Pisani telefon

Mada je uterivanje u greške poznatog sociologa budućnosti Alvina Toflera postalo prava moda među onima koji prate šta se dešava sa modernim društvom, Toflerova knjiga Treći talas i dalje ostaje jedno od najboljih dela za razumevanje postindustrijske civilizacije. Drugim rečima, svakodnevice modernog žitelja razvijenog sveta. Njegova opaska o „elektronskoj kolibi“, modernoj kući povezanoj sa svetom telekomunikacionim vezama koje njenom žitelju omogućavaju da bude svuda, ali da se nikada ne mrdne iz nje, i dalje samo dobija na aktuelnosti (kao što ćemo videti u kasnijim nastavcima ove kolumne).

Društvo bazirano na komunikaciji (informaciji) donosi novu ekonomiju koja opet zahteva nov marketing. Obe stvari su poznate kao digitalna ekonomija i digitalni marketing. Fundamentalno pitanje je: ima li to ikakvog značaja za život obične osobe? Priča iz Engleske koju želim da ispričam odgovor je po sebi. Ričard Stivens je tridesetogodišnjak koji voli prirodu i često džogira. Pre nekoliko meseci odlučio je da ode do Kornvola na kratak odmor, da se nadiše svežeg vazduha (mada je danas vazduh u Londonu, zvanično, najčistiji u poslednjih 400 godina!) i da uživa u šetnji pored mora. Ljubitelj litica, nije se libio da se približi ivici na jednom posebno nezgodnom mestu, više desetina metara iznad plaže. Vlažna zemlja, već kakva je često u Britaniji, ivica litice se odronila i Ričard je poleteo ka dnu ali se zaustavio udarivši u slabašno drvo koje je raslo direktno iz zida litice. Izdržalo je Ričardov udar, ali bilo je samo pitanje vremena kada će popustiti. Mesto gde se Ričard nalazio je prilična pustara, pa nije moglo da se pretpostavi da će neko naići slučajno. Čim se malo oporavio od udarca, Ričard je izvadio iz džepa mobilni telefon, pozvao policiju i objasnio situaciju. Pomoć je stigla za nekoliko minuta, iz lokalne vatrogasne i policijske stanice. Mala sprava koja polako postaje portabl „elektronska koliba“ spasla je Ričardu život.

Neumoljiv rast broja mobilnih telefona u celom svetu posledica je dva trenda: sve savršenije tehnologije koja omogućava da se mobilni koristi za mnogo više stvari nego samo za telefoniranje, i svesti o tome da se na mobilnoj telefoniji i novim uslugama koje donosi tehnologija mogu praviti velike pare. U nekim zemljama (Italija) i među nekim starosnim grupama (tinejdžeri) raširenost mobilnih telefona ide i do 106 odsto (što znači da mnogi klinci imaju po nekoliko!). Ipak, prava zvezda što se upotrebne funkcije tiče (barem za sadašnje generacije GSM telefona) je SMS (Short Messaging Service). SMS je ne samo značajan generator prihoda za telekom kompanije, on je i medijum za reklamiranje i kanal za prodaju proizvoda i usluga. Čak i deo mehanizma za brigu o potrošačima. U Britaniji je 2000. godine razmenjeno 15 milijardi SMS poruka, čime je ovaj servis postao daleko najpopularnija aplikacija posle, naravno, samog telefoniranja.

Interesantno je da skoro niko u početku nije „tipovao“ na ovaj servis, smatrajući ga samo malim dodatkom GSM standarda. Većina analitičara je bila vrlo iznenađena kada je SMS počeo da dobija na zamahu. Tastature mobilnih telefona jednostavno nisu pravljene za neko sofisticirano kucanje teksta, jedna SMS poruka može da ima najviše 160 karaktera (uključujući i razmake), pa ipak, pismena upotreba telefona je ta prva „kritična aplikacija“ koja je mobilni telefon uvela u sfere digitalne ekonomije i marketinga. Zbog ograničenja tastature, SMS je proizveo čitav jedan novi jezik, baziran na skraćenicama i vizuelnim simbolima. U mnogim londonskim knjižarama sada se mogu kupiti „rečnici“ SMS-a, sa hiljadama termina i fraza. Potencijalne konsekvence upotrebe SMS-a na moderno društvo su fascinantne.

Načini upotrebe su koliko raznovrsni, toliko i ingeniozni. Ali, o tome u sledećem nastavku.