Filmska priča, naša tragedija

Sve dnevne novine su na naslovnim strana u subotu objavile vest o dramatičnom događaju koji se prethodne noći, u petak 9. aprila, desio na ulicama Beograda. Nakon otmice taksiste i polučasovne vožnje po Beogradu J. K. je pripucao na policiju koja je uzvratila. Ranjeni kidnaper je ispustio aktiviranu bombu kašikaru i preminuo kasnije u Urgentnom centru.

Sutradan je stigla vest da je policija provalila u iznajmljen stan u Ulici 27. marta 17v u Malom Mokrom Lugu u kome je živeo Jovan Kostić (25) i tamo pronašla veliku količinu eksploziva, oružija i municije. Kostić nema dozvolu za nošenje oružja, protiv njega nisu podnošene krivične prijave, niti se zna da je lečen u nekoj od ustanova za psihičke bolesnike, pišu „Večernje novosti“. Njegove komšije, takođe, ne znaju ništa o njemu.

Većini beogradskih medija ovaj događaj je ličio na filmsku priču u kojoj na početku imamo reči glavnog lika, o tome kako će „večeras napraviti nešto spektakularno“, pokazivanje oružija zgranutom taksisti, uz bežanje u automobilu i pucnjavu, sledi otmica, razgovor otmičara i taoca, pokušaji da se krišom kontaktiraju prijatelji, a onda se iz mraka pojavljuje policajci koji skaču na napadača, još jedna pucnjava i na kraju – eksplozija.

FILMSKI: Prema nezvaničnim saznanjima, Jovan Kostić je u petak oko 22 časa, kod starog „Merkatora“ na Novom Beogradu, zaustavio „Luks“ taksi koji je vozio Aleksandar Ž. Tokom vožnje putnik je tražio od taksiste da ga vozi celu noć i rekao da će ga bogato nagraditi za to. Navodno je govorio da će večeras napraviti nešto spektakularno. Aleksandar Ž. je ubrzo video da mladić u rukama drži bombu kašikaru i revolver zbog čega je skrenuo sa planiranog puta i na parkingu ispred centra „Sava“ pobegao u automobil kolege iz „Pink“ taksija koji je odmah „dao po gasu“. Kostić je iz besa ispalio nekoliko metaka koji su pogodili zadnje staklo automobila.

Policajci na mestu događaja, snimak RTS-a

To veče u „Sava“ centru je otvoren Festival igre i na parkingu ispred je bilo dosta taksista. Međutim, pre nego što su oni shvatili šta se dešava, naoružani Kostić je uleteo u „opel astru“ Sime Perenčevića i povikao: „Gas, gas, vozi!“ Nastavak priče, za „Večernje novosti“ i „Pres“ prepričava oteti vozač „Nacionalnog taksija“ Sima Perenčević (38):

„Držao je revolver u jednoj, a ’kašikaru’ u drugoj ruci. Bio sam oduzet od straha, ali sam skupio snage da ga pitam kuda idemo. Rekao je: bilo gde. Kada smo stali na Starom sajmištu, pomislio sam da će me ubiti, pa sam mu uporno govorio kako imam ženu i dete. On je, iako uzrujan, tvrdio da mi neće ništa, jer ga je iznervirao drugi taksista. Pričao mi je neke nebuloze o tome kako je planirao da večeras uradi nešto veliko. Ponavljao je: ništa ne brini, ti i ja ćemo veče provesti zajedno.“

Taksista je od početka vožnje pritiskao sigurnosni taster koji je trebalo da aktivira alaram u taksi centrali i time pokaže da nešto nije u redu. Preko GPS sistema iz centrale se nakon toga može locirati vozilo u kome je stisnut dugme za alarm. Naoružani putnik, sada već otmičar, je to verovatno znao pa je iščupao radio-stanicu i naterao vozača da iz mobilnog telefona izvadi bateriju.Takođe je u upaljač u automobilu priključio uređaj koji ometa GPS. Time su faktički postali nevidljivi.

Dok su se vozili, mladić mu se predstavio kao Đuka, priča Perenčević: „Je l’ ti ja izgledam kao lud, upitao me je!? Ja sam ga gledao i, iskreno, imao je nekako čudno suvo i upalo lice, ali nije mi se činilo da je narkoman. Rekao sam da meni izgleda potpuno normalno. On je onda tražio da procenim koliko ima godina i tako se naš razgovor neko vreme vrteo oko običnih priča.“

Vozili su se po celom gradu. Od Starog sajmišta preko Slavije do Avalskog puta. Navodno je, u nekom momentu, taksista uspeo da na trenutak isključi blokator GPS-a i da ponovo aktivira dugme za alarm. Neki mediji su pisali i da je uspeo da uključi i radio stanicu i da je kolegama u centrali odgovorio da je nedostupan zbog toga što je vozio mušteriju. Otmičar ga je sve vreme držao na nišanu.

Posle nekog vremena su se našli na Voždovcu, a taksista je zatražio da negde svrate da sipaju gas. Pumpa u Bulevaru oslobođenja je bila zatvorena pa su nastavili do gasne stanice u blizini Voždovačkog kružnog puta. Nakon toga su krenuli ka Centralnom groblju.

U jednom trenutku Kostić je naredio da vozač stane: „U ruku mi je stavio bombu. Toliko su mi drhtale ruke da sam mislio da ću da je ispustim. On mi je rekao: budi miran, nije to ništa, a onda je otvorio torbu i iz nje izvadio eksploziv. Opasao se njime. Kroz rukav je izvukao neku žicu i pokazao dugme. Pogledao me i rekao: ako samo ovo stisnem, sve će da ode u vazduh!“ Vozač je video da osim bombe, revolvera i eksploziva Kostić ima i automat „škorpion“ i još nekoliko bombi u rancu.

Oko pola sata pre ponoći, u Zaplanjskoj ulici, kod Osnovne škole „Branislav Nušić“, taksista Perenčević je u retrovizoru primetio policajski džip: „Tada se kod same mesare ’Papak’ ispred nas pojavio drugi, koji nam je preprečio put. On je otvorio vrata. Čim je to uradio, ja sam otvorio moja i izleteo napolje. Istrčao sam sa podignutim rukama i počeo da vičem: Ima bombu! Ima bombu!“

Dejan Novaković

Nakon toga taksista se zaklonio iz aoutomobila, a Kostić je, izašavši iz taksija, zapucao iz „škorpiona“ na Interventnu brigadu MUP-a. Policija je odgovorila hicima i Kostić je pogođen. U istom trenutku je ispustio kašikaru koja je eksplodirala i teško ga ranila.

Kada je stigla hitna pomoć Kostić je davao znake života, a nakon što je Kontradiverziona ekipa policije demontirala eksploziv sa njega, odvezen je na Urgentni centar gde je izdahnuo u jedan sat nakon ponoći.

Za Radio televizija Srbije o događaju je govorio i član tima Interventne jedinice Dušan Novaković koji je učestvovao u akciji: „Prišao sam vozilu, otvorio sam vrata i video da lice kod sebe ima „škorpion“. Desnom rukom sam uhvatio škorpion i spustio cev ka dole, levom rukom sam ga uhvatio za grudi i pokušao da ga izvučem iz vozila. Nakon čega sam video da lice kod sebe u levoj ruci ima bombu kojoj je skinut osigurač. Nakon toga sam pustio lice, on je pokušao da ispali u pravcu mene“, rekao je Novaković.

Kostić je promašio, a vođa tima Interventne jedinice Tibor Viši, u tom trenutku je ispalio nekoliko hitaca prema Kostiću. Nakon dve sekunde čula se eksplozija. Potom tišina do sirena Hitne pomoći. Niko od policajaca nije povređen.

Ministar policije Ivica Dačić, gostujući na RTS-u, nije precizirao da li je Kostić preminuo od rana dobijenih od bombe ili od policijskih metaka: „Sigurno je da se dogodio napad na policiju, ali da je istovremeno došlo i do aktiviranja eksplozivne naprave. U toku je istraga oko ovog slučaja i javnost će o svemu biti podrobnije informisana“.

PITANJA: Kada se ovakav događaj gleda na filmskom platnu jasno se vidi ko je negativac, a ko onaj drugi. Uglavnom se sve završi srećnim krajem u kome dobri momci uz brisanje znoja sa čela odlučuju da će od sutra na odmor, a gledaoci izađu iz mraka bioskopske sale i odu svojim putem. Međutim, šta kada se ovakvi događaji dese u stvarnosti? I to baš u našoj zemlji, skoro u komšiluku? Ocene, mišljenja i objašnjenja postaju nejasni, srećan kraj je relativan i što je najgore – ne može se izaći iz takvog bioskopa.

Šta je to spektakularno hteo da izvede Kostić? Odgovor se može naslutiti iz stvari koji je poneo od kuće u rancu: 4 bombe kašikare, revolver, dosta eksploziva i automatsko oružije „škorpion“. Šta ga je navelo da to uradi – ne može da se nasluti jer nam je Kostić, kako policija kaže, nepoznat: „On je jedan mladić od 24 godine koji je živeo sam u Malom Mokrom Lugu kao podstanar. Ne znamo o njemu ništa. On je za nas novo lice. Iznenadio nas je ovaj njegov postupak. Pretpostavljamo da ovo nije moglo da se učini iz čista mira“, rekao je pomoćnik načelnika policijske uprave Beograda Goran Radosavljević.

Stručnjaci smatraju da ovakvi slučajevi imaju korene duboko u društvu. „Nasilje, koje postoji svuda oko nas, pre svega je posledica frustriranosti pojedinaca da postignu ciljeve koji se javno proklamuju“, rekao je za B92 sociolog Vladimir Vuletić.

Govoreći o aktuelnom događaju ministar Dačić je pozvao građane da se redovno javljaju policiji i tako spreče sve moguće situacije iz kojih postoji i neka opšta društvena opasnost: „U poslednje vreme je povećan broj tragedija koje su izazvane socijalno-psihološkim poremećajima kod ljudi koji iz različitih razloga nešto žele da urade. Potrebno je da se uspostavi bolja saradnja između građana i policije kako bi se na vreme sprečila tragedija.“

Na internet forumima i kometarima ispod novinskih vesti prvo pitanje je otkuda Kostiću toliko oružja? Slede komentari u kojima se za sve slične događaje okrivljuje režim iz devedesetih i tranzicija, ali i o tome kako konačno ličimo na zapad. Konačno, postavlja se pitanje da li je policijska akcija morala da se izvede baš na taj način. Sudeći po izjavi dvojice učesnika „neutralisanja“ kidnapera, policija ili nije znala šta je čeka u tom taksiju ili je policajac Novaković ludo hrabar. U takvim situacijama u onim filmovima, na koje nas podseća događaj iz Zaplanjske ulice, postoje i neki drugi načini razoružavanja kidnapera.

Šta da je Kostić, koji je oko sebe imao eksploziv, ispustio kašikaru samo pet sekunda ranije?