Ko je ubio Avelja?

Šta se na kraju dogodilo sa neandertalcima? Da li ih je sa evropskih prostranstava istrebio čovek ili su zaista izumrli zbog manje prilagođenosti novim klimatskim uslovima? Čini se da su naučnici do nedavno suviše potcenjivali sposobnost neadertalaca da misle i da se prilagode novim okolnostima.

Ovi su primati, kao najbliži rođaci Homo sapiensa, po svemu sudeći, imali čak i svoju autentičnu kulturu pre nego što izumrli pre oko 30.000 godina. Sedmogodišnje istraživanje antropologa sa američkog Univerziteta u Koloradu pokazalo je da su neandertalci bili znatno napredniji nego što se mislilo – bili su dovoljno inteligentni da razviju sopstvene alatke, da koriste vatru i zasnivaju zajednice u kojima se ustaljeno koristila izvesna tehnologija, gotovo sasvim nalik na svoje „čovekolikije“ rođake.

Fosili neaadertalaca su otkriveni još 1856. u dolini Neandertal u današnjoj Nemačkoj, po kojoj su i dobili naziv. Neandertalci su se u ljudskoj evoluciji kao posebna vrsta pojavili pre oko 500.000 godina i nastanjivali su oblasti u Evropi i Južnoj Aziji. Sa ljudima su počeli da žive od pre oko 50.000 godina nakon što su se ovi doselili iz Afrike u Evropu.

Nema sumnje da je neandertalac najbliži rođak koga je čovek imao tokom evolucije. No, vrlo je moguće da su primitivna plemena i jednih i drugih, s obzirom da su na sličan način dolazila do hrane, delila teren uz izvesnu uzajamnu netrpeljivost, ali ima dokaza da je između njih itekako bilo kontakta.

Genetička istraživanja neandertalskih fosila pokazuju da je ljudima i neadertalcima čak između 99.5-99.9 odsto DNK bilo zajedničko, a jedna prošlogodišnja genetička studija je čak pokazala da su se ove dve vrste uzajamno ukrštale. Zbog toga danas praktično svi ljudi u sebi sadrže i neandertalske gene.

Do nedavno se isključivo smatralo da su neandertalci bili znatno manje razvijena rasa od Homo sapiensa. Naučnici su smatrali da su alatke koje su pronađene na neandertalskim lokalitetima, zapravo potekle od ljudi i da su od njih naučili da se služe tehnologijom, da obrađuju predmete i da love sa oružjem. Međutim, to izgleda nije sasvim tačno.

Naučnicima je na osnovu rasporeda nalazišta poznato da su već pre oko 42.000 godina neandertalci i ljudi u većem delu severne i centralne Evrope živeli uporedo, ali je na jugu opstajalo više zajednica neandertalaca koje nisu imale nikakav kontakt sa čovekom jer on nije živeo u blizini u to doba. Ovi južni neandertalci se inače nazivaju Uluzijanci.

Kako bi ustanovili šta su ovi, samostalni neandertalci znali, američki istraživači su ispitali njihova nalazišta i zaključili da su oni, sasvim nezavisno od čoveka, koristili alatke od kostiju i kamene projektile, ali ukrasne ornamente, ribarske udice i razni pribor za lov.

„To pokazuje da su neandertalci razvili svoju kulturu. Uluzijanci nisu bili u kontaktu sa ljudima, a vladali su tehnologijom“, kaže antropolog Žilijen Riel-Salvatore sa Univerziteta u Koloradu, koji je predvodio ovo istraživanje.

Od ovog zaključka nije daleko objašnjenje da neandertlaci nisu izumrli jer nisu bili prilagođeni na sve topliju klimu, već da ih je neko istrebio. Ko bi to mogao biti? Nešto o tome kaže legenda o Kainu i Avelju, drevna biblijska priča koja pripoveda kako su upravo pristigli, agresivni nomadi uništili starosedeoce. Ta se priča često kasnije ponavljala i u ljudskoj civilizaciji.

A šta kažete na ideju da su zapravo ljudi od neandertalaca pozajmili prve tehnologije? I potom uništili svoje učitelje.