Zoran Đinđić,
republički premijer, na novinarsko pitanje:
„Šta mislite, šta pomisle ljudi kad vide ministra koji ima kravatu od hiljadu i dvesta maraka, a njegova plata je pet stotina maraka?“, kaže:
„Garantujem da je 99 odsto odeće sa vrhunskim markama u Beogradu kupljeno na crnom tržištu gde odelo od dve hiljade maraka može da se kupi za 300 maraka… Pitanje je koji ministar to nosi. Znate da neki od njih imaju dobru finansijsku predistoriju.“
(NIN)
Miroslav Ilić,
folk legenda, najavljuje da će uskoro napisati knjigu: „Moja knjiga neće biti ni nalik knjizi Vesne Zmijanac. Mene ne zanimaju tračevi, spletke i pikanterije. To izbegavam u životu, pa ću izbeći i u knjizi. Pisaću sam, bez stručne pomoći, jer mislim da imam dovoljno upornosti i kondicije.“ („Nacional“)
N.N.
novinar „Nacionala“, u rubrici Lik i delo piše: „Danas je veoma važno biti pisac.“
Prozor,
sarajevska grupa, na novom albumu ima pesmu čiji stihovi glase:
„…Rambo Amadeus, samozvani car,
U Kalinoviku može pušit k…,
A Lee Man, ćelavi kolega,
Nije vredan pola kile smrdljivih balega.
Čorba, Katarina, YU grupa,
Disciplina
Mogu samo čuvat ovce
P… li im materina.
Ovi novi što sviraju
Ni za k… ne valjaju
Samo troj’ca lola
Kada vel’ku zapjevaju;
j… li te, rakijo od šljiva,
Zbog tebe mi nema đeda živa…“
Komentarišući ove stihove, članovi grupe kažu: „Zbog ovih stihova očekujemo da reaguju naše starije kolege. Ali, mi smo spremni da odgovorimo, držimo se starog pravila „licentia poetica“, što u prevodu znači sloboda pesništva.“ („Svet“)
Dragan Kojić Keba,
folk pevač, putovao je avionom sa Zoranom Đinđićem i tom prilikom došao do nekih zaključaka: „Nisam mu se žalio, jer sam vrlo zadovoljan svojim životom, ali sam pomenuo da se nizak nivo standarda reflektuje na naš posao. Nisam želeo da ga opterećujem, ali sam mu preporučio da utiče na saradnike koji su zaduženi za umetnost da obrate malo više pažnje na sve što se dešava na tom planu. Kad smo se slikali, u šali sam mu rekao: ‘Ako ovu fotografiju dam u novine, pisaće da sam se vozio u tvom privatnom avionu’. Odgovorio mi je: ‘Reci im da je avion tvoj, a da sam ja bio gost’. Iz njegove priče sam shvatio da sve što je pisano nema veze sa istinom.“ („Svet“)
Branka Black Rose,
striptizeta, kaže da joj je ponuđeno da izvede striptiz na slavi: „Nisam mogla da verujem. Ja sam pobožna i sujeverna i uopšte ne nastupam kada su verski praznici. Pa kako onda da izvodim striptiz na slavi?! Bilo bi neprikladno da se skidam uz slavsku sveću i slavski kolač.“
Branka se osvrnula i na jednu od izjava pevačice Vendi: „Rekla je da imam pogled kao mrtva krava. Kakav je to komentar? Ne znam zašto, ali ona uvek koristi takve izraze. Prvo, iz priloženog se da videti da nisam krava. Istina, ona je rekla da imam pogled kao mrtva krava. Možda njoj moj pogled deluje prazno…“ („Svet“)
Svetlana Ceca Kitić,
o uzročno-posledičnim vezama u ljubavi: „Ne verujem da me muškarci s kojima sam bila nisu voleli jer da me nisu voleli verovatno s njima ne bih imala decu.“ („Antena“)
Momo Kapor,
pisac i patriota, o Radovanu Karadžiću: „Nezamislivo je što taj SFOR samo juri pisce. Sarića prebijaju i zatvaraju, a Radovana Karadžića juri 300 američkih rendžera po Romaniji. E, sad, zamislite kako 300 Hercegovaca juri Buč Kasidija, Ciska Kida ili Kalamiti Džejn preko Rio Grande, između Teksasa i Meksika. Svako bi se upitao šta tih 300 Hercegovaca tu radi, a niko se ne pita šta će oni ovde. Ovde je normalno da 300 američkih rendžera juri jednog srpskog pesnika po šumama…. Njegove progonitelje mrzi tamošnje stenje, mrzi ih vazduh, voda, narod koji tamo živi. Mrze ih grane, mušice i zmije…“
Kapor o sebi: „Mislim da bih bio najbolji ambasador ove zemlje u Vašingtonu. Samo, smetaju mi tri stvari: ne znam engleski, Amerikanci mi ne bi dali agreman, a i ovi odavde me ne bi poslali.“
Kapor o političarima nekad i političarima sad: „Razlika je samo u tome što političari danas nisu gojazni, vrlo su vitki, jedna vrsta japija koje sam davno upoznao u Americi. Imaju mnogo bolje skrojena odela, bolje su podšišani. Ali, dok su oni raniji govorili gluposti samo na srpskom, ovi su u stanju da gluposti govore na više stranih jezika. I to bez akcenta, jer su dobro obrazovani.“
(„Nedeljni telegraf“)
Sergej Trifunović,
glumac i vojnik, odgovara na optužbe da „blati uniformu VJ“: „Da li su ti ljudi ljubomorni, isfrustrirani, pa nemaju svoje živote? Ili su u pitanju neki drugi problemi? Stvarno ne diram te ljude, ali zaista ne znam šta je svima njima. Možda me mrze zato što sam mlad, lep, uspešan i bogat.“
(„Nedeljni telegraf“)
Nebojša Pajkić,
reditelj, filmski kritičar, suprug Isidore Bjelice i roditelj, objašnjava zašto njihova dva deteta imaju četiri imena:
„To je kompromis. Svako od nas daje pojedno ime. Lav Grigorije znači lav spreman na akciju. Ovo ime spaja dva osnovna stuba pravoslavlja, Rusiju i Grčku.“
Isidora Bjelica,
pisac, reditelj, supruga Nebojše Pajkića, majka, o imenu tek rođene kćeri kaže:
„Vila Evanđelina je zapravo Vila koja donosi radosnu vest. U njenom imenu imamo ono iz čega proizilazi Svetosavlje: paganizam i hrišćanstvo.“
(„Nacional“)
Slavica Krivokuća,
manekenka i nekadašnja Mis Jugoslavije, na pitanje šta misli o plastičnoj hirurgiji, odgovara:
„Mogu samo da kažem da sam na sebi radila dok izgled nisam dovela do perfekcije. Baš me briga ako neki misle da sam plastična lutka.“
(„Ekskluziv“)
Dušan Prelević,
sada u ulozi kolumniste, bavio se strujom i štednjom, pa kaže:
„Odmah po pravoslavnoj Novoj godini ministar za energetiku opovrgao je glasine o prodaji struje Albaniji. Ma koliko se drugi ministar, onaj za spoljne poslove, busao u grudi o međuljudskim i rasnim, te verskim odnosima, struja neće preći Prokletije.. Bravo, Novakoviću! To, prijatelju! Možda njegov kolega za spoljne poslove i može nekoga da nagovori da voli i ljubi susede i susjede, struja za lovu, a lova za ambasade koje smo prepustili susedima i ponovo susjedima. Pa nam sada ambasadori, poput zadnjih klošara, spavaju po straćarama, a državne poslove obavljaju po kioscima širom planete….
Ali, što se tiče ministra za vanjske poslove? Njegova je sveta dužnost (!?), da nam ispira mozak pričama o međunacionalnoj mržnji i nekakvom ćutanju. O kome? O čemu? Ministar je zakasnio za hipi pokret, cveće je odavno uvelo, a udruženja građana bi mogla da se late čišćenja snega i korisnijih poslova od dušebrižnih izjava o planetarnoj krivici ovog jadnog naroda. Dosta bre!“
(„Ekskluziv“)
Demokratska stranka Srbije,
u saopštenju poziva ministra policije da se „angažuje na oduzimanju oružja od kriminalaca“, umesto što „naoružava ministre“.
„Naoružanje ministara pomak je ka objedinjavanju MUP-a i Vlade u jedinstveno izvršno telo koje se može zvati Vlada unutrašnjih poslova Srbije, i koja će možda imati nadležnosti i nad drugim resorima.“
(B92)
Ivanka Gajić,
direktorka Instituta za zaštitu zdravlja Srbije, predstavila je
istraživanje sprovedeno na 17.000 ispitanika koje pokazuje da
„Stanovništvo u Srbiji nije u potpunosti zdravo, to bi bila jedna globalna procena.“
(B92)
Mira Vučinić,
novinarka lista „Vojska“, nadahnuto predstavlja novog načelnika VMA, general-majora dr Zorana Stankovića:
„Da li je to čovak od gvožđa ili presmelo srce, pitali su se mnogi. A oni koji su ga znali kleli su se u njegovu pitomu, pomalo romantičnu narav i vedrinu, sklonost da u svakoj situaciji zasmeje vicem sagovornika. Mediji su ga u većini voleli, pratili u stopu i o njemu pisali i kad su se sa njim slagali i kad nisu.“
O odbrani doktorata dr Zorana Stankovića, kaže:
„Završio se u decembru 1997. godine kada je u prepunoj sali amfiteatra branio doktorsku tezu. Slušaoci su kao omađijani pratili kako je nastajao ‘taj doktorat pre doktorata’. I onda se dogodilo nešto što je retkost u takvim prilikama – izlagač izazove suze u očima prisutnih…“
Marko Jovanović,
majstor manastira Šaolin, kung fu vicešampion sveta, priča o zanimljivostima iz života monaha Šaolina:
„To je jedan specifičan svet, život posvećen isključivo molitvi i izučavanju borilačkih veština. Svaki trening je skup mentalnog i fizičkog napora, ali i napredovanja. To je život bez luksuza, ali nije ‘otkačen’ iz vremena. . Monasi imaju mobilne telefone, nije zabranjen ni duvan ni alkohol. Napornim vežbanjem, oni su u stanju da iz svog organizma izbace sve toksine. Gledao sam monahe koji su popušili i pet pakli cigareta ili popili dve flaše rakije a da to njima ne ostavlja traga.“
(„Tempo“)
