Ko uči, profitira

Izmenom i dopunom Zakona o autorskim pravima zabranjeno je kopirati cele knjige, osim ako je reč o delima čiji su primerci rasprodati najmanje dve godine. Do sada je Zakon o autorskom i srodnim pravima predviđao mogućnost da fizička lica umnožavaju cele knjige bez naknade autoru, ali samo u lične, nekomercijalne svrhe. Bez naknade autoru, „za nekomercijalne svrhe nastave“ mogu se fotokopirati odlomci pojedinačnih autorskih dela, dozvoljeni su i „javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela u obliku neposrednog poučavanja na nastavi“, kao i „javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela na školskim priredbama“, ali samo ako izvođači ne dobijaju novac za učešće u školskoj predstavi. Jedna od novina je i zabrana „umnožavanja notnog zapisa muzike, osim ručnim prepisivanjem“.

Za nepoštovanje ove odredbe Zakona predviđena je zatvorska kazna u trajanju od tri do pet godina. Dakle, studenti, a oni su prvi koji će se naći na udaru ovog zakona jer su najredovnija klijentela fotokopirnica, u slučaju da kao brucoši budu uhvaćeni na delu, lako bi mogli da apsolventske dane dočekaju – u zatvoru.

Kako je za nekoliko beogradskih medija izjavio Vladimir Marić, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu, našim pravosuđem je utvrđeno da kada student za potrebe učenja i polaganja ispita na fakultetu umnoži autorsko delo, reč je o komercijalnoj potrebi, jer on time ulaže u svoje obrazovanje, posao i platu. Po istoj logici, eventualno kopiranje priručnika Kako se udati za milionera (autorke Ksenija Sobčak, Oksana Robski, Moskva 2010) trebalo bi da bude komercijalna svrha, u slučaju da saveti iz knjige zaista deluju. Međutim, pošto ove knjige nema na našem tržištu, po svemu sudeći, njeno fotokopiranje ne podleže odredbama novog zakona.

„Autorsko pravo je pravo privatnog karaktera i štiti se na privatan zahtev. Onog trenutka kada autor sazna za neovlašćeno umnožavanje svog dela, preduzeće pravne radnje u cilju zaštite svog prava. Oni koji se profesionalno bave pružanjem usluga fotokopiranja treba da znaju da je kopiranje čitavih knjiga ovim zakonom zabranjeno“, kaže Marić. „To je učinjeno zbog visoke cene pisanja i štampanja notnog materijala legalnim putem. Polazi se od pretpostavke da bi kopiranje takvih materijala, notnih svezaka i drugih raznih partitura u fotokopirnicama ozbiljno narušavalo legitimne interese autora i izdavača“, naveo je Marić u izjavi za „Politiku“. Upitan da li će zabrana fotokopiranja udžbenika koji su u prodaji povući za sobom i obavezu uređivanja visine cene udžbenika kako bi bili dostupni svim studentima, Marić je rekao da ova odredba sprečava neovlašćeno kopiranje knjiga i nema nikakve suštinske veze sa njihovom tržišnom vrednošću. A upravo su cene, prema rečima studenata, jedan od glavnih razloga što se mnogi od njih odlučuju za iskopirani primerak. U proseku, udžbenici koštaju od 500 do 3000 dinara, a za većinu onih „običnih“, bez posebne opreme, treba izdvojiti između 500 i 1000 dinara.