Intervju: Goran Ješić
Namerava da održi proizvodnju od milion tona čelika godišnje. Traži strateškog partnera u Rusiji, Ukrajini, Kini i Indiji. SARTID je inače prodat kompaniji US Steel 31. marta 2003. za 21,3 miliona dolara, a pet od čeličane zavisnih preduzeća za još 1,7 miliona
Vlada Srbije otkupila smederevsku železaru od američke kompanije „US Steel“ za jedan dolar. Premijer Srbije Mirko Cvetković je ugovor o otkupu smedrevske železare Smederevo potpisao u utorak 31. januara zajedno sa potpredsednikom za evropsko poslovanje kompanije US steel Dejvidom Rintulom. Vlada Srbije je tako postala vlasnik kompanije, koja nema nikakva zaduženja i kredite prema bankama, tvrdi premijer Mirko Cvetković koji naglašava da je Vlada Srbije dobila neto obrtna sredstva (zalihe, sirovine) od 100 miliona dolara. Šef vladine Radne grupe za železaru Smederevo Dušan Nikezić tvrdi da je procenjena vrednost osnovnih sredstava oko 250 miliona dolara.
Premijer Cvetković najavio je u petak 27. januara da će sporazum o kupovini železare u Smederevu od US Steel-a biti potpisan u utorak, 31. januara, da odmah od srede, 1. februara vlada kreće da traži strateškog partnera i da će to biti lakše ako železara radi, a ne da ode u stečaj ili bankrot. U trenutku preuzimanja nije kontaktirano ni sa jednim od potencijalnih kupaca, ali su urađene analize ko bi mogao biti zainteresovan za smederevsku železaru. Među ekonomistima se govori o zaiteresovanosti Japanaca i Kineza za smederevsku železaru. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Božidar Cerović u razgovoru za RTS pretpostavlja da vlada ima ideje, da su potencijalni saradnici iz zemalja koje su u ubrzanijem razvoju, Kina ili Indija.
Vlada je zaključila da mora da ima proaktivnu ulogu u rešavanju problema tog preduzeća zato što je ono među najznačajnijima u Srbiji, jedan od najvećih izvoznika, a i zbog očuvanja radnih mesta.
Po premijerovim rečima niko od 5.400 radnika neće ostati bez posla, mada se ne zna da li će im primanja biti smanjena. Vlada nije ranije planirala da preuzme železaru, već je ovo, po premijerovim rečima, bio iznuđeni potez, jer bi u suprotnom bila dovedena u pitanje egzistencija više od 5.000 porodica i još 20.000 ljudi koji su upućeni na rad železare. Sredstva za održanje rada železare su obezbeđena iz dela budžeta namenjenog za podršku privredi. Šef vladine Radne grupe za železaru Smederevo Dušan Nikezić istakao je da će se nastojati da se održi isti nivo proizvodnih aktivnosti, odnosno, da u radu bude jedna visoka peć, kao i valjaonica. Kapacitet železare je oko 2,2 miliona tona čelika godišnje, ali proizvodnja iznosi oko milion tona. Nikezić je najavio da će vlada pokušati održati taj proizvodni nivo.
Od dve visoke peći u smederevskoj železari jedna je stavljena u režim takozvanog tihog hoda još prošle godine, a od 9. januara radnici u Smederevu rade četiri dana sedmično, dok za peti dan dobijaju 60 odsto plate. Da bi pomogla da železara nastavi rad, lokalna vlast u Smederevu je krajem prošle godine smanjila taksu za korišćenje obale Dunava u poslovne svrhe, kao i ekološku taksu. US Steel sa pet odsto u ukupnoj srpskoj proizvodnji, a sa oko 14 odsto u domaćem izvozu (Izvozio je u oko 40 zemalja). Agencija Rojters konstatuje da je u 2010. vrednost uzvoza čeličane US steel Srbija bila 35 miliona dolara.
Centrala US Steel -a u SAD najavila je da će 31. januara odlučivati o sudbini železare u Srbiji zbog loših poslovnih rezultata, prouzorokovanih globalnom ekonomskom krizom i pada tražnje na svetskom tržištu.
Premijer Cvetković je saopštio da je Vlada u poslednje tri godine održavala redovne kontakte sa kompanijom US Steel, koja žalila na teškoće u poslovanju tom svetske ekonomske krize i da je zbog toga odlučila da ode iz Srbije.
List Pittsburgh Post-Gazette piše da u centrali United States Steel Corporation u Pitsburgu nisu hteli da komentarišu vest o ugovoru o prodaji čeličane, a da je ta kompanija prošlog oktobra saopštila da nije zadovoljna rezultatima fabrike u Srbiji i da razmatra razne opcije. Predsednik i generalni direktor te korporacije Džon Surma je tada kao probleme naveo visoke troškove obrade sirovog čelika, pritisak smanjene tražnje – kupce koji ne mogu da plate i slabu ekonomiju Srbije. List samo podseća da je neposredno pre nego što je stigla vest o ugovoru o transakciji u Srbiji cena akcija kompanije U.S. Steel iznosila 30,04, dolara i da je bila skočila za 67 centi.
Kako javljaju CBS news, kao i Washington post with Bloomberg busines, kompanija US Steel u Srbji je u prvih devet meseci prošle godine imala oko 56 miliona evra (73 miliona dolara) gubitaka. Radna nedelja je bila skraćena na četiri dana.
KOŠICE: Čeličana US Steel-a u Košicama je, po ovom izvoru, profitabilnija jer proizvodi kvalitetni čelik za automobilske limove koji bolje prolazi na tržištu. List Pittsburgh Post-Gazette, međutim piše da su evropske operacije U.S. Steel-a, u koje uključuju i čeličanu u Slovačkoj, zbog krize u evrozoni zabeležile gubitak od 50 miliona dolara tokom trećeg kvartala prošle godine. List List Pittsburgh Post-Gazette citira industrijskog analitičara Džona Tmazosa da smederevska čeličana verovatno vredi više od jednog dolara, ali da je US Steel verovatno imao negativnu prognozu da sledećih godinu-dve ne može povoljnije poslovati u regionu, gde se železara takmiči sa proizvođačima iz Ukrajine, Rusije, Nemačke, Poljske i Turske. Toronto Star piše da je američka kompanija u svojim fabrikama u Evropi ima operativno gubitke od 40 dolara po toni proizvedenog čelika.
Prema podacima firme Metals Consulting International Limited koja se bavi konsultantskim uslugama u oblasti biznisa sa čelikom u Bugarskoj, Češkoj, Kazahstanu, Poljskoj, Rumuniji, Rusiji, Slovačkoj, Turskoj i u zemljama Ex-YU, zavisno od toga da li je reč o toplo valjanom, hladno valjanom, čeliku u pločama ili u žici, cene u septembru 2011. su se kretale u rasponu od 778 do 949 dolara po toni, a u aprilu iste godine od 882 do 1004 dolara po toni.
Gvozdena ruda – 177,94
Transport gvozdene rude – 28,7
Koks – 103,80
Transport koksa – 10,12
Čelični otpad – 53,46
Isporuka otpada – 0,81
Kiseonik – 7,06
Metali za fero-legure – 23,10
Vatrostalni materijal – 26,55
Refraktori – 7,15
Drugi troškovi – 14,25
Krediti – 21,6
Toplotna energija – 33,38
Električna energija – 12,2
Radna snaga – 17,76
Kursne razlike – 48,00
Kamate – 58,00
Ukupno – 533,92$
IZVOR http://www.steelonthenet.com
Firma Moody’s daje znatno nepovoljniji presek za 27 zemalja Evropske unije: cene toplovaljanog čelika evropskih proizvođača u periodu januar -septembar 2011. godine u proseku su iznosile 570 evra za tonu, a sredinom oktobra cene su bile ispod 510-530 evra za tonu.
ArcelorMital je zatvorio visoke peći u Belgiji, ugasio dve peći u Francuskoj, jednu u Poljskoj i još jednu u Nemačkoj, planira se gašenje peći u Luksemburgu i Španiji. Zaustavljanje visokih peći u Južnom Velsu obajvila je Tata Steel UK, a SSAB gašenje peći u Švedskoj.
Moguće je da neku ulogu igra i ekonomija obima: u Slovačkoj je u 2011. proizvedeno 4,242 miliona tona sirovog čelika, u Srbiji 1,324 miliona tona, u Bugarskoj 834 hiljada tona, a u Sloveniji 648… U poređenju s kapacitetom najvećih svetskih proizvođača čelika, to su skromne količine (videti spisak Najveći svetski proizvođači čelika 2010. u okviru sa strane.)
PROMENA IMENA: Za upravljanje železarom u Smederevu srpska vlada će izabrati profesionalni menadžment, ali još uvek nisu razmatrana kadrovska rešenja. Prema premijerovim rečima vlada neće slati svoje činovnike u železaru, već će upravljanje biti prepušteno profesionalnom menadžmentu, a možda će biti angažovan i strani menadžment. List Blic i TV B92, pozivajući se na izjavu ministra ekonomije i regionalnog razvoja Nebojše Ćirića, u ponedeljak 30. 1. nagađaju da bi mogao biti angažovan američki menadžment koji je do sada vodio železaru, a «Novosti», da će železara isporučivati čelik kupcima sa kojima je do sada sarađivala američka kompanija.
„Treba da uđemo u firmu i vidimo šta je sve potrebno uraditi“, kazao je Cvetković dodajući da nije isključena ni mogućnost da neko od stranaca, ko dobro poznaje problematiku upravljanja železarom, bude uključen u rukovođenje fabrikom. U. S. Steel Serbia, sa pogonima i ograncima u Smederevu, Šapcu, i Kučevu, bavi se proizvodnjom i prodajom toplo i hladno valjanih proizvoda, kao i belog lima u obliku namotaja i ravnih limova.
RTS saznaje da se kompanija više neće zvati US Steel Serbia, ali u vladi još nisu razmišljali o tome koje će ime čeličana nositi.
SARTID je osnovan 1913. kao akcionarsko društvo. Zatim mu je ime bilo Metalurški kombinat Smederevo (MKS), sa 47 radnih jedinica i 12 OOUR-a, praktično 12 preduzeća.
Od 1963, u MKS je ugrađivana tehnologija za proizvodnju čelika – uz skupe kredite, što nije završeno u sedamdesetim godinama prošlog veka. Topionica sirovog gvožđa, završena je 1971, hladna valjaonica 1973, čeličana sirovog čelika 1974, a topla valjaonica 1979. Ipak, smatralo se da je do 1986. godine još uvek stepen ukupne izgrađenosti bio samo oko 60 odsto. Od tada su datirali veliki dugovi MKS-a. Počelo je kad je od ThyssenKrupp-a (predratni Krup) u junu 1971. uzet je kredit na 8 godina od 111 miliona ondašnjih dolara. Da bi se napravila druga hladna valjaonica, od britanske firme Davy Loewy iz Šefilda, uzet je 1979. kredit od 660 miliona dolara…
Staro ime – SARTID 1913. veraćeno je 31. maja 1992.
Železara je prodat slobodnom pogodbom, na osnovu odluke Trgovinskog suda u stečajnom postupku, bez saglasnosti poverilaca, kompaniji US Steel Košice, 31. marta 2003. godine.
Za SARTID u stečaju US Steel je platio 21,3 miliona dolara, a za ostalih pet zavisnih preduzeća za još 1,7 miliona. Za taj novac US Steel je dobio: Novu železaru i valjaonicu sa 300 hektara zemlje, zatim Staru železaru sa tri livnice, fabriku belih limova u Šapcu, smederevsku luku na Dunavu, slobodnu carinsku zonu u Smederevu na površini od 21 hektara, fabriku kreča u Kučevu i još neke nekretnine.
Tada je zapravo prodata imovina ali ne i kompanija SARTID koji se danas vodi kao firma u stečaju, a koji još nije završen. U nedavno objavljenom Spisku dužnika pravnih lica, koji je objavila Poreska uprava, njegova dugovanja državi iznose 5,599.268.242,44 dinara, koji se po Zakonu o stečaju (Sl. glasnik RS, broj 104/09), ne mogu prinudo naplatiti.
US Steel je 2003. preuzeo i obavezu da u ovu čeličanu investira još 200.000.000 dolara. Po listu Pittsburgh Post-Gazette, U.S. Steel je od tada železaru investirao najmanje 150 miliona dolara, ali se ne opisuje karakter tih investicija. Na sajtu US Steel navedeno je da je obnovljena visoka peć br. 1, da je modernizovana visoka peć broj 2, da su izvršene modifikacije u čelilčani, zatim modernizacija dve mašine za kontinuirano livenje, modernizacija hladne valjaonice, modernizacija konvertora broj 1, da je izgrađeno novo postrojenje za čišćenje otpadnih voda i da je izvršena rekonstrukcija glavnog dimnjaka u pogonu aglomeracije. Nije bilo dostupnih komentara o tome da li je US steel ispunio obaveze o investiranju iz ugovora iz 2003.
Američka kompanija je prilikom prezimanja SARTID– a oslobođena i obaveze plaćanja dugova, u iznosu procenjenom na preko pet stotina miliona dolara,koje je smederevski kombinat imao prema poveriocima.
Ti dugovi su «peglani» preko otpisivanja dugova Pariskom i Londonskom klubu i preko likvidacije pet velikih srpskih banaka.
Transakcija je dugo bila predmet sporenja u Srbiji, a oglasio se i Antikorupcijski savet Vlade Srbije . Sporenja su bila utihnula u vreme kada je železara radila optimalnim kapacitetom…
Slučaj smederevske železare nije jedini u regionu. Iz hrvatske Željezara Sisak se krajem prošle godine povukla američka kompanija CMC, Commercial Metals Company , koja je u modernizaciju sisačke kompanije uložila 200 miliona dolara, ali proizvodnju nije uspela da organizuje profitabilnu proizvodnju i – zatvorila je železaru. Otkaz je dobilo 916 radnika. Nekima će biti isplaćeno 400 evra po godini staža, nekima ništa.
Slom sisačke železare ugrozio je opstanak 27 firmi. Nekadašnji Industrijski kombinatŽeljezara Sisak“ je, inače, razdeljen tokom tranzicije i privatizacije na više metalurških preduzeća, među njima su: Valjaonica cijevi Sisak, Metaling, koji se bavi proizvodnjom i montažom čeličnih konstrukcija, Felis, valjaonica čeličnih odlivaka.
Hrvatska država nije preuzela kompaniju i bezuspešno je neko vreme tražila kupca. U jeku predizborne kampanja krajem prošle godine u Hrvatskoj novi mandatar vlade Zoran Milanović u nekoliko navrata je kazao da se „neće dogoditi da Hrvatska ostane bez crne metalurgije“, a krajem godine najavljivano je da će hrvatska vlada nastaviti pregovore s američkim CMC-om kako bi se Željezara Sisak što pre osposobila za tržišnu utakmicu.
Neki ekonomisti upozoravaju da će sisačka kompanija morati da vrati svu državnu pomoć dobijenu u periodu 2002-2007, kada Hrvatska zvanično uđe u EU…
United States Steel Corporation iz Pitsbugra je formirana 1901. i smatra se najvećim integrisanim proizvođačem čelika u SAD, desetim po veličini u svetu. Radi u SAD, Kanadi i Centralnoj Evropi. Njen nastanak se vezuje za legendarne američke biznismene kao što su Andrju Karnedži, J.P. Morgan, i Čarls Švab.
Američka Commercial Metals Company CMC, sa sedištem u Irvingu u Teksasu se bavi proizvodnjom i recikliranjem metala. Osnovana je 1915. Ima rafineriju bakra u Virdžiniji, a čeličane u Teksasu, Alabami, Južnoj Karolini, Arkanzasu, i u Arizoni, a njena CMC Zawiercie, S.A. je treći po veličini proizvođač čelika u Poljskoj.
Obim proizvodnje kompanija izražen u milionima tona
1. ArcelorMittal, 98,2
2. Baosteel, 37,0
3. POSCO, 35,4
4. Nippon Steel, 35,0
5. JFE, 31,1
6. Jiangsu Shagang, 23,2
7. Tata Steel, 23,2
8. U. S. Steel, 22,3
9. Ansteel, 22,1
10. Gerdau, 18,7
11. Nucor, 18,3
12. Severstal, 18,2
13. Wuhan, 16,6
14. ThyssenKrupp, 16,4
15. Evraz, 16,3
16. Shougang, 14,9
17. Riva, 14,0
18. SAIL, 13,6
19. Sumitomo, 13,3
20. Hyundai 12,9
21. China Steel 12,7
22. NLMK, 11,9
23. Magnitogorsk, 11,4
Budući investitor će morati da zadovolji dva uslova – da bude operator u proizvodnji čelika, ali da, pri tom, ima svoje rudnike gvožđa i da ima koks, rekao je predsednik Tadić 30. januara, tokom posete RTB Bor, naglasivši da država nije specijalizovana za proizvodnju čelika i da ne planira da se time bavi, ali da je u sadašnjim okolnostima morala da učini sve da bi sačuvala radna mesta i potencijal smederevske železare.
List Blic špekuliše da će Srbija kupca za smederevsku železaru tražiti na istoku, u Rusiji, Ukrajini, Kini i Indiji.
Blic citira Dušana Nikezića, državnog sekretara u Ministarstvu finansija, koji procenjuje da će glavni aduti u tim pregovorima biti veliki infrastrukturni projekti u Srbiji: most Zemun-Borča, gasovod „Južni tok“ i beogradski metro, za šta bi sirovine mogla da obezbedi čeličana u Smederevu.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
