4. novembra 1979 – Islamski studenti uleteli u američku ambasadu u Teheranu i 444 dana kao taoce držali 52 Amerikanca.
18. aprila 1983 – Bombaš samoubica uleteo kolima u američki ambasadu u Bejrutu i ubio 17 Amerikanaca.
23. oktobra 1983 – Šiitski bombaš samoubica razneo se ispred baze američkih marinaca u Bejrutu i ubio 241 marinca.
12. decembra 1983 – Šiitski ekstremisti aktivirali su automobile bombe ispred američke i francuske ambasade u Kuvajtu. Pet osoba je poginulo, a 86 je povređeno.
20. septembra 1984 – Napad automobilom-bombom na američku ambasadu u istočnom Bejrutu u kome je poginulo 16 osoba i povređen ambasador.
14. juna 1985 – Naoružani šiiti oteli su boing 727 i usmerili ga ka Bejrutu, Liban. Tražili su oslobađanje 700 Arapa koje su Izraelci zarobili. Američki marinac je ubijen, a 39 Amerikanaca držano je do oslobađanja 1. jula, do koga je došlo posredstvom Sirije.
8. oktobra 1985 – Obogaljenog američkog Jevrejina Leona Klingofera ubili su palestinski militanti koji su zauzeli italijanski brod Ahile Lauro.
5. septembra 1986 – Na aerodromu u Karačiju otet džambo džet avion kompanije Pan am sa 358 punika. U akciji spasavanja poginulo je 20 osoba.
21. decembra 1988 – 270 osoba je poginulo u eksploziji aviona 747 američke kompanije Panam iznad Lokerbija, Škotska, na letu iz Londona za Njujork.
26. februara 1993 – Šest osoba je poginulo, a više od 1.000 je povređeno u eksploziji u garaži ispred zgrade Svetske trgovinske organizacije u Njujorku. Za taj napad optuženo je i na doživotnu robiju osuđeno šest islamista.
19. aprila 1995 – 168 osoba je poginulo, a više od 500 je povređeno u eksploziji federalne zgrade u Oklahoma Sitiju. Napad je izvršio bivši američki vojnik Timoti MekVejd, koji je zbog tog napada pogubljen ove godine.
13. septembra 1995 – Napad granatom na američku ambasadu u Moskvi; nije bilo žrtava.
13. novembra 1995 – Pet američkih vojnika poginulo je u eksploziji automobila bombe u vojnoj bazi SAD u Rijadu, Saudijska Arabija.
25. juna 1996 – 19 američkih vojnika je poginulo, a više stotina osoba različite nacionalnosti povređeno je u eksploziji kamiona u Daranu, u istočnoj Saudijskoj Arabiji. Za napad su optuženi pripadnici jedne saudijske militarističke grupe Hezbolaha.
7. avgust 1998 – 224 osobe su poginule i na hiljade je povređeno u eksploziji automobila bombe ispred ambasada SAD u Najrobiju, Kenija i Dar es Salamu, Tanzanija u roku od nekoliko minuta. Bin Laden je ponovo optužen.
12. oktobar 2000 – 17 američkih mornara poginulo u terorističkom bombaškom napadu na američki vojni brod u jemenskoj luci Aden. SAD su za napad optužile saudijskog državljanina u egzilu Osamu bin Ladena.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
