Ceremonija otvaranja Londonske olimpijade

Prva medalja za Srbiju

BRONZANA MEDALJA: Andrija Zlatić

Reprezentativac Srbije u streljaštvu Andrija Zlatić osvojio je bronzanu medalju u disciplini vazdušni pištolj na 10 metara na Olimpijskim igrama u Londonu, osvojivši 685,2 poena.

To je prva medalja za Srbiju u Londonu, i 99. medalja Srbije na Olimpijskim igrama.

Londonski Big Ben zvoniio je 27. jula tri minuta bez prestanka. Igre su počele. Kraljica Elizabeta II, koja je počela da vlada nekoliko godina posle OI u Londonu 1948. zvanično je proglasila otvorenim 30. Letnje olimpijske igre 2012. u Londonu, jedinom gradu koji je organizovao Igre tri puta. Prethodno je bio olimpijski domaćin 1908. i 1948. godine.

Među učesnicima otvaranja Olimpijskih igara 2012, koje je gledalo oko 60.000 posetilaca na Olimpijskom stadionu u Londonu, bili su Kenet Brana, Rouvan Atkinson kao Mr. Bin, Dejvid Bekam, Pol Makartni, Daniel Krejg i kraljica Elizabeta lično.

Režiser 42 miliona dolara teškog spektakla u kome je učestvovalo 15.000 dobrovoljaca je Deni Bojl, autor filmova Slumdog millionaire, Shallow Grave i Trainspotting i ključna figura talasa Cool Britannia iz 1990-ih.

Spektakl Ostrvo čuda, trosatna epska opera o socijalnoj i kulturnoj istoriji Britanije, koja obuhvata Šekspira, britansku pop kulturu, literaturu i muziku, počeo je idiličnim pastoralnim slikama Velike Britanije sa livadama, imanjima, ovcama, ali i smedvedićem Vini Puom uz koga su se generacije dece uspavljivala. Šou je prikazao i najznačajnije likove iz britanske literature: Kapetan Kuk, Petar Pan, Kruela iz 101 dalmatinca, likove iz Hari Potera, kao i Meri Popins. Stotine Meri Popins koje se spuštaju leteć im kišobranima…

Jedan segment pokazao je industrijsku revoluciju u Britaniji u 18. i 19. veku i nastanak imperije. Dimnjci su zamenili pašnjake i ovce, a kako je industrijalizacija proizvela i oružje – za trenutak je nastao tajac u čast svih poginulih u ratovima..

Glumac Rouvan Etkinson je izveo jednu tačku uz muziku iz filma Vatrene kočije.

Viđen je filmski insert u kome grupa Sex Pistols izvodi God Save the Queen. Kraljica Elizabeta lično je glumila u spotu. Ona Danijelu Kregu kaže: «Good evening, Mr. Bond.» Kraljičina dvojnica s tajnim agentom 007 helikopterom H.M. (Njeno Veličanstvo) nadleće stadion i odozgo baca padobrance sa zastavom Union Jack uz muziku iz 007, a i sama H.M. se, kao, spušta padobranom…

U jednom segmentu priče o britanskoj porodici i životu mladih u subotu uveče pojavljuje se i britanski pronalazač web-a Tim Bernrs-Li.

Čuli su se muzički inserti grupa The Clash London Calling, The Jam Going Underground, The Who i The Rolling Stones, The Kinks, The Beatles, New Order, Frankie Goes to Hollywood, Soul To Soul, The Eurythmics, The Prodigy…

Dejvid Bouvi i Kvin, Ejmi Vajnhaus…

Završni vatromet je išao uz muziku grupe Pink Floyd Eclipse… Organizatori igara London 2012. se nadaju da inkasiraju 1,55 milijardi evra od prodaje olimpijskih sitnica.

Procenjuje se da je TV spektakl pratilo više od milijardu ljudi širom sveta.

London je postao grad domaćin 6. jula 2005. godine, tokom 117. sednice Međunarodnog olimpijskog odbora u Singapuru, pobedivši Moskvu, Njujork, Madrid i Pariz nakon četiri kruga glasanja. Računa se da je organizacija letnje olimpijade koštala oko 19 milijardi dolara. Olimpijada u Pekingu 2008. je, kad se uračunaju investicioni zahvati, po nekim računicama koštala 43 milijarde dolara, a ona u Atini 2004. oko 15 milijardi. Olimpijade su prilika da se naprave objekti za trajnu upotrebu, ali posle olipijade u Atini neki stadioni nikad više nisu upotrebljeni. Olimpijada u Los Andlesu 1984. donela je profit od 250 miliona dolara i smatra se komercijalno najuspešnijom , a ona u Seulu 1988. s profitom od oko 300 miliona najuspešnjijom olimpijadom u organizaciji vlade. Olimpijada u Atlanti 1996. koja je koštala 1,8 milijardi i donela profit od oko 10 miliona dolara se smatra previše komercijalizovanom zbog značajnog sponzorstva velikih korporacija.

Igre, koje će trajati od 27. jula do 12. avgusta, zajedno su organizovali Olimpijski komitet Velike Britanije i Međunarodni olimpijski komitet (MOK).

Olimpijsku baklju u štafeti je nosilo oko 8.000 ljudi tokom 70 dana. U defileu sportista učestvovalo je oko 10.500 takmičara iz 204 zemlje, a na čelu defilea sportista bila je Grčka, kolevka Igara, dok je domaćin – Velika Britanija na stadion ušla poslednja.

Čast da unese olimpijski plamen na stadion pripala je britanskom veslaču Stivenu Redgrejvu, osvajaču pet olimpijskih zlatnih medalja na pet OI od 1984. do 2000. godine. Sportisti su upalili veliki vatreni krug koji je na sredini stadiona pretvorio u vatreni stub.

Otvaranju Olimpijskih igara prisustvovalo je više od 80 predsednika država i vlada, članovi britanske kraljevske porodice, kao i kraljevske porodice iz Bruneja, Luksemburga, Holandije, Španije i Švedske, supruga američkog predsednika Mišel Obama. Među njima je bio i predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa suprugom. Oni su visoko podignute šalove s natpisom Srbija, u trenutku kada su prodefilovali sportisti Srbije predvođeni Novakom Đokovićem koji je nosio zastavu Srbije.

London, treći put

DISKVALIFIKOVAN ZBOG MALE POMOĆI PUBLIKE: Dorando Pjetri

Kao domaćin Olimpijskih igara London je prvi put ugostio sportiste sveta 1908. godine.

Bile su to četvrte Igre modernog doba, a ostale su upamćene po svečanom defileu učesnika koji će od tada postati tradicija, po maratonskoj stazi dugoj 42.195 metara što će, trinaest godina kasnije, postati zvanična dužina maratonske trke, i po maratoncu Dorandu Pjetriju.

Ovaj italijanski poslastičar bio je u vođstvu gotovo do samog kraja trke, kada je potpuno iscrpljen – pao!

Zato što je kroz cilj prošao uz pomoć gledalaca, nije proglašen olimpijskim pobednikom, ali jeste herojem čije ime je ostalo upamćeno više nego ime Džona Hejza, zvaničnog pobednika maratonske trke na Igrama 1908.

Četiri decenije kasnije britanska prestonica ponovo je domaćin Olimpijskih igara.

Posle pauze od 12 godina zbog Drugog svetskog rata, u posleratnoj oskudici, Velika Britanija je sjajno organizovala Igre na kojima je učestvovalo više od četiri hiljade sportista iz 59 zemalja.

Junakinja Igara bila je Fani Blankers-Kun, holandska atletičarka koja je sa 30 godina i dvoje dece kod kuće, osvojila četiri zlatne medalje – u trkama na 80 metara spreponama, na 100, 200 i u štafeti 4X100 metara.

Ona je 1999. gdine proglašena je za najbolju atletičarku svih vremena.

I jugoslovenska atletika je na tim Igrama postala slavna. Bacač kladiva Ivan Gubijan osvojio je srebrnu medalju, kao i naša fudbalska reprezentacija.

Četrnaeste Olimpijske igre u Londonu otvorio je 29. jula 1948. kralj Džordž VI. U kraljevskoj loži sedela je i njegova kćer, naslednica krune Elizabeta II koja će, tačno 64 godine kasnije, otvoriti jubilarne, XXX i za britansku prestonicu treće po redu Olimpijske igre.

Bojana Šumonja