Premijer Italije predao ostavku predsedniku Republike Đorđu Napolitanu u subotu 12. novembra, nakon što su italijanski senat i donji dom usvojili budžet koji izlazi u susret zahtevima EU. Novi premijer ekonomista i evropski komesar i savetnik Goldman Sachsa Mario Monti. "Svetom ne vladaju vlade, Goldman Saks vlada svetom..." Protesti u Milanu, Torinu, Rimu, Palermu, Bariju...
Mandatar italijanske prelazne tehnokratske vlade
Predsednik Italije Đorđo Napolitano, je u nedelju 13. novembra dao mandat Mariju Montiju da formira novu prelaznu italijasku vladu.
Mada je odlazeći premijer Berluskoni izjavio da se nada da će njegov naslednik na funkciji biti Anđelino Alfano (41), aktuelni ministar pravde, ostvarilo se ono što je više medija pominjalo – premijerski mandat u prelaznom periodu mogao bi dobiti Mario Monti (68), profesor ekonomije na Univerzitetu u Torinu (1970-85) i univerziteta Bokoni, u Milanu, koga je italijanski predsednik Đorđo Napolitano 9. novembra nominovao za doživotnog senatora.
Monti je diplomirao ekonomiju i menadžment na univerzitetu Bokoni u Milanu. Završio je postdiplomske studije na univerzitetu Jejl.
Bio je član Evropske komisije zadužen za konkurenciju od septembra od 1999 do 2005. U prethodnoj komisiji (1995-1999) bio je zadužen za jedinstveno tržište, finansijske usluge i poresku politiku. Godine 1999. na toj funkciji je inicirao antimonopolske postupak protiv Microsoft-a, a 2010 uz njegovo ime se vezuje nastanak Izvještaja o budućnosti jedinstvenog tržišta EU.
Od 1989 do 1994 je bio rektor univerziteta Bokoni Milana bio je profesor ekonomije i direktor Ekonomskog instituta. Predavao je na univerzitetima u Trentu i Torinu.
Redovno piše za italijanski list „Korijere dela sera“ od 1978 do 1994. Autor je mnogih publikacija, posebno o monetarnim i finansijskim temama, kao i o fiskalnoj politici i evropskim integracijama.
U kasnim 1980-ih je bio član Odbora za industriju italijanskog Ministarstva ekonomije koji je izradio nacrt prvog zakona o konkurenciji.
Zalaže se za federalizaciju Evropske unije – 15. septembra 2010. daje podršku inicijativi Spinelli grupe, osnovane radi jačanja federalizma u Evropskoj uniji. U 2010. Monti je u ime predsednika Evropske komisije Barosa, pripremio Izveštaj o budućnosti jedinstvenog tržišta EU.
Mario Monti je evropski predsednik Trilateralne komisije, Trilaterale, neoliberalne think tank organizacije koju je 1973. osnovao Dejvid Rokfeler i član Upravnog odbora Bilderberg grupe, nezvaničnog kluba 120 to 140 najticajnijih ličnosti iz Evrope i Severne Amerike u koji se ulazi samo po pozivu. Bio je i prvi predsednik „Brojgela“, think-tank organizacije osnovane u Briselu 2005. koja se bavi istraživanjima, analizama i raspravama o problemima međunarodne ekonomije, a u čije članstvo su uključeni pojedinci iz EU, nacionalnih vlada i velikih međunarodnih korporacija.
Monti je i međunarodni je savetnik Koka kole i Goldman Saks-a. (Veze političara i banaka i pre ovih događaja pobuđuju komentare. Pogledajt video citat izjave jednog brokera BBC-u 26. septembra: „Vlade ne vladaju svetom, Goldman Sachs vlada svetom“ u okviru desno)
Bio je član upravnog odbora nekoliko kompanija.
U ekonomiji podržava liberalizaciju tržišta i kontrolu javnih računa. Radio je istraživanja o monopolskom ponašanju banaka.
Rođen je Varezeu u, Lombardiji. Oženjen je i ima dvoje dece.
Posle 17 godina vladavine Silvio Berluskoni je u utorak 8. novembra izgubio većinu u donjem domu italijanskog parlamenta na jednom probnom glasanju o budžetu. Pošto opozicija nije učestvovala u glasanju, a vladajuću većinu napustilo osam poslanika zakon je u parlamentu usvojen prostom većinom od 308 poslanika od ukupno 630. Apsolutna većina u tom domu iznosi 316 glasova.
„PRAZNIK OSLOBOĐENJA“: Rim, 12. novembra
Evropskim preporukama predviđa se 59,8 milijardi evra uštede radi balansiranja budžeta do 2014, i to kombinacijom smanjenja potrošnje i povećanja poreza:
• Povećanje PDV-a, sa 20 odsto na 21 odsto
• Povećanje cena goriva
• Predviđa se uvođenje posebnog poreza u energetskom sektoru
• Prodaja državne imovine
• Zamrzavanje plata u javnom sektoru do 2014
• Pomeranje starosne granice ne samo za penzionisanje muškaracaa već i za penzionisanje žena, za koje će u privatnom sektoru granica odlaska u penziju postepeno porasti od 60 godina u 2014, do 65 godina u 2026.
• Mere za pojačavanje borbe protiv utaje poreza, uključujući granicu od 2.500 evra o gotovinskim transakcijama….
Zaključivši da više ne kontroliše većinu premijer Silvio Berluskon je italijanskom predsedniku Đorđu Napolitanu ponudio uslovnu odloženu ostavku. Posle razgovora predsednika i premijera koji je trajao oko jedan sat, iz predsedničkog kabineta saopšteno je da će se premijer povući nakon što italijanski parlament usvoji reformske mere koje od Italije očekuje 17 članica evro-zone radi smanjenja italijanskog duga i radi podsticanja sada stagnantnog rasta.
To praktično znači usvajanje zakona o budžetu za 2012. sa svim pratećim zakonima u kome bi bila ugrađene odredbe o smanjenju javne potrošnje i drugi elementi ekonomske politike koje je Italija obećala u pismu o namerama upućenom članicama evro-zone, a čiju primenu nadgleda MMF. Na kontrolu italijanskih finansija od strane MMF-a Berluskoni je pristao pod pritiskom Brisela, odnosno nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija, čiji je zajednički nadimak u Italiji «Markozi».
Do tog pritiska došlo je nakon skoka kamata na italijanske vladine desetogodišnje obveznice na 6,66 odsto, a petogodišnje na 6,7 odsto, što je destogodišnji rekord. To znači da su se kamate približile kritičnom nivou od 7 odsto.
Italija trenutno troši 5 odsto svog GDP na otplatu kamata da vladine obveznice – duguje 1,9 biliona (hiljada milijardi) evra, više nego Grčka, Španija, Portugalija i Irska zajedno. Visina italijanskog suverenog duga dostiže 119 odsto GDP.
Pomenuti reformski paket trebalo bi da usvoji italijanski parlament. Okviri tog budžeta definisani su pismom o namerama koje je Italija bila prinuđena da uputi članicama evrozone, na osnovu koga MMF nadgleda situaciju u Italiji. Nakon Berluskonijeve ostavke govorilo se o tome da bi normalna procedura usvajanja takvog budžetskog paketa u parlamentu mogla potrajati mesec dana, ali da brzina usvajanja zavisi od ponašanja kako parlamentarne većine, tako i opozicije. Posle toga u Italiji će biti raspisani vanredni izbori. Već u petak 11. 11. italijanski senat je odobrio krucijalne ekonomske reforme koje su zahtevali EU i MMF, što je prvi korak koji otvara put za to da Berluskoni konačno i podnese ostavku.
Drugi korak usledio je već sutradan. Donji dom italijanskog parlamenta u subotu 12. novembra uveče je sa 380 glasova za a 26 protiv usvojio «evropski paket» koji uključuje prodaju državne imovine i povećanje godina za penziju…
Pre glasanja pripadnici Berluskonijeve partije su uzvikivali «Silvio, Silvio!» u znak podrške odlazećem premijeru.
Pred palatom Kvirinale hiljade ljudi je uz uzvike („Dimissioni, dimissioni“, „Budala“, „Lakrdijaš“ i „Dole mafijaška država!“) čekalo da Berluskoni ode kod predsednika Republike i uruči mu tekst ostavke. Jedan orgestar u blizini svirao je melodiju „Aleluja“, iz Hendlovog „Mesije“. Kad je Berluskoni oko 8:30 došao u predsedničku palatu, kako javlja agencija Ansa, masa je nagrnula prema njegovim kolima, ali je bila odbijena…
Pola sata posle toga zvanično je potvrđeno da je Berluskoni predsedniku Italije podneo ostavku.
Nepuna 24 sata posle toga u nedelju 13. novembra Napolitano je dao mandat Mariju Montiju. Berluskonijeva partija i dalje ima većinu u Senatu i Monti će morati da dobije njegovu podršku, tako i podršku opozicije, što predsednik Italije pokušava da ostvari konsultujući se sa liderima čitavog italijaskog političkog spektra pozivajući na nacionalno jedinstvo oko tehnokratske vlade Marija Montija.
Partija Silvija Berluskonija Narod slobode dala je podršku ekonomisti Mariju Montiju da pokuša da formira novu italijansku vladu, javlja agencija AP. Kako bi pokazao da stoji i iza nove vlade Berluskoni, sada već bivši italijanski premijer je imao radni ručak sa svojim naslednikom Mariom Montijem u Palati Kiđi(zgrada vlade) kojem su prisustvovali dvojica najbližih saradnika Berluskonija, Đani Leta i Anđelino Alfano.
Berluskonijev saveznik Liga za sever je, međutim saopštila da će pre otići u opoziciju nego podržati Montija, međutim članica dosadašnje vladajuće koalicije Liga za sever se koleba…
„Imajući u vidu da je Italija jedno od ključnih izvoznih tržišta Srbije, najavljene mere štednje u Italiji kao odgovor na eventualnu krizu suverenog duga, svakako da imaju efekat na nivo plasirane robe iz Srbije ka Italiji“, izjavio je za RTS bivši ministar za ekonomiju Aleksandar Vlahović koji je sada saradnik Ekonomskog instituta iz Beograda. Od početka godine iz Srbije u Italiju izvezeno je robe za preko 700 miliona evra.
Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri u izvozu Srbije u prva tri kvartala 2011. godine su: Italija (718,5 miliona evra), Nemačka (718,4 miliona evra), BiH (630,3 miliona evra), Republika Crna Gora (485,2 miliona evra) i Rumunija (441,8 miliona evra). U prva tri kvartala 2011 izvoz u Italiju je u odnosu na 2010. bio veći za 115,7 miliona evra, u Nemačku za 161,6 miliona evra, Rumuniju za 142,9 miliona evra, u Rusku Federacijuza 139,9 miliona evra, u Hrvatsku (za 77,2 miliona evra) i Tursku (za 58,8 miliona evra).
Prema podacima Privredne komore Srbije, trgovinsku razmenu sa Italijom karakteriše relativno uravnotežena pokrivenost uvoza izvozom (iznosi 80 odsto).
Za sada nema naznaka da bi kriza mogla da ugrozi proizvodnju novog Fijatovog vozila u Kragujevcu. Više listova prenelo je informacije Fijata o tome da se priprema proizvodnje automobila u Kragujevcu odvija prema utvrđenom planu, što podrazumeva i proizvodnju probne serije novog modela do kraja 2011. godine. Iz japanske fabrike „Komacu“ ovih dana isporučena je linija od pet automatizovanih presa najnovije tehnologije koja se primenjuje u „Fijat“ grupaciji. Oprema teška blizu 3.000 tona stigla je iz Japana brodom u 587 sanduka koji su zauzimali 6.500 kvadratnih metara. U Fijatovoj fabrici u Kragujevcu su krajem oktobra proizvedene prve školjke novog modela automobila „l-zero“.
Oko 50.000 ljudi protestovalo je u Atini protiv mera štednje koje namerava da spovede nova grčka vlada..
„Dole s vladom socijalista, conzervativaca i fašista“, pisalo je na jednom transparentu. U suzbijanju demonstracija angažovano je oko 7000 policajaca, uključujući i 700 pripadnika specijalnih policijskih snaga opremljenih suzavcem, pendrecima i štitovima. Oni su štitili vladine zgrade i ambasade zapadnih zemalja. Demonstracije u Atini se inače tradicionalno održavaju 14. novembra u znak sećanja na 17. novembar 1973. kada su se studenti digli protiv tadašnje vojne hunte. Sda su usmereni protiv vladinih mera za rešavanje dužničke krize.
Više hiljada studenata protestovalo u Milanu protiv nove italijanske „bankarske vlade“. Marija Montija Studenti bacali petarde, jaja i falsifikovane novčanice na policiju, koja je demonstrante rasterivala pendracima.
Protesti su takođe izbili u Torinu, Rimu, Palermu i Bariju.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve