Kosovo: u iščekivanju presude MSP-a

„Poslednji čin kosovske drame“, „Bitka se nastavlja“, „Kako do podele Kosova“, „Plan Beograda da zadrži sever Kosova“, „Jeremić: Ocena MSP-a nije kraj borbe za Kosovo“, samo su neki od naslova dnevnih srpskih novina posle najave Međunarodnog suda pravde (MSP) da će 22. jula obelodaniti svoju presudu, to jest izreći savetodavno mišljenje, o legalnosti, ili pak nelegalnosti nezavisnosti Kosova. Kako je saopšteno, presuda će se izreći na otvorenoj sednici i biće preko interneta prenošeno uživo.

Iako je presuda ovog suda, koji je telo Ujedinjenih nacija, savetodavna i nije obavezujuća, svi akteri u „kosovskoj drami“, kako Beograd i Priština, tako i Brisel i Vašington, i te kako su svesni političke težine ocene MSP-a. Toga je dakako svesno i svih 15 sudija MSP-a koji većinski donosi odluke. Posmatrajući pravno-statusni položaj Kosova iz tog ugla, bilo bi veliko iznenađenje da MSP nedvosmisleno donese presudu u korist Srbije, koja na svaki raspoloživi način osporava nezavisnost Kosova. Takva presuda bila bi sasvim u suprotnosti sa očekivanjima najmoćnijih zemalja sveta koje su priznale Kosovo kao nezavisnu državu, a osim u američkim filmovima, u kojima se mali čovek često suprotstavlja sistemu i pobeđuje, u stvarnom životu retko se nailazi na takav integritet pojedinaca, pogotovo onih koji su u državnoj službi.

Odigravanje na MSP svakako je bio igrački potez srpske diplomatije, pokušaj da se kosovosko pitanje pokrene sa mrtve tačke, na kojoj Srbija ne da Kosovo ni po koju cenu, a vlasi u Prištini odbijaju svaki nagoveštaj razgovora koji bi nezavisnot ili celovitost Kosova dovodili u pitanje, da se dobije na vremenu i zaustavi prvobitna talas priznavanja. Etapna pobeda Srbije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, koja je prošle godine većinom odlučila da slučaj Kosova dostavi MSP-u, malo će, međutim, značiti, ako se MSP bude izjasnio u korist nezavisnosti Kosova. Malo će značiti i činjenica, da je samo 62 od 192 članice UN-a do sada priznalo Kosovo.

U za Srbiju negativnom ishodu sasvim je jasno da bi se Sjedinjene američke države, Velika Britanija ili Nemačka obrušile na Beograd da pri sprovođenju svoje dosadašnje politike „i Kosovo, i Evropa“, batali Kosovo, ako hoće u Evropsku uniju. Presuda koja bi Srbiji dala za pravo bila bi velika moralna pobeda, zaustavila bi nekakav talas priznavanja Kosova, možda bi se na osnovu nje mogla izdejstvovati i rezolucija Generalne skupštine UN koja osuđuje nezavisnost Kosova ili zahteva nove statusne pregovore, ali svakako ni jedna država koja je priznala Kosovo svoje mišljenje promeniti neće. A za Srbiju to znači, da bi se na ovaj, ili onaj način, grublje ili suptilnije, ako evropske integracije budu tekle po planu pre ili kasnije svejedno našla pred izborom: ili Kosovo, ili Evropa.

Treća varijanta je „tresla se gora, rodio se miš“, a to bi bila dvosmislena presuda MSP-a koju bi svaka strana mogla da tumači na način kakav joj odgovara. Na pitanje da li bi Srbiju u borbi za interpretaciju savetodavnog mišljenja MSP-a moglo da čeka više izazova nego što ih je imala tražeći izjašnjavanje MSP-a, professor međunarodnog prava Tibor Varadi za „Politiku“ kaže: „Srbija je u svakom slučaju odlaskom na sud dobila na vremenu i usporila priznavanje. Kada je pokrenula tu inicijativu činilo se da su sva vrata zatvorena, jer nije bilo nikakve mogućnosti, sem silom, da se nešto uradi. Sada ćemo videti da li će osim vremena dobiti nešto drugo“.

Ministar spoljni Srbije Vuk Jeremić izjavio je agenciji Beta, da MSP svoje savetodavno mišljenje prosleđuje na razmatranje Generalnoj skupštini UN, gde Srbiju očekuje borba za usvajanje većine koja će biti „daleko teža nego ona prethodna“. „Moramo biti svesni da ćemo, vrlo verovatno, biti izloženi žestokoj i dobro plaćenoj albanskoj propagandi kao i pritiscima da odustanemo“.

Sa druge strane ministar spoljnih poslova Kosova Skender Hiseni izjavio je, da on sa optimizmom gleda na ovaj process: „Ne vidim ni jednu mogućnost da ovo mišljenje bude u prilog Srbije, zato što ne vidim mogućnost da se MSP opredeli protiv slobode jednog naroda. Izjašnjavanje u prilog Srbije u suštini bilo bi izjašnjavanje protiv slobode Kosovara. Ovo izjavljujem bez ustezanja“.

Sve u svemu, srpska diplomatija je u kosovoskoj partiji odigrala jedinog aduta koji joj je u jdnom trenutku preostao u ruci, a kakav takav ishod biće poznat 22. jula.