Isterivanje zlih duhova

Kod svih naroda, nezavisno od stepena kulture i civilizacije, nailazimo na istovetni fenomen: isterivanje (zlih) duhova. Jednako kod starih i sadašnjih Slovena, u dalekim civilizacijama Latinske Amerike, karnevalima u romanskom svetu, običaju poklada-koleda na Balkanskom poluostrvu.

Kod različitih naroda sreće se običaj da se jednom godišnje masovno odaju razuzdanostima u danima kada se privremeno suspenduju sva moralna ograničenja, strahovi od autoriteta. Stanovništvo se predaje raskalašnom veselju, a često i mračne strasti nalaze sebi oduška. Do takvih izliva potisnutih sila dolazi najčešće krajem godine.

U starom Rimu takve svečanosti bile su poznate pod imenom Saturnalije i padale su pred kraj decembra. Saturn (u grčkoj mitologiji Dionis), bog setve, zemljoradnje, vina i vinogradarstva, oličenje životne snage i plodnosti, koji je davno živeo i vladao na zemlji kao pravedan i dobar kralj Italije, naučio je ljude zemljoradnji, podario im zakone i MIR. Bilo je to ono ZLATNO DOBA LJUDSKOG RODA, koje je toliko nadahnjivalo mitologiju i kasnije umetnost. Ono stanje prvobitnog blaženstva i raja predržavnog stanja ljudskog roda koje antropolozi poistovećuju sa prvobitnim zajednicama i primitivnim komunizmom koji je vladao u njima.

U ZLATNOM DOBU imovina je bila zajednička, to je bilo vreme bez zavisti, ratova, ropstva i gramzivosti. Dionis je iznenada, bez zbogom, nestao ostavivši ljude same. Uspomena na njega ostala je u ljudskim žrtvama prinošenim na oltare Saturna, a kasnije u običajima karnevala. U tim danima ukidana je razlika između slobodnih ljudi i robova. Kockom se birao „kralj“ koji je izricao „kazne“ ili šaljive naredbe koje su svi morali izvršavati.

Tako uspostavljena „sloboda“ smatrana je simboličnim podražavanjem društvene harmonije i reda Saturnovog doba.

Kod starih Slovena postojao je običaj koji se održao u nekim enklavama do dana današnjeg (pa i u Srbiji) da se isteruju zli duhovi. Po ciči zimi, grupa zakrabuljenih muškaraca, noseći velika zvona za ovnove-predvodnike, naoružana štapovima ide po selu, zalazi u sve kuće i dižući nesnosnu larmu, lupajući motkama po podu i po zidovima isteruje zle duhove.

Narodno drevno verovanje jeste da se duhovi plaše maskiranih spodoba i buke pa će napustiti domaćinov dom i otići u bestragiju, gde im je mesto.

Slična je i „taktika“ karnevala po gradovima Sredozemlja. Vrhunac trećeg, poslednjeg dana opštenarodne svetkovine jeste ritualno spaljivanje zlog „kralja karnevala“, oličenog u krpenoj lutki punjenoj slamom. Čitava varoš poneta orgazmičkim ludim oduševljenjem učestvuje u spaljivanju zlog kralja, obično na glavnom trgu ispred gradske većnice (skupštine). Posle toga se pijanka i orgije nastavljaju do zore. Tu se niko neće naljutiti zbog promene partnera u seksu, jer zakrabuljenost (maskiranost) daje neophodnu anonimnost. Ovakve svetkovine predstavljaju značajno obogaćivanje duhovnog života ljudi, jer omogućavaju „povratak u detinjstvo čovečanstva“, u blaženo stanje nevinosti pre uspostavljanja iscrpljujućih stega morala.

Za vreme Vijetnamskog rata, jedna od uspelijih akcija mirovnih pokreta i studenata bilo je isterivanje zlih duhova uz pomoć indijanskog vrača koji je bajao (a zajedno sa njim i demonstranti) ispred Pentagona i Bele kuće. Ima mnogo onih koji misle da je upravo to uporno bajanje isteralo zle duhove.

Nove komunističke vlasti u Srbiji, nekoliko godina posle Drugog svetskog rata, shodno sveopštoj borbi protiv religije, zabranile su i pokladne svečanosti, naročito živopisne i veoma ukorenjene na jugu (Leskovac, Vranje). Iako je ovaj običaj prehrišćanski, odnosno paganski, i on je kao i pravoslavno hrišćanstvo „smetao“. Pre će biti da je smetala sama suština ideje da se natprirodnim silama isteruju zli duhovi kojih je tada bilo naročito mnogo.

Ovih dana iznenadno u mnogim gradovima Srbije, doživljavamo preporod starog paganskog rituala u novom obliku i novo/starom značenju i smislu. Studenti koji marširaju gradom, verovatno nesvesno, uneli su nešto od riodežaneirskog ritma karnevala (baloni, navijački rogovi za trubljenje, pištaljke, maske, lutkice, transparenti). I njih je povukao drevni zov ljudske potrebe za ritualnim kolektivnim (samo)pročišćenjem na koje se toliko dugo čekalo. Zli duhovi su se ućutali. Pojavljuju se mali demončići da opravdaju Velikog Zlog Duha, koji uporno ćuti.

Čak i ako, trenutno, ovo veliko očišćenje bude zaustavljeno, jedan broj zlih duhova sigurno će biti izagnan u krdo svinja koje će se podaviti u velikoj vodi.