Ubijen američki ambasador u Libiji

Pet ubijenih ambasadora

PRVI UBIJENI AMERIČKI AMBASADOR NAKON 1979: Ambasador Kris Stivens

Pre napada u Bengaziju teroristi su ubili pet američkih ambasadora: Adolf Dabs je ubijen nakon kidnapovanja u Avganistanu 1979; Džon Gordon Mein, ubijen je u Gvatemali 1968; Kleo Noel junior – u Sudanu 1973; Rodžer Dejvis – na Kipru 1974; i Frensis Meloj junior – u Libanu 1976.

Američki ambasador u Libiji Kristofer Stivens i još tri službenika ubijeni su u utorak 12. septembra u napadu islamista na konzulat SAD u Bengaziju.

Napad na američko diplomatsko predstavništvo je trajao puna četiri sata. Kolona od 20 ili 30 vozila sa oko 200 ljudi došla je do američkog kompleksa u Bengaziju i počela da puca na obezbeđenje, a posle 15 minuta, islamisti su preskočili zaštitni zid i ušli u zgradu. Uglavnoj zgradi kompleksa nalazile su se svega tri osobe: ambasador Stivens, diplomata Šon Smit i još jedna osoba, koja je, bezuspešno, pokušala da izvuče Smita i Stivensa iz zgrade.

Obezbeđenje, koje je čuvalo zgradu, je u nekoliko navrata pokušalo da istera islamiste iz glavnog objekta, ali je pod žestokom paljbom uzmicalo. U tom trenutku islamisti su napali i ostale objekte, a u obračunu koji je usledio ubijena su još dva Amerikanca. Tek posle četiri sata borbe i uz pomoć libijskih snaga, Amerikanci su uspeli da proteraju islamiste, ali nisu uspeli da pronađu ambasadora Stivensa, kojeg je, neko, odvezao u bolnicu, gde su lekari sat i po pokušavali da ga vrate u život. Njegovo telo je u zoru predato Amerikancima na aerodromu, odakle je prebačeno u Nemačku.

U napadu je povređeno još 18 Amerikanaca. Ambasador Stivens se po nekim izveštajima ugušio u dimu nakon što su demonstranti napali konzulat i zapalili ga. Po drugim verzijama ambasador Stivens je umro od gušenja pošto su demonstranti napali automobil u kojem se nalazio. Po nekim izveštajima tokom napada ispaljeni su minobacački projektili.

Predstavnik policije u Bengaziju rekao je američkoj televiziji CBS da je libijsko obezbeđenje konzulata demonstrantima pokazalo gde se nalazi ambasador, pošto su ga na početku protesta sklonili iz zgrade na sigurno mesto.

Napad u Bengaziji izveli su lokalni salafisti koji dobijaju pomoć iz Katara i Saudijske Arabije.

Amerikanci su u Libiju poslali anti-terorističku jedinicu marinaca. Američka mornarica uputila je i dva razarača u libijske vode. Razarač Ju-Es-Es Labun već se nalazi nedaleko od libijske obale, dok je Ju-Es-Es MekFol na putu i za nekoliko dana bi trebalo da stigne na odredište. Brodovi, koji su opremljeni projektilima tomahavk, za sada nemaju određenu misiju.

Istovremeno neredi su izbili u i u Kairu, gde je američku ambasadu napalo oko 2.000 ljudi. Jedan od demonstranata je zapalio američku zastavu, koju su demonstranti zamenili crnom zastavom na kojoj je pisalo „Nema Boga osim Alaha, a Muhamed je njegov prorok“.

Hiljade Palestinaca demonstriraju u pojasu Gaze.

U četvrtak 13. oktobra neredi su se širili Bliskim Istokom. U Jemenu je u sukobima policije i demonstranata ubijena jedna osoba, a 15 ljudi povređeno, od čega nekoliko njih ima rane od vatrenog oružja. Demonstranti su napali američku ambasadu u Sani, sekirama razbili ulazna vrata, ušli u krug oko ambasade i zapalili parkirana vozila. Pristup američkoj ambasadi u Sani je otežan krugovima betonskih prepreka, metalnim kapijama i visokim zidovima još od 2008, kada su u bombaškom i revolveraškom napadu pripadnici Alkaide ubili 19 ljudi pred ambasadom. Policija je pucala u vazduh i upotrebila vodene topove kako bi iz kruga ambasade rasterala učesnike protesta. Zvaničnici jemenskog Ministarstva unutrašnjih poslova tvrde da je stotinama policajaca izdato naređenje da pucaju na svakoga ko nosi oružje, ali da takvi nisu uočeni.

Najmanje 224 osobe povređene u protestima 13. septembra ispred američke ambasade u Kairu, gde je policija upotrebila suzavac da rastera masu demonstranata.

Oko hiljadu ljudi opkolilo je američku ambasadu u bangladeškoj prestonici Daki.

U Teheranu oko 500 ljudi je opkolilo švajcarsku ambasadu koja zastupa američke interese.

Talas demonstracija na Bliskom Istoku i u Africi proširio se i u petak, 14. septembra . Demonstranti su napali američku ambasadu i spalili američku školu u Tunisu gde je poginulo troje ljudi. Jemenske snage bezbednosti blokirale su ulice blizu američke ambasade. Pentagon je objavio da šalje 50 specijalaca u Jemen radi odbrane američkog diplomatskog kompleksa zgrada.

Nemačka misija u Kartumu u Sudanu je napadnuta i delimično zapaljena. U neredima je učestvovalo oko 5.000 demonstranata koji su se okupljali i oko nemačke i britanske ambasade. Demonstranti su prema američkoj ambasadi krenuli kamionima i autobusima. U Kartumu je bilo najmanje pet mrtvih i 67 ranjenih.

Demonstracije su za najavljene i u Jordanu i na palestinskim teritorijama. Palestinci su se tukli sa izraelskim snagama bezbednosti u Jerusalimu i održali proteste na Zapadnoj Obali i u Gazi, gde nema američkog predstavništva ali su se demonstranti sakupili ispred zgrade regionalnog parlamenta gde su na tlo postavljene američka i izraelska zastava da bi masa gasila po njima. U Libanu, jedna osoba je ubijena, a 25 je povređeno kada su demonstranti napali pojedine restorane u Tripoliju.

Iranski vrhovni vođa Ajatolah Ali Hamneji zatražio je od vlade Sjedinjenih Američkih Država da kazni one koji stoje iza antiislamskog filma. U bazaru 30 milja istočno od Džalalabada u Avganistanu demonstranti su spalili lutku s likom američkog predsednika Obame.

Neredi su izbili u Bangladešu, Kataru, Keniji, Kuvajtu i Iraku, Maleziji. U Nigeriji policija je pucala u vazduh da bi rasterala demonstrante. Izbile su antiameričke demonstracije i u Džakarti.

U Sarajevu jedna grupa mladića protestovala je noseći parolu «Izrael jednako SAD».

Nasilje je usledilo posle prikazivanja filma „Nevinost muslimana“. Film je napravio izvesni „Sem Besil,“ 56-godišnji preduzimač koji živi u Kaliforniji i koji se predstavio kao izraelski Jevrejin. Izraelske vlasti tvrde da nemaju podatke o takvoj osobi. Istražitelji FBI, međutim, tvrde da je autor filma „Nevinost muslimana“ zapravo Nakula Basilej Nakula, kalifornijski Kopt, koji je prethodno negirao da je režirao film.

Film je producirao egipatski Kopt rođen u SAD. Produkciju je podržao američki kontroverzni pastor Teri Džons. Džonsove najave da će spaliti Kuran, pre dve godine, izazvale talas nasilja u Avganistanu.

Kako izveštava BBC taj niskobudžetni film o životu u Egiptu pre 2000 godina pod naslovom Nevinost Bin Ladena (The Innocence of Bin Laden) premijerno je prikazan u malom nezavisnom bioskopu zvanom Vine Theatre na Holivudskom bulevaru u Los Anđelesu 30 juna ove godine. Trajao je jedan sat, produkcijski je bio veoma loš i privukao je veoma malo gledalaca na dve predstave te večeri. Predstavu je navodno organizovao jedan Egipćanin, koji je angažovoa dvojicu sunarodnika kao obezbeđenje.

Čovek za koga BBC kaže da je možda povezan s filmom je neki Moris Sadek – Egipatski Amerikanac iz anti-islamske Nacionalne američko kopske skupštine.

Treiler tog filma postavljen je na sajt jedne od koptskih organizacija u Egiptu, i u njemu je prorok Muhamed prikazan kao promoter pedofilije i kao inspirator terorističkih napada 11. septembra 2001. Film je bio postavljena na YouTube-u, a Avganistan je odlučio da ga cenzuriše; a predsednik Hamid Karzai je rekao da su tvorci filma počinili djavolji akt. Ovo je bila intifada – zaštita imena Proroka u Libiji, rekao je Ismail Salabi jedan od lidera radikalnih islamista u Bengaziju.

Pokret Muslimanska braća pozvao je u petak 9. septembra na mirne proteste širom Egipta na kojima bi, kako je navedeno, bilo osuđeno vređanje islamske religije i proroka Muhameda. Poziv na proteste usledio je pošto je u filmu izraelskog reditelja, pod nazivom „Nevinost muslimana“, kako je rečeno, prikazan život proroka Muhameda u kome se dodiruju i teme pedofilije i homoseksualizma.

Neredi povodom kontroverznog filma su se podudarili i sa pozivom lidera Al Kaide Ajmana al Zavahirija, koji je muslimane pozvao na seriju osvetničkih napada na Amerikance zbog ubistva jednog od vođa radikalnih islamista u Jemenu.

CBS i agencija AP prenose da američki zvaničnici sve više veruju da napadači na konzulat u Bengaziju nisu deo spontane rulje demonstranata, već da su povezani sa teroristima, odnosno sa elementima Alkaide u Libiji, odnosno da je napad bio isplaniran.

Američki analitičari se pitaju i zašto u zgradi konzulata nije bilo marinaca, koji svuda u svetu obezbeđuju diplomatska predstavništva SAD, već je angažovano lokalno obezbeđenje.

Američka državna sekretarka Hilari Klinton je izjavila da se Amerikanci pitaju kako je to moglo da se desi u zemlji koju smo oslobodili. Klintonova je najavila oštar odgovor Vašingtona, navodeći da SAD promovišu versku toleranciju, ali i da će učiniti sve kako bi se ovakvi napadi u budućnosti sprečili. Ona je rekla da je Kris Stivens inače bio i prvi američki izaslanik među pobunjenicima protiv Muamera Gadafija. Među njih je došao u Bengazi u aprilu 2011. grčkim teretnim brodom kada je, kako izveštava američki Nešenel njuz uspostavio odnose sa revolucionarnim rukovodstvom i postavio centar za koordinaciju vojnih aktivnosti, dotok finansijske pomoći i politički rad.

Predsednik Obama izjavio je da napad u Bengaziju neće pokvariti vezu Amerike i Libije, navodeći da će dve države zajednički privesti počinioce pravdi. Američke vlasti su evakuisale diplomatsko osoblje iz Bengazija u Tripoli. Ambasade SAD u Tunisu i Alžiru upozorene su da radikalni islamisti, preko socijalnih mreža, planiraju demonstracije. U Tunisu policija je suzavcem rasterivala demonstrante.

Njihove zgrade su evakuisane. Barak Obama naredio dodatne mere opreza u američkim ambasadama širom sveta. Egipatske vlasti uhapsile četiri osobe zbog upada na posed američke ambasade za vreme demonstracija u Kairu.

Njujork tajms piše da je za SAD veći problem od Libije – Egipat, posle Izraela najveći korisnik američke pomoći reda veličine 2 milijarde dolara godišnje. List uočava da je egipatski predsednik Mohamed Morsi blago reagovao na pozive na nerede na koje je pozvalo njegovo Muslimansko bratstvo. Mada je egipatska policija kordinisala akcije sa američkim službama, Morsi je čekao 24 sata pre nego što je izdao saopštenje protiv militantnih elemenata, dok su libijske vlasti odmah izdale jednoglasno saopštenje i žaljenje zbog krvoprolića. Dok je problem u Libiji slaba vlada u Egiptu se postavlja pitanje kojim pravcem ta zemlja kreće, konstatuje Njujork tajms.