Antijapanske demonstracije u Kini

Stotine Kineza opkolilo je u subotu 15. septembra japansku ambasadu u Pekingu, bacalo na nju jaja, cigle i flaše i pokušavalo da prodre u nju, a protesti su zabeleženi i u drugim kineskim gradovima. U Šangaju, ulice oko japanskog konzulata obezbeđuivali su kordoni policije, koja je dozvolila stotinama demonstranata da protestuju. U Šangaju protesti su proticali u miru tako što je oko 200 policajaca registrovalo, a zatim propuštalo grupe po 100 demonstranata da prođu pored kordona i demonstriraju pred japanskim konzulatom.

Demonstracije su međutimu subotu na više mesta postale nasilne.Japanski mediji izveštavaju da su anti-japanski protesti izbili i u kineskim gradovima Džian, Čangša, Nadžjing i Sudžou u kome su stotine demonstranata napale japanske restorane. Kjodo izveštava da je oko 60.000 ljudi protestovalo u 28 Kineskih gradova i da su to najveće anti-japanske demonstracije u Kini 1972. kada su dve zemlje normalizovale odnose.

U Pekingu stotine demonstranata je pokušalo da probije metalne barikade koje je štitio kordon policije sa šlemovima, štitovima i palicama.

U japanskoj ambasadi u Pekingu saopštavaju da je širom Kine izazivan požar u japanskim fabrikama, da su oštećivane proizvodne trake, da su razbijana skladišta i kancelarije pojedinih kompanija. , U gradu Čangšu demonstranti su demolirali japansku radnju Heiwado. Agencija Kjodo javlja da su demonstranti demolirali najmanje 10 japanskih restorana u Sudžou i oštetili supermarket Jusco koju vodi japanska Aeon grupa u gradu Đingdao.

Policija je upućivala vozače koji voze japanska kola da ne voze glavnim ulicama i da izbegavaju da se parkiraju u centru grada. Demonstranti su takođe razbijali policijske automobile marke micubiši. Japanska agencija

Poziva se i na bojkot japanskih proizvoda. Pred velikom prodavnicom električnih aparata u Pekingu, gde se prodaju japanski proizvodi, to nailazi na odobravanje. Jedan prolaznik kaže: „Svi se slažu. Niko ne kupuje japanske proizvode.“ Drugi prolaznik je ipak drugačijeg mišljenja: „Moramo biti racionalni. Ako ne budemo kupovali japanske proizvode, može da se desi da sami sebi naškodimo.“

Ugrožen biznis

Nekoliko velikih japanskih firmi privremeno je zatvorilo fabrike u Kini i preporučilo japanskim radnicima da ostanu u Kini. Proizvođači automobila Toyota i Honda sakrivaju svoje radnike od demonstranata, i šalju poruke preko kineskih državnih medija da kinesko-japanski privredni odnosi mogu da budu ugroženi. Istovremeno Toyota saopštava da će nastaviti proizvodnju i da nije naložila Japancima da napuste Kinu. Japanska grupa firme Panasonic saopštava da je jedna od njenih fabrika bila objekat sabotaže i da će ostati zatvorena do utorka kada kompanija očekuje novi talas nemira, obzirom na to da se u Kini toga dana obeležava godišnjica japanske okupacije delova kineske teritorije 1931.

U Šangaju gde živi 56.000 japanskih radnika zabeleženi su slučajevi da je Japance masa demonstranata jurila iz japanskih restorana blizu japanskog konzulata.

Japanski deo firme Canon Inc najavljuje da će zbog bezbednosti radova na dva dana obustaviti proizvodnju u tri od svoje četiri fabrike u Kini. Nippon Airways Co saopštava da je povećan broj otkaza letova u Japan iz Kine.

Japanski premijer Jošihiko Noda apelovao je na Peking da pruži zaštitu japanskim diplomatskim predstavništvima i kompanijama.

Ali, čak je i zamenik ministra Đijang Cenvaj izrazio razumevanje za bojkot. To je pravo potrošača, rekao je on. „Zbog takozvane kupovine ovih ostrva biće teško izbeći negativne posledice po bilateralnu trgovinu.“

List Čajna dejli javlja da su demonstracije organizovale u Čajnataunu u Hjustonu i u Čikagu.

Protesti su nastavljeni i u nedelju 16. septembra. U južnom kineskom gradu Šenžen, u blizini Honkonga, policija je upotrebila suzavac i vodene topove da bi uspostavila kontrolu nad demonstracijama koje su postale nasilne.

Kineska komunistička partija koja retko dozvoljava javne demonstracije, po ocenama izveštača pod pritiskom je da pokaže čvrst stav prema Japanu, ali nastoji da se događaji ne otmu kontroli. Neki od demonstranata u Pekingu objašnjavali su da im se čini da su vlasti dozvolile demonstracije pošto masu nisu zaustavile na izlazi iz metroa. U školama nam drže antijapanske lekcije, sebe bi udarili po ustima kad bi pokušali da nas zaustave…

CENTAR SPORA O TERITORIJALNIM VODAMA, GASU i NAFTI: Kineski istraživački brod u blizini spornog ostrva

Kina je poslala šest istraživačkih brodova u blizinu ostrva prema kojima je u ponedeljak 17. septembra krenulo oko hiljadu kineskih ribarskih brodova.

To sada je Kina zabranjivala kineskim ribarskim brodovima da se približavaju spornim ostrvima da bi se izbegli incidenti s Japanom.

Povod za demonstracije je kinesko-japanski spor oko grupe ostrva koje Tokio naziva Senkaku, a Peking Diaoju, koja se nalaze severno od Tajvana a južno od Okinave.

Dugogodišnji teritorijalni spor eskalirao je dramatično u petak 14. septembra kada je Kina poslala šest istraživačkih brodova ka grupi nenastanjenih ostrva u Južnom kineskom moru, kao odgovor na odluku Japana od 11. septembra da nacionalizuje ostrva otkupivši ih za 2,5 milijarde jena od japanskog privatnika, mada su Kinezi upozoravali da se to ne čini. Pre dve godine na ostrvima je slavljena godišnjica aneksije, zbog čega su Kinezi protestovali. Oko 50 japanskih akademika i vladinih zvaničnika tamo je 1979. provelo dve nedelje u istraživačkom projektu flore, faune i mogućnosti za boravak ljudi.

Vrednost nenaseljenih ostrva porasla je zapravo nakon što su tamo otkrivene rezerve gasa i nafte.

Spor se komplikuje i time što po nekim ugovorima ostrva pripadaju Tajvanu, koji Japan ne priznaje. Od 1972. i tajvanska i kineska vlada su proglašavale da im ostrva pripadaju. Jedno od ostrvaca služilo je kao američki poligon za gađanje iz aviona.

Japan je inače anektirao ta ostrva 1895, nakon kinesko-japanskog rata 1984-5. Do drugog svetskog rata tamo je postojala fabrika sa 200 radnika za preradu sardela, koja je u ratu razorena i ostrva su opustela. Naslednici osnivača te fabrike za preradu ribe su posle prodavali ostrva familiji Kiririhara.

SAD u tom sporu treba da budu neutralne izjavljuje agenciji Rojters Gao Hong, zamenik direktora Instituta za japanske studije na Kineskoj Akademiji društvenih nauka.

Međutim, kako konstatuje izveštač Rojtersa, SAD su duboko umešane u kreiranje spora oko tih ostrva. Kina i Japan različito tumače da li su i ta ostrva obuhvaćena deklaracijom Postamske konferencije 1945. po kojoj je Japan lišen kontrole nad ostvima osim Honšu, Hokaido, Kjushju, Šikikoku i manjih ostrva o kojima odluče pobednici. Godine 1951, Ugovorom o miru između Japana, SAD i drugih zemalja, ostrva Rjukju (danas poznata kao Okinava) ostala su pod administracijom SAD. Godine 1953. Civilna administracija ostrva Rjukju, koja je bila pod kontrolom Amerikanaca arbitrarno je proširila svoju jurisdikciju i na ostrva Diaoju i ostrvca oko njih koja su u kineskim teritorijalnim vodama. Godine 1971, Japan i SAD potpisali su Revizioni ugovor o Okinavi (Okinawa Reversion Agreement), u koji su uključena i ostrva i ostrvca Diaoju i vraćena Japanu.

Kina to nije prihvatila jer smatra svojim ta ostrva upisana u imperijalne mape dinastije Ming 1534.

„Vratite naša ostrva! Japanski đavoli odlazite“ vikali su neki od demonstranata. Jedan od njih držao je natpis: „Radi poštovanja otadžbine, moramo zaratiti s Japanom.“

Demonstrant Liu Gang, radnik migrant iz južnokineskog regiona Guandži, izjavio je dopisniku Rojtersa: „Mi mrzimo Japan. Uvek smo mrzeli Japan. Japan je napao Kinu i ubio mnogo Kineza. To nećemo nikad zaboraviti.“ U Kini se neguje gorko sećanje na japansku agresiju 1930-ih i 1940-ih, koja se kombinuje s rivalitetom oko resursa u tom regionu.

Odnosi između Kine i Japana, koje je karakterisala intenzivna trgovina zahladili su nakon što su 2010. japanske vlasti uhapsile kineskog kapetana putničkog broda koji se sudario s brodom japanske Obalske straže.

Poslednji spor je izbio prošlog meseca kada su Japanci uhapsili grupu kineskih aktivista koji su se iskrcali na ostrva.

U toku demonstracija kineska državna televizija CCTV emitovala je prilog u kome mornarički oficir sa istraživačkog broda šalje radio poruku japanskoj Obalskoj straži u blizini spornih ostrva da napusti kinesku teritoriju ili će se suočiti s konsekvencijama:

„Kineski istraživački brod 50. Ostrva Diaoju su teritorija i nasleđe Kine. Kineski suverenitet na ostrvima ima solidnu istorijsku osnovu i legalnu bazu. Vaš brod krši kineski zakon i suverenitet. Molimo prekinite svoj pogrešan ilegalni akt, u suprotnom vaša strana će snositi sve konsekuence koje izazove vaš akt…“

Kina nije poslala mornaricu u vode u okolini ostrva, međutim, kineska štampa piše da se «Kina neće ustručavati ako Japan odluči da ostva posedne vojskom».

Japanski list Asahi šimbun citira jednog zvaničnika kineskog ministarstva spoljnih poslova kojoj je 16. septembra na kineskoj državnoj televiziji saopštio da Peking planira da podnese međunarodnu aplikaciju radi proširenja Kineske ekluzivne ekonomske zone iza sadašnje granie od 200 nautičkih milja na teritoriju do blizu Okinave koja obuhvata i sporna ostrva. Kinezi tvrde da je to deo kineske kontinentalne ploče.

Japan tvrdi da se njegova ekonomska zona prostire do sredine rastojanja između Japana i Kine.

Konvencija UN o pravu mora dozvoljava da se ekonomska zona u može proširiti i do 320 milja.

Kineski predsednik Hu Jintao i premijer Ven Jiabao su reagovali veoma oštro na japansku odluku da nenastanjena ostrva pretvori u državnu imovinu. Njih dvojica, kako piše janapski Asahi šimbun, pripadaju krugu petorice od devet članova kineskog politbiroa koji su za to da se zauzme čvrst stav prema Japanu. U prošlosti Ven i HU su uvek naglašavali važnost odnosa s Japanom. List citira neimenovanog člana Komnističke partije da niko, pa ni vrhovni lider ne može da «klekne pred Japancima» jer to bi izazvalo otpor članstva Komunističke partije čiji Nacionalni kongres idućeg meseca treba da bira novo rukovodstvo. Za kinesko vođstvo to je osetljiv period i ni jedan od lidera ne može da dozvoli sebi da ne računa na javno raspoloženje. Jedno istraživanje javnog mnjenja pokazuje da 89 odsto ispitanika smatra da Kina treba da preduzme naredne korake u ovom sporu. Slučaj se komplikuje i činjenicpm da je između SAD i Japana upravo potpisan ugovor o izgradnji postrojenja takozvanog antiraketnog štita, javno namenjenog protiv severnokorejskih raketa. Kinezi smatraju da taj sistem pogađa i deo kineske teritorije.