Prošlo Vreme: Vrhovni štab odbrane

<a href=" http://www.vreme.com/cms/view.php?id=308804"

target=“_blank“> Priča sa naslovne strane: Kako se Slobodan Milošević obaveštava o haškim svedocima u „Vremenu“ pre tačno deset godina o prvim utiscima sa suđenja Slobodanu Miloševiću.

nenad lj. stefanović

Svi bivši predsednici opština s Kosova odavno su dobili kopiju optužnice uz molbu da je analiziraju kao i da pronađu sve podatke o imenima koja se tamo pominju. Kada se od svedok optužbe Fehim Elšani prošle nedelje predstavio kao bivši službenik Opštine Orahovac i tvrdio da je otpušten zbog političkih uverenja, bar dvadeset ljudi nazvalo je štab Miloševićeve odbrane i reklo da je ovaj svedok radio u SDK-u gde je stekao i punu penziju. Miloševiću je inače odnedavno dozvoljeno da se telefonom javlja „svojima“ ne samo sa zatvorske telefonske govornice (do osam sati uveče) već i u pauzama suđenja iz zgrade Tribunala. Upravo na taj način, posle pauze, predočio je zaprepašćenom Elšaniju podatke koje je on pokušao da sakrije od Suda, čime ga je otpratio iz sudnice s etiketom nepouzdanog svedoka

VREME | BR 582 | 28. FEBRUAR 2002.

„Ko ima sebe za advokata, ima budalu za klijenta“, kaže izreka koja odavno važi u svim sudnicama sveta. Tako nešto važilo je donedavno i u sudnicama u kojima se sudi za ratne zločine počinjene na teritoriji bivše SFRJ, a ove izreke u Haškom sudu mnogi su se prisetili upravo u trenutku kada se tamo prošlog jula prvi put pojavio bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević i saopštio da će u „sudskom procesu stoleća“ braniti sam sebe. Posle desetak dana pripravničkog staža kao „sam svoj advokat“, Slobodan Milošević svakako ne deluje kao neko za koga bi se moglo reći da je do sada ispao „budala“.

Takav utisak mogao bi se steći ne samo zbog njegovog očiglednog dara da unakrsno ispituju svedoke već u dobroj meri i zbog Miloševićevih neposrednih protivnika u haškoj sudnici – tužilaštvo, koje sedi naspram njega i čije članove on s puno prezira najčešće oslovljava sa „oni tamo preko puta“, prečesto liči na skup nedoraslih i loših igrača kojima je neko dodelio da igraju u dresovima namenjenim inače pravničkom timu sveta. U toj ekipi nema velikih igrača – ili za sada vešto kriju pravnički dar, ili im je potrebno bar nekoliko godina da se zagreju za predstavu koju su sami odavno proglasili najvažnijim suđenjem na planeti i za koje su navodno odavno spremni. Ili su možda sapeti činjenicom da otkrivajući jedne masovne zločine i etnička čišćenja, istovremeno moraju da sakrivaju neke druge zločine. U stvari, ne moraju, ali su sami sebi projektovali takav nezahvalan zadatak da u krvavom ratnom mozaiku bivše SFRJ, koji će se slagati narednih meseci i godina u Hagu, neke kockice naprosto ne smeju da se vide.

UVREDLJIVA NEPRIPREMLJENOST: To da s timom glavne haške tužiteljice Karle del Ponte nešto ozbiljno ne štima primetili su gotovo svi svetski mediji, čak i oni u kojima je Milošević odavno osuđen kao „balkanski kasapin“. Neki mediji zbog toga javno izražavaju nelagodnost, drugi zameraju tužilaštvu da je u ovaj proces ušlo previše bezbrižno, RFI primećuje kako su tužbu „pravili navijači koji su malo mislili na argumente“, „Frankfurter rundšau“ tvrdi da se do sada „ne nazire“ ama baš nikakav koncept gospođe Del Ponte, a jedan britanski list čak upozorava kako čitav predmet počinje „polako da se raspada“.

Neki od beogradskih zagovornika bezuslovne saradnje s Tribunalom takođe su više nego razočarani katastrofalnom i „gotovo uvredljivom“ nepripremljenošću tužilaštva za „sudski proces stoleća“. Srpski premijer Zoran Đinđić tvrdio je ovih dana u „Špiglu“ kako suđenje Miloševiću za sada vidi kao „cirkus koji ga ostavlja bez reči“ zbog trošenja ogromnog novca samo da bi se pred Sudom pojavljivali „beznačajni svedoci“. Đinđić je indirektno priznao da sudski proces Slobodanu Miloševiću, ipak, nije običan kao i svaki drugi proces – jer ovaj, koji upravo na cirkuski način počinje u Hagu kao „politički seminar“ ili neka „španska serija“, dovodi i njegovu vladu u „velike dileme“. Od vlasti u Beogradu se naime traži da što pre pošalje u Hag preostale sa (Miloševićeve) liste osumnjičenih (plus general Mladić), i to u trenutku kada pred očima celog sveta tužilaštvo svakog dana iznova demonstrira da se uglavnom oslanja na nedovoljno pouzdane svedoke koji su malo toga videli svojim očima. I ako CNN-u i ponekoj velikoj svetskoj novini „promakne“ takav detalj, da svedoci nikada nisu čuli za NATO bombe čak i kada su im padale na kuću, ili za OVK čak i kada su im sinovi ili muževi tamo provodili mesece i godine, ili za švercovanje oružja i droge preko Kosova čak i kada su im partijski šefovi direktno u to umešani, domaća javnost tako nešto veoma pažljivo registruje…

Opširnije: <a href=" u http://www.vreme.com/cms/view.php?id=308804"

target=“_blank“> Priča sa naslovne strane: Vrhovni štab odbrane

VREME | BR 582 | 28. FEBRUAR 2002

Celo Vreme broj 582.