Da li je kljun orla sa srpskog grba papagajev ili su mu noge kokošije? Da li jezik treba da bude u slobodnom letu ili spojen sa kljunom? Da li da na vratu ima perja ili ne? Šta ćemo sa krunom i ocilima? Pitanja nisu tako bezazlena kao što deluju na prvo čitanje. Odgovori mogu da koštaju građane Srbije desetine miliona evra.
Oblik današnjeg grba Republike Srbija nastao je 1882. godine, kad ga je nacrtao mladi austrijski heraldičar Ernest Kral po ideji kraljevskog Ministra prosvete Stojana Novakovića. Taj grb (desni grb na slici iznad) je u savremenu istoriju Republike ponovo ušao 2004. godine zahvaljujući uredbi tadašnje Vlade. Godine 2009, donet je i Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije. Tada su u stariju savremenu istoriju i zvanično otišli stari grb (sa belim orlom, bez krune, bez četiri ocila, na crvenoj pozadini), stara zastava i „Hej Sloveni“.
Međutim, donešenje Zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne nije značilo i definitivno donešenje grba, zastave i himne. Naime, tek tada se počelo raditi na izgledu novog grba. Heraldičar Ljubodrag Grujić izradio je Izvornik Velikog i Malog grba koji je, zajedno sa Izvornikom zastave i notnog zapisa himne, usvojen kao Vladina uredba 11. novembra 2010. godine. Tada je Srbija zvanično dobila grb. Kao u onoj razbibrižnoj enigmatskoj igri – „Pronađi razliku“, pažljivim posmatranjem može se otkriti šta je izmenjeno, šta dodato, a šta potpuno uklonjeno sa novog grba.
Šta je onda tu problem i odakle nam prete na početku pomenuti milioni? Do novembra prošle godine, a i do danas, korišćen je stari grb – kraljevski, Kralov, onaj usvojen Zakonom iz 2009. godine. Taj grb se nalazi na zvaničnim pečatima institucija u Srbije, taj grb se nalazi na novim registarskim tablicama (nadležni Ministar unutrašnjih poslova Dačić objasnio da je 800.000 tablica izrađena pre donošenja Uredbe o najnovijem grbu, pa je odlučeno da se i one iskoriste i da se time sačuva 4.5 miliona evra. Objašnjenje je dao i Zavodu za izradu novčanica, u kome se se prave tablice: glavni krivac za slučaj starog na tablicama, je MUP, jer nije usaglasio pravilnike o izgledu novih tablica u momentu kada je promenjen grb). Stari grb se nalazi i na ličnim kartama i pasošima građana, na zastavama institucija i navijača, na memorandumima, reklamnima kalendarima, rokovnicima, blokčićima i privescima za ključeve. To su sve nezakonita državna obeležija, a njihova promena bi, po nekim nezvaničnim procenama, moglo da izvuče iz budžeta Srbije na desetine miliona evra.
Cena ozakonjavanja grbova je i povod aktuelne prepirke državnih zvaničnika. „Izrаdа novih insignijа jedne držаve predstаvljа ogromаn trošаk, nаjmаnje nekoliko desetinа milionа evrа, i to sаmo zа držаvu, plus dodаtni trošаk zа grаđаne, jer bi izmenа ličnih kаrti, tаblicа, pаsošа bilo nešto što bi grаđаni snosili“, rekao je u ponedeljak 14. marta državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen za Radio televiziju Srbije.
Kao rešenje Homen je predložio ukidanje dela odredbe u pomenutoj uredbi Vlade Srbije iz novembra prošle godine. Taj predlog su podržala ministarstva unutrašnjih poslova i odbrane i Predsednik Republike, rekao je Homen. Za ostavljanje starog grba i uštedu novca, je i Jelena Trivan, potpredseddnica Demokratske stranke. Miloš Aligrudić, podpredsednik Demokratske stranke srbije se ne slaže sa tim da neko menja državne simbole „po svojoj volji“. Draganu Todoroviću, podpredsedniku Srpske radikalne stranke je žao što za sve ovo niko neće odgovarati, a presednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović je za „Večernje novosti“ rekla da su državna obeležja su izuzetno važna, ali prioritet u ovom momentu treba dati nekom drugom, a grb će kasnije doći na red.
Kada su Homena na RTS-u pitali zаšto niko nije reаgovаo pre nego što je spornа uredbа donetа, Homen je odgovorio dа je problem to što imа mаlo stručnjаkа, herаldičаrа, koji se bаve tom oblаšću, tаko dа je greškа uočenа tek kаdа je uredbа objаvljenа u Službenom glаsniku.
Stručnjaci, heraldičari, koji su autori izmenjenog grba, tvrde da se promena nezakonitih obeležija može raditi postepeno, a da se odmah mora promeniti samo veliki državni pečak koji košta samo 50.000 dinara. „Ovo nije nov, već jedini pravi grb. Tek je sada u skladu sa zakonom, a ceo posao državu i građane neće koštati mnogo, jer će se zastave menjati kad se pohabaju, a dokumenti kad im istekne rok važenja“, rekao je Ljubomir Grujić. Grujić (na čijem web sajtu www.ljubodraggrujic.com možete pročitati više o postupku izmene grba) je objasnio i da grb nije menjan već da su na njemu ispravljene greške. Član Vladine komisije za izradu grafičkog rešenja novog grba, Dragomir Acović, rekao je da u grbu samo sređen crtež kako bi se na najefikasniji način mogao koristiti ubuduće: „Nije istina da postoji razlika u odnosu na Zakon, niti da je u grbu nešto promenjeno. Ovde je reč o utvrđivanju grafičkog standarda. Taj standard i sadržaj grba ne stoje međusobno u uzročno-posledičnoj vezi. Zakon kaže da etalon, izvornik, mora da postoji i donošenjem uredbe to je ispunjeno“.
Za one koji nemaju dovoljno živaca za igranje enigmatskih igrica, dajemo spisak ključnih razlika između dva grba. Napomena za one strpljive: ovo nisu jedina rešenja, na gornje dve slike mogu se pronaći i razlike koje se ne vide.
Rešenja:
ocilа (ili očilo, ognjilo je vrsta turpije; kresanjem kremena o ocilo stvara se varnica) na novom grbu su dobilа kаrаkteristični oblik ćiriličnog S; novi orаo dа liči nа prirodnog orlа (ima kljun poput onog sa ruskog grba); perа nа orlu su jаsnijа – sа mаnje detаljа; jezik orlа je u duhu srpske herаldike, a ne kao da će da ispadne; noge orlа su radnije imаle neorlovskа perа (noge su ličile na kokošije); krinovi (simboli ispod orlovih kandži – predstavljaju ljiljan, bogorodičin cvetov, simbol plemstva, izbora, prepušanja božijoj volji) su sаdа usklаđeni sа srpskim istorijskim primerimа; zlаtne rese nа pаviljonu su pocepаne; krunа iznаd štitа više nije presečenа nа polа (to je simbolički loše zа suverenitet držаve).
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve