U telefonskom razgovoru predsednici Amerike i Južne Koreje dogovorali odbrambenu taktiku nakon napada iz Pjongjanga
25. novembar
Severna Koreja je optužila Južnu Koreju da je vojnom provokacijom pogoršal odnose dve zemlje, kao i odlaganjem humanitarne pomoći, jer time „izbacuje iz koloseka“ proces poboljšanja odnosa i da dovodi situaciju na ivicu rata.
Za krivca su proglašene i Sjedinjene Američke Države, a iz Pjongjanga su zapretili i novim napadima na Južnu Koreju. Ukoliko bude izazvana, Severna Koreja će, kako je saopšteno, „bez oklevanja uzvratiti drugim i trećim snažnim osvetničkim udarima“.
Američki nosač aviona Džoašington isplovio je u sredu ka Korejskom poluostrvu. On nosi 75 ratnih aviona i ima posadu od preko 6.000 ljudi. Kada pristigne u Žuto more, zajedno sa vojskom Južne Koreje izvešće vojnu vežbu koja će trajati četiri dana, od 28. novembra do 1. decembra.
Američki predsednik Barak Obama i južnokorejski li Mjun-bak u telefonskom razgovoru u utorak 23. novembra uveče dogovrili su se o zajedničkoj vojnoj vežbi koja če biti prva reakcija na incident koji se dogodio između Severne i Južne Koreje. Kako prenosi „Njujork tajms“, iz Amerike će biti poslat nosač aviona Džordž Vašington, a u južnokorejske vode veliki broj brodova, kako bi „sprečili buduće napade sa Severa i ujedno signalizirali Kini da ako ne ‘zauzda’ svoj saveznika, videće čak i veće američko prisustvo u susedstvu.
Tog jutra severnokorejska vojska zasula je sa više od 200 artiljerijskih granata južnokorejsko ostrvo Jeonpjeong u Žutom moru na kome živi svega 1300 stanovnika. Najveći broj granata pao je na južnokorejsku vojnu bazu, ali nisu pošteđeni ni civilni objekti. Poginula su dva južnokorejska marinca, 13 ih je ranjeno, kao i tri civila. Požari su bukteli u desetinama objekata, kuće su uništene, nestalo je struje, a stanovništvo je na obalu bežalo ribarskim čamcima. Južna Koreja, s čije plaže se mogao videti gusti crni dim kako se nadvija nad ostrvom, uzvratila je vatrom ispalivši oko 80 granata. Posledice nisu poznate.
Ostrvo Jeonpjeong se nalazi u blizini sporne granice dve Koreje, koju su pre više od pola veka odredile Ujedinjene nacije posle Korejskog rata. Stvorena je demilitarizovana „tampon“ zona, ali je i hiljade porodica ostalo podeljeno. Severna Koreja osporava takvu podelu, a manji sukobi na granici su sasvim uobičajeni, toliko da informacije o njima retko stižu do svetskih medija. Uostalom, stalne pretnje jesu jedna od taktika Pjongjanga da dođu do međunarodne pomoći.
Južna Koreja saopštila je da je u pitanju napad planiran u Pjongjangu, kojim je prekršeno primirje zaključeno između dve države 1953. godine. U Seulu su rekli da su tog jutra održavane redovne i uobičajene vežbe bojevog gađanja uz obalu, ali da nišani nisu bili usmereni ka Severnoj Koreji, već ka zapadu.
Severna Koreja tvrdi da je Južna Koreja prva otvorila vatru i ispalila na desetine granata. „Južnokorejski neprijatelj, uprkos upozorenjima koje smo ponavjali, počinio je nesmotrenu vojnu provokaciju ispalivši granate ka našoj morskoj teritoriji kraj ostrva Jeonpjeong oko 13.00 časova“, saopštila je državna agencija KCNA. „Severna Koreja će uzvratiti ukoliko se Južna Koreja usudi da uđe u našu morsku teritoriju i za 0,001 milimetar“, navodi ova agencija. Rojters koji je preneo ovo saopštenje zapaža da nisu pominjane žrtve niti šteta.
U utorak su predstavnici brojnih država pozvali na smirivanje ituacije, a govorilo se i o sazivanju sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj će se raspravljati o ovom problemu.
Više o ovoj temi čitajte u sutrašnjem broju „Vremena“.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve