Na licu mesta: Nelspruit i Kruger park

Do Nelspruita, glavnog grada provincije Mpumalanga (mesto izlazećeg sunca), stiže se iz Johanesburga za oko pet sati, odličnim autobusom i još boljim putem. Autobusu je Nelspruit usputna stanica, produžava za Maputo, glavni grad susednog Mozambika, kao i većina putnika. Tu su crne kaluđerice, mnogobrojne porodice sa decom koje idu kući na odmor jer je školski raspust produžen do kraja svetskog prvenstva, sezonski radnici sa ogromnim torbama (mnogo ljudi iz Mozambika živi ili radi u Južnoj Africi). Reporter „Vremena“ prvi put u životu prisustvuje za njega neverovatnom prizoru: jedan navijač Meksika kondukterki u autobusu pokazuje na svom mobilnom telefonu da je kartu upravo platio elektronski, što ona proverava i potvrđuje. Na moje pitanje da li je to ovde uobičajeno, tamnoputa kondukterka se ljutne: „Naravno da jeste. Mislite da je moja zemlja zaostalija od Vaše samo zato što je u Africi?“

Usputni šoping

Put klizi sa visoravni na kojoj se nalazi Johanesburg skoro hiljadu metara niže, u ravnicu koja se pruža do obale Indijskog okeana. Prolazi se pored skretanja za Belfast (ima ovde i i Njukasla, Dandija, Atlante…). Sasušenu travu zamenjuje bujna vegetacija i plantaže pomorandži, sve češći je saobraćajni znak-opasnost, nilski konj na putu.

Posle ogromnog i uzbudljivog (previše uzbudljivog) Johanesburga, Nelspruit deluje smirujuće. Osim u centru, na ulicama nema velikih gužvi, većina kuća u gradu je utopljena u zelenilo. To još ne znači da se pobeglo od noćne studeni koja je prethodnih dana vladala u Džoburgu, čim sunce zađe i u Nelspruitu je neprijatno hladno, toliko da se u dvorištima hostela, u kojima su zbog fudbala postavljeni veliki televizori, vatre lože na nekoliko mesta, a gledaoci sede u zimskim jaknama.

Grad je pun navijača sa svih strana sveta. Očekuje se najezda Australijanaca, a trenutno su najbrojniji utučeni Italijani i euforični Novozelanđani, koji su bod protiv Italije proslavili marširajući kroz centar grada, mnogi obučeni samo u šortseve bez obzira na hladnoću. Ako pobede Australiju, srpski navijači će morati dobro da se potrude da u slavlju nadmaše Čileance, koji su pre nekoliko dana posle pobede protiv Hondurasa na ulicama Nelspruita napravili nezaboravnu feštu koja je trajala do zore.

Kanjon reke Blajd

U Nelspruit se ne dolazi samo zbog fudbala. Većina posetilaca je tu jer je Nelspruit mesto iz koga se polazi u nacionalni park Kruger, jedan od simbola Južne Afrike. Safarije po Kruger parku, po vrlo pristupačnim cenama, za svoje niskobudžetne goste organizuju i dva gradska hostela, Funky Monkey Backpackers i Old Vic Travellers. Safari se najčešće organizuje u kombinaciji sa posetom veličanstvenom kanjonu reke Blajd (Srećna reka na afrikanerskom, jeziku Bura), po veličini trećem kanjonu na svetu.

Početak safarija može biti razočaravajući. Dok ledeni jutarnji vetar duva kroz džip koji nema bočne prozore, od životinja promiču samo babuni, koji se osećaju toliko domaće da su zauzeli ceo put, impale i neke ptice za koje vodič kaže da su veoma retke. Kasnije će se ispostaviti da je vodič hteo samo da ohrabri smrznute putnike. Retke ptice, zajedno sa impalama i majmunima koji kradu sitne stvari sa stolova, šetaju slobodno po ogromnom kampu u Kruger parku u koji dolaze svi putnici.

U šetnji po kampu Kruger

Naivni reporter koji je prvi put na safariju i zamišljao ga je kao „Opstanak“ – neprekidnu promenadu životinja, lavove i bufaloe koji se bore na svakom koraku – brzo shvata da je safari zahtevniji posao. Kroz beskrajnu ravnicu koju pokrivaju grmlje i povremeni šumarci vozi se dugo, a životinje se pojavljuju retko. Siguran znak da je nešto zanimljivo na vidiku su vozila koja se zaustavljaju pored puta. Saobraćaj u južnom delu parka, u koji dolazi najviše posetilaca, na nekim mestima je samo malo manji nego na mirnim ulicama Nelspruita.

Sve to ne znači da su romantične predstave o safariju potpuno raspršene. Posle celodnevne vožnje, prašnjavi i srećni putnici videli su krda žirafa, impala, zebri, slonova, bradavičastih divljih svinja, nosoroge… Životinje su toliko naviknute na posetioce da mirno šetaju pored puteva, ne obazirući se mnogo na automobile.

„Bazni kamp“ u Krugeru je ogroman. Za posetice dubljih džepova tu su bungalovi i mali hotel, ali je najviše šatora i kamp prikolica. Dok pada noć, ispred svih šatora se pale vatre. Nije baš prijatno jesti za večeru prženo meso impale dok se po kampu šetaju živi predstavnici te vrste, gledajući u vas onim velikim, blagim očima, ali meso je ipak neverovatno ukusno.

I da ničeg drugog nema u Kruger parku, vredelo bi doći samo da bi se videlo noćno nebo, oslobođeno svetala velikih gradova. Dok svetlucaju nepoznate zvezde južne polulopte, iza ograde kampa se čuje groktanje divljih svinja i buka koju prave nilski konji.