuću. Kandidat koji bi imao realne šanse da dobije predsedničke izbore, dakle umereniji, imao bi ozbiljne probleme sa ostrašćenom Čajankom.

Republikanci nisu uspeli da „oteraju“ Obamu iz Bele kuće. Čitava njihova kampanja bila je ciljano usmerena protiv tog „jebenog socijaliste“ koji „uništava američki način života“. Obama za četiri godine silazi sa političke scene, što znači da nije više pogodan kao meta. Sledeća faza reforme zdravstva će da zaživi, a moguće je i da će privredna situacija malo da se popravi. Ako republikanci pod pritiskom Čajanke i dalje neumoljivo budu igrali na blokadu kongresa, a samim tim i SAD, i nastave da ideološki cepaju američko društvo, teško da će imati šanse i 2016. godine. Morali bi temeljno da promene i partijski kurs i poruku, jer, pored ostalog, belaca je sve manje u Americi.