Štrajk prosvetara: Džaba ste krečili

Štrajk prosvetnih radnika je okončan. Bio je zbunjujuć. Situacija se menjale iz nedelje u nedelju. Taman nakon što bi neki od predstavnka sindikata izjavio da se komunikacija sa Vladom Srbije poboljšala, štrajk bi se zahuktao i sve bi se vratilo na nultu tačku. Sindikati nisu bili jedinstveni. Način štrajka razlikovao se od škole do škole (skraćeni časovi ili potpuna obustava rada). Ponegde, tvrde roditelji, i od učionioce do učionice. No, niko ne može poricati da je bio veoma masovan.

Vest da su se prosvetari i ministarstvo dogovorili i potpisali protokol o prekidu obustave nastave odjeknula je prvog aprila.

Jedna od bitnih kočnica dogovora između dve strane bile su umanjene plate zbog štrajka, odnosno odluka ministarstva da prosvetnim radnicima „vrati“ novac tek kada se časovi nadoknade. Zbog te odluke, tri sindikata su se pre nekoliko nedelja oštro pobunili. Ovoga puta, međutim, predstavnici tri sindikata (Unija prosvetnih radnika Srbije, Sindikat Nezavisnost i Sindikat radnika u prosveti) su se složili sa tim. Drugo sporno pitanje koje se odnosi na povećanje plata je takođe ostalo nerešeno. Tačnije, povećanja će biti, a koliko će ono iznositi još se ne zna. Čini se da je pre koju nedelju ovo isto rešenje bilo ocenjeno kao neprihvatljivo od strane prosvetnih radnika.

Kao najveću pobedu dvomesečnog štrajka, Leonardo Erdelji, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika naveo je promenu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja po hitnom postupku. „Za nas su izmene Zakona jako važne jer se u primeni pokazalo da su neka rešenja jako loša, kao recimo u delu koji definiše kaznene mere, tehnološki višak, finansiranje po učeniku ili reformu srednjih škola za koju još ništa nije spremno“ , kazao je Erdelji, dodavši da je taj Zakon najveći problem prosvete.

Predsednik Sindikata obrazovanja Srbije (SOS) Branislav Pavlović smatra da tri sindikata produženjem štrajka „nisu postigli ništa“ odnosno da je njihov sporazuma sa Vladom Srbije gori u odnosu na prethodni protokol ponuđen (i potpisan od strane SOS-a) 4. februara. Tada su članice ovog sindikata i prekinule sa štrajkom.

Ove godine se prvi put uvodi mala matura i završni ispit pa se kao vrlo osetljivo nametnulo ionako bitno pitanje nadoknade časova. Direktori škola koje su do sada časove skraćivali za po 15 minuta dobili su iz Ministarstva prosvete uputstva za nadomešćivanje izgubljenog. Svaki od njih moraće da napravi plan za mesece koje dolaze, da bi se ispredavalo svo gradivo. Najverovatnije slede radne subote. Škole koje su se držale potpune obustave rada imaće, osim šest radnih dana, i produženu školsku godinu. Kada u nadležno Ministarstvo stigne dokaz o nadoknadi, prosvetni radnici dobiće ostatak plata. Kao treći oblik nadoknade, pomoćnik ministra nauke i prosvete Zoran Kostić, naveo je sažimanje gradiva. (Zvuči nam pomalo sporno sažimanje nazvati nadoknadom, no svakako da generacije koje krajem devedesetih pamte mesece i mesece skraćenih časova itekako znaju da je sažimanje bio jedan od „najpopularnijih“ načina nadoknade.) Ovaj metod se primenjuje u Kraljevu gde časovi i dalje traju trideset minuta jer se zbog nedostatka prostora nastava odvija u četiri smene. Đacima u Kraljevu su sve naredne subote već rezervisane za nastavu izgubljenu zbog zemljotresa.

Ministar prosvete Žarko Obradović je najavio odlaganje male mature za sedam do deset dana, a tačan datim biće naknadno objavljen. Podsetio je, pritom, da je zbirka odštampana u februaru, kao i da je struktura zadatak poznata. Nema razloga za nervozu, poručio je ministar.