Pre odlaska u penziju Miloševićeve sudije ostavile "testament" koji su nove sudije odmah "pocepale" i presudile da je guverner imao pravo da prošle godine pozatvara 19 loših banaka
Kad danas ili sutra (četvrtak ili petak 18–19. jul) otvori poštu i pronađe dopis saveznog suda i guverner Narodne banke Jugoslavije najzad može da odahne i kaže: „Pravda je spora, ali dostižna“. U tom dopisu piše da je savezni sud potvrdio sva guvernerova rešenja doneta prošle godine o zatvaranju 19 poslovnih banaka (oduzimanju dozvola za rad). Time bi trebalo da definitivno bude stavljena tačka na mučno višemesečno sporenje dveju veoma značajnih državnih institucija – Narodne banke Jugoslavije i saveznog suda – o tome ko ima presudnu reč u monetarnoj i bankarskoj politici zemlje.
Zatvaranjem 19 banaka koje više nisu ni imale uslova za postojanje i u čijem su poslovanju pronađene brojne nezakonitosti, Narodna banka Jugoslavije započela je prošle godine toliko neophodne reforme bankarskog sistema, za koje je kasnije dobila sve pohvale Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Jedina državna institucija koja se mrgodila na takve reforme i nije poštovala politički konsenzus o potrebi sređivanja bankarskog sistema bio je savezni sud koji se, poništavajući guvernerova rešenja, javno suprotstavio oduzimanju dozvola za rad propalim i bankama sklonim finansijskim malverzacijama. Krajem prošle godine spor između NBJ i saveznog suda dospeo je pred federalni parlament, čiju su zaštitu tražile i jedna i druga strana u sporu. Savezni sud optuživao je guvernera da se stavlja iznad suda i zakona, a guverner je javno prozvao, za penziju odavno spremne sudije saveznog suda, da su poslednji ostaci i branitelji Miloševićevog lika i (ne)dela.
Bilo je tada i tako bizarnih slučajeva poput slučaja Kontrol banke. „U ime naroda“, sudijski trio Lazar Raonić, Miroslav Vrhovšek i Milić Tomanović poništio je poslednje, 19. rešenje guvernera NBJ o oduzimanju dozvole za rad Kontrol banci. Sud je osporavao pravo Narodnoj banci da oduzima dozvolu za rad i od nje tražio da još jednom razmotri taj slučaj i pomogne banci da ozdravi. Da komedija bude potpuna, sudije su tražile ono što ni vlasnici i menadžment Kontrol banke nisu tražili. Svesni toga da banka više nema uslova da radi, direktori su preko pravnog zastupnika advokata Jelisavete Vasilić zamolili NBJ da ne ponavlja rešenje o oduzimanju dozvole i da će zauzvrat menadžment i vlasnici sami ugasiti banku jer su uvideli da nema budućnosti.
U međuvremenu, saveznom sudu sa zahtevom za zaštitu zakonitosti obratio se savezni javni tužilac smatrajući da su nezakonita rešenja tog suda kojima se poništavaju odluke guvernera NBJ. Sud, međutim, nije zasedao i odlučivao o zahtevu tužioca sve dok u njemu nije popunjeno pet mesta s novim sudijama. Opšta sednica sazvana je, međutim, neposredno pre nego što su četvorica sudija Miloševićeve provenijencije ispraćena u penziju jer je njihov cilj bio da pre nego što odu u penziju opšta sednica saveznog suda „presudi“ u korist (njihovih) ranije donetih odluka tog suda. Dakle, da se odbaci zahtev saveznog javnog tužioca i da se zakonitim proglase sve ranije donete (njihove) odluke suda kojima se poništavaju guvernerova rešenja o oduzimanju dozvola za rad 19 banaka. Time su četvorica sudija koje odlaze u penziju ostavile sudu i novim sudijama svojevrsni testament pošto su odluke opšte sednice obavezujuće za sve buduće slučajeve kada guverner NBJ gasi loše banke.
Tek kasnije nove sudije shvatile su da su, glasajući za „testament“, teško obmanute i od tada počinju javno da kritikuju i iskazuju protivljenje primeni zakona na osnovu lažnog „testamenta“. Prvo što su nove sudije uradile je da su, isključivo poštujući poslovnik o radu i zakon o saveznom sudu predmete u vezi NBJ i poslovnih banaka, vratile na razmatranje slučaj ugašenih banaka iz građanskog u upravno odeljenje.
Tog trenutka, kako saznajemo, ponovo je poraslo „interesovanje“ bivših vlasnika i direktora likvidiranih banaka, ali i najodgovornijih ljudi u sudu za sudbinu i brzinu donošenja novih sudskih rešenja. Novi predsednik saveznog suda Miroslav Vrhovšek bez posebnog razloga ovih dana naročito naglašava „da je bio na razgovoru kod predsednika Jugoslavije i da Koštunica daje našem sudu punu podršku u poništavanju Dinkićevih rešenja“.
Bez obzira na takve tračeve i uprkos „testamentu“, veće saveznog suda donelo je odluku kojom je potvrdilo sva rešenja NBJ o gašenju 19 banaka i konstatovalo da je guverner radio po zakonu. Kako se saznaje, predsedavajući tog veća bio je jedan od novoizabranih sudija iz Crne Gore. Pokušaj „Vremena“ da od novoizabranog sudije i predsedavajućeg veća Đura Đurovića dobije potvrdu ovih informacija ostao je bez uspeha. Njegova ljubazna sekretarica rekla nam je da sudija trenutno nije u kancelariji, ali će nam se javiti na mobilni koji smo ostavili. Sudija Đurović nije se javio do srede u podne.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
