Krajem januara prošle godine u K.P.G.T.-u premijerno je izvedena drama Miroslava Krleže U logoru. Reditelj je Filip Gajić. Bio je to prvi Krleža na beogradskoj sceni nakon raspada SFRJ, o čemu smo razgovarali sa rediteljem Filipom Gajićem: „Kulturna javnost je to ignorisala. Leda u Ateljeu 212 bila je mesec dana nakon naše predstave, ali, svi su se ponašali kao da ne postojimo. Ali, nije prvi put da se ignoriše ono što ovde radimo.
Da li ste izabrali dramu U logoru zbog neke asocijacije na našu stvarnost?
Pararela je slučajna, taj odnos zapadnih vojnih sila prema slovenskom narodu, koga i u tekstu nazivaju stokom. U to vreme Slobodan Milošević još nije bio isporučen Hagu, u predstavi o tome nema apsolutno nikakve aluzije, ali postoji mehanizam koji prikazuje da neko ko se nije povinovao velikoj sili mora neminovno da strada. Priča je iz 1916. godine, opisuje bitku Rusa i Austrougarske, priča o Hrvatima koji se guraju da budu topovsko meso. To je Krležin autobiografski tekst. Krleža opisuje kako jednu Ukrajinku, babu, osude na smrt zato što je popljuvala baronicu Kasteli, i kako Horvata, pijanistu, toplu finu dušu, nateraju da je obesi. U vreme kad sam istraživao Krležu, dopao mi je do ruku broj hrvatskog „Plejboja“ u kome moderni hrvatski pisci s nipodaštavanjem govore o Krleži. A oni nemaju boljeg dramskog pisca, isto kao što ni mi nemamo dramskog pisca Krležinog nivoa. A oni ga danas pljuju. Verovatno zato što je bio projugoslovenski orijentisan.
Da li ste menjali Krležin tekst?
Držao sam se Krleže utoliko što sam sačuvao suštinu njegove priče. Ali, pošto je on ispisivao, a ne pisao taj tekst, što je neprihvatljivo za ovo vreme i ovu brzinu života, izbacio samo oko 70 odsto teksta a ubacio desetak ženskih likova koji ne postoje. Oslanjao sam se i na Krležinu knjigu eseja Evropa danas, kao da ih je pre nedelju dana napisao a ne tridesetih godina, i kroz njih sam pročitavao komad. Priču sam smestio na tavan zgrade Šećerane, prolazilo se kroz hale, publika se penjala nekim stepenicama, kao da prolazi kroz istoriju Evrope, pored vojnika, nekih žena, oficira koji sviraju čelo, pored vatre koja se ložila, dugim putem do tavana prekrivenim senom gde su bili poluludi ljudi sa fronta. Priča je topla i divna, kabasta je, ali kad se oslobodi filozofiranja i suvišnih opisa, ostane samo toplina i ljudskost. Predstava je još na repertoaru i znam da ima obožavalaca, ljudi koji je gledaju po nekoliko puta.
Premijera filma „Na točkovima zaboravljenih snova“ na Festivalu u Šangaju, i učešće sedam filmova na Festivalu u Puli, veliki su uspesi domaćeg filma. Pitanje je da li ih Filmski centar Srbije s pravom prisvaja
Kruševac zida Izložbeni park vojne opreme na delu Memorijalnog kompleksa Slobodište iako je taj prostor kulturno dobro, bez rešenja o saglasnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture
Dok Vučić poručuje da će u Beogradu uskoro biti lakše sresti holivudsku zvezdu nego komšiju, dostupni podaci pokazuju da je talas stranih produkcija u Srbiji poslednje dve godine znatno opao
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
