London, posle otvaranja Igara

Specijalno za „Vreme“

Kao i na svim džadama koje vode do borilišta mogli su se videti ljudi zaogrnuti zastavama kojih je bilo otprilike onoliko koliko ih je okačeno ispred sedišta Ujedinjenih nacija u Njujorku. Među brojnim ekscentricima koji su se potrudili da izgledaju kao nezvanične maskote olimpijskih timova izdvajila su se trojica Holanđana u drečavo narandžastim kostimima debelih žena sa prenaglašenim grudima, uz dodatak kreste i papuča u obliku kokošijih nogu u istoj boji. „Idemo da navijamo za svoj tim“, kaže tridesetogodišnji Filip. Na pitanje da li Holandija ima predstavnika u tenisu, uz ciničan osmeh dodaje: „Važno je učestvovati“.

Za sada, organizatori Igara položili su najteži test – saobraćaj u Londonu u prvih nekoliko dana funkcionisao je gotovo besprekorno. Povremeni zastoji u nadzemnom i podzemnom saobraćaju nisu bili ništa dramatičniji nego u predolimpijsko vreme. Da je situacija bolja nego što se očekivalo, uverili su se u ponedeljak britanski premijer Dejvid Kameron i predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Žak Rog koji su udobnost svojih limuzina zamenili putovanjem podzemnom železnicom. U prvom zvaničnom olimpijskom radnom danu, sa dodatnih tri miliona putnika na već postoječhih 12 miliona dnevno, Kameron je izjavio da situacija u saobraćaju nije loša.

Istinski ljubitelji i poznavaoci „belog sporta“ pričajuda se olimpijski turnir ne može meriti sa Vimbldonom, da je mnogo manje ljudi na ulicama kao i da je znatno lošija atmosfera u naselju koje, iako je na granici metro zone dva i tri, više liči na neku englesku selendru nego na kvart jednog od najvećih gradova na svetu. Tarik, prodavac u kiosku brze hrane kaže da je gužva u koju je zapao sitnica u poređenju sa danima kad se odigrava najveći teniski turnir. S druge strane, Elena, prodavačica u zvaničnom vimbldonskom šopu tvrdi da je potražnja u prvim olimpijskim danima jednaka kao u vreme odigravanja turnira, s tim što se navala kupaca očekuje predveče kad posetioci počnu napuštati terene.

Nesmanjenom interesovanju za zvanične vimbldonske rekvizite (cijena, prava sitnica – peškir 28 funti, dva za 50) verovatno je doprinela i činjenica da se u samom kompleksu ne mogu kupiti nikakvi suveniri sem olimpijskih. Uzgred, cene unutar kompleksa su nešto više nego u gradu. Izuzetak je restoran, u kome se mogu kupiti sendviči i piće po relativno pristojnim cenama, ali je zato cena ručka po sistemu set-meni (nema biranja, dobijate ono što je na trpezi) od 66 funti po osobi, bezobrazno visoka i za bolje stojeće Engleze.

Budući da je odbojkaški program tog dana trajao oko pet sati, a više je nego verovatno da će u narednim danima potrajati i znatno duže, organizatori su se potrudili da unutar Arene obezbede sve što je publici potrebno da bi izdržala spektakl – od dovoljnog broja pristojno čistih mokrih čvorova, do nekoliko restorana i terasa na svim nivoima na kojima je dozvoljeno pušenje. Kad je reč o cenama, one su nešto jače nego u gradu, tako da, primera radi, kobasica sa karamelizovanim lukom košta 5,5 funti dok se širom Londona može pazariti za 3,5 do četiri, filter kafa čija je gradska cena do jedne i po funte, u Areni košta dve. Artikal na kome se dobija najteži udarac po ušima je malo Hajneken pivo koje u Areni košta 4,5 funte, što je skoro duplo više od veće doze istog napitka u gradu.

Inače, posao u pabovima vidno je procvetao još od ceremonije otvaranja Igara kad su, nekoliko sati uoči početka ulice Londona bile puste, a ugostiteljski objekti dupke puni. Od tada, gotovo da je nemoguće u pristojno vreme naći mesto u pabu, bez obzira da li su na programu prenosi mečeva ili nisu. Prodavci na Portobelo marketu, trećoj najboljoj lokaciji za šoping u Londonu prema turističkim vodičima, tvrde da promet ljudi i nije značajno veći, ali je porasla kupovna moć mušterija.

Opširnije pročitajte u četvrtak, u novom broju „Vremena“