Mrak

Prvo proverite da niste zalutali u nečiju metaforu.

Osećajući da dolazi ovo vreme, Danilo Kiš je napisao: „Bože, kako se ovde brzo smrkava!“ Krleža je opisivao krčmu u kojoj su pogašene lampe, a na nekom drugom mestu, nekoga ko vrti skalu radija u tami odakle dolaze uglavnom loše vesti na različitim jezicima.

Dobrica Ćosić preko vojvode mišića u „Vremenu smrti“ poručuje da je noć za pesnike, lopove i probisvete, dok vojnici i pošten svet noću spavaju. Taj detalj odslikava dublji, reklo bi se civilizacijski nesporazum. Čitave nove gradske generacije žive noću. Samo one mogu shvatiti dubinu lišavanja kad im ukinu električnu energiju, kad zaviju u mrak gradske četvrti, prekinu veze, zaustave gradske mašine, utišaju zvuk. Oni su time izgnani iz grada, jer grad bez svetlosti ne postoji. Bivši gradonačelnik Beograda Bogdan Bogdanović priča da je za vreme restrikcije, vraćajući se uveče u Beograd, sa one ibarske strane pogledao sa uzvišice na grad u tami i imao priviđenje da je grad potonuo.

Sada, da krenete za mladima u poslednje oaze noćne svetlosti, nije baš preporučljivo. Šta ćete tamo, sa dve prebijene bezvredne pare u džepu? Gde ćete ući, koliko ćete se zadržati, kako ćete se vratiti?

Noć je opasna igračka u koju su vas silom uvukli u ovom vremenu, ne ostavljajući vam uputstvo kako da iz nje živi izađete.

Kada su počele nestašice struje, svi su se uz vragolast osmejak prisetili kako je u Njujorku, pre dve decenije, devet meseci posle nestanka struje, zabeležen veći broj rođenih nego što je bilo uobičajeno. Kao, samo vam je svetlost smetala…

Neke novine su jedanaestog februara objavile savet da, kad nestane struja, treba obići ostarelog oca, što ćete poslušati ako želite da mu zadate fatalni udarac – zamislite, u tami lupate na vrata, preplašeni starac, najpre krije novčanik ili šta ima, onda viče: „Ko je!“, glasno, da ga čuju komšije, i onda, od uzbuđenja, dobije napad. A tek savet: „Obiđite prijatelje!“ Šta ćete im u ovo doba?! Da se ispričate? Ugasićete lampu hukćući. Noćni razgovori su za zaverenike, a vidite gde su nas zavere dovele…

A da odete u vikendicu ili na selo i založite vatru, a dok vatra gori, drvo pucketa i odsjaj plamena šara zidove, vraćate se nekom praiskonskom osećanju pored otvorene vatre? Dobro, to je lep i prirodan doživljaj, zdrav sigurno. Možete izaći i u noć da donesete zaleđena drva, možda da drhteći pogledate u noćno zvezdano nebo – na Velikog Medveda na severu, Velikog Lava na jugoistoku, Labuda na zapadu, Vagu i Kentaura nisko na jugu, ako znate gde su i ako se vide, ili na Mesec, koji kod simbolista predstavlja oko noći, unutrašnje znanje, iracionalno, intuitivno i subjektivno. Možda se setite kako ste nekad, u tišini, slušali krike ždralova koji su pred prvi sneg leteli na jug, a negde pred proleće leteli nazad ka severu; možete čuti kako štekće lisica, kratko i resko; možete za trenutak oslušnuti kako se okolo nadlajavaju komšijski psi, a možda nećete primetiti ništa, jer ste zaboravili čak i to da su mačka i lisica životinje noćnice i to kako u tami huji sova.

Ta mala unutrašnja uzbuđenja su prekratka i vi ste suviše nervozni da ih primetite. U ovo vreme i nije mnogo pametno bez nužde putovati, i noću nekoga sresti i prenoćiti u Srbiji.

Noć duga, narod se prozlio, dugovi porasli, svuda hajduci (ko zna da l’ će vas sresti na putu ili će opljačkati sve što ste ostavili kod kuće).

Baš hoćete da zaronite u tamnu noć, tako nepromišljeno kao što su učinili ovi naši?

Prema Džinu Kambelu Kuperu, noć označava prekosmogonijsku, prenatalnu tamu, prethodnicu ponovnog rođenja ili inicijacije i obasjanja, ali je takođe haos, smrt, dezintegracija. Prema Hesiodu, noć je „majka bogova“, ovojni, materinski vid ženske moći.

Priznajte da je ovako duboka noć nadmoćan protivnik. Za početak, upalite svetiljku, bilo kakvu, i sakupite se, ako ikako imate uz sebe, nekoliko trenutaka oko njene svetlosti u tami koja vas okružuje. U hinduizmu, ulje za svetiljke je okean i odanost, fitilj – zemlja i um, a plamen – ljubav; kod Jevreja, držač sedmokrake menore predstavlja vaseljensko drvo, a Josip Flavije veli da njenih sedam krakova predstavljaju sedam dana u nedelji ili Sunce, Mesec i planine; lojani žišci su posvećeni Jahvi; u kabalizmu su tri sveće – mudrost, snaga i lepota; u hrišćanstvu, to je božanska svetlost što sija u svetu. U Švedskoj, gde su noći duge, u prozore se stavljaju male svetiljke da putnik u snežnoj oluji vidi svetlost i nađe spas u vašem domu. Posedite malo oko tog kruga svetlosti. Ne traćite sveće jer o svemu tome uglavnom ništa ne znate, a zadovoljstvo koje dugo traje prerasta u porok; brzo ugasite svetlost, zamotajte se u krpe i dok vas ne uhvati san – a san će zasigurno biti težak, sa nejasnom porukom i ružan – razmišljate ležeći u hladnoj tami; jedno vreme niko vam elektronski neće ispirati mozak, saberite se, borite se sa mislima.

Mislite malo! U ovoj zemlji niko ništa ne misli!