Beograd nije za pripreme

Po sistemu toplo–hladno, košarkaška reprezentacija Jugoslavije servirala je domaćoj javnosti tri lica na tri turnira na kojima je igrala. Prvo je u Istanbulu osvojeno prvo mesto sa pet pobeda u pet dana što je samo bila potvrda za bezgranični optimizam s kojim se u toj istoj javnosti iščekivao šampionat sveta u Indijanapolisu. Potom je usledio šok u Beogradu–tri utakmice, tri poraza. Iz krajnosti u krajnost. Nekakva sredina bio je turnir u Braunšvajgu na kome je osvojeno prvo mesto, ali ne isključivo sopstvenom zaslugom jer su poslednjeg dana Litvanci pobedili Novi Zeland koji je prvog dana pobedio Jugoslaviju (!) pa je, posle pobede „plavih“ protiv Litvanije (ubedljivo) i Nemačke (posle dva produžetka), prvo mesto ipak pripalo nama.

Uz selektora Svetislava Pešića svakako najkompetentniji sagovornik o stvarnim mogućnostima našeg tima sigurno je Vlade Divac, najiskusniji igrač naše reprezentacije. Bez dlake na jeziku Divac nam iznosi svoje viđenje debakla u Beogradu:

Jednostavno, ne treba se ni pripremati ni igrati u Beogradu bez obzira na to što je hotel vrhunski a dvorana na raspolaganju kad zaželimo. Ja sam, s raznim prekidima, 16 godina u reprezentaciji i uvek je bilo isto: igrači se u Beogradu drugačije ponašaju, svi bi da se baš tu istaknu, da budu zapaženi. Još veći problem je okruženje. Opsedaju nas prijatelji, familije, novinari, koncentracija je hteli–ne hteli u padu, košarka nije u prvom planu i to nikada ne izađe na dobro. Ja za sebe znam najbolje, u Beogradu sam rastrzan na sto strana. Tokom priprema u Beogradu bilo je svesnih i nesvesnih opstrukcija raznih vrsta i to je, po mom mišljenju, glavni razlog naših slabih igara na turniru.

U Nemačkoj je bilo bolje ?

Apslutno. Mislili smo samo na košarku, igrali znatno bolje, iako smo neobjašnjivo izgubili od Novog Zelanda. Imali smo 13 poena razlike na šest minuta pre kraja i to je prednost koju ozbiljan tim ne ispušta, ali mi, očito, još nismo dovoljno spremni.

A Vlade Divac?

Nisam još spreman onako kako bi trebalo, ali već u Nemačkoj je bilo bolje i u ovih desetak dana do početka sigurno ću još više popraviti formu, ali ne treba niko da očekuje da u Indijanapolisu vidi Divca koji se u plej-ofu NBA rvao sa Šekilom O ‘Nilom … To je nemoguće, plej-of je bio kulminacija sezone, način priprema i, uopšte, ritam igranja bio je sasvim drugačiji. Sada sam počeo pripreme posle višemesečnog odmora i spremam se za jedno turnirsko takmičenje sasvim drugog karaktera.

Šta možemo očekivati od Divca?

Ja sam tu da pomognem iskustvom, savetom, autoritetom. Nisam došao da igram 40 minuta. Niti mogu niti će biti potrebno. Ja sam sebi dao zadatak da najbolje što mogu odigram dve, eventualno tri utakmice. To znači četvrtfinale, koje je uvek ključno jer poraz vodi kući a pobeda u borbu za medalje, i polufinale, eventualno finale.

Bez obzira na to što je euforija u Jugoslaviji prilično splasla, još mnogi veruju da Jugoslavija može do medalje?

I ja sam jedan od tih. Zaista verujem da možemo osvojiti medalju i to je naš osnovni cilj. Namerno ne govorim o finalu u kome nas mnogi vide jer mislim da je na Svetskom prvenstvu svaka medalja uspeh, a svi mogu biti sigurni da ćemo učiniti sve da stignemo što dalje.

Objektivno, da li su Amerikanci nedodirljivi, posebno posle povreda Džejsona Kida?

Ne znam da li su nedodirljivi, ali znam da su veoma jaki i da su apsolutni favoriti. Možda u nekom spletu srećnih okolnosti i možemo da ih iznenadimo, ali naš prevashodni cilj treba da bude briga da nas neko ne iznenadi.

Naši rivali iz grupe su znatno oslabljeni, Stiv Neš (Dalas) iz privatnih razloga neće igrati za Kanadu, a Raul Lopez, novi igrač Jute, najverovatnije neće igrati za Špance jer je ponovo povredio koleno.

Za Kanađane je neigranje Neša ogroman hendikep i moram priznati da nam to prilično olakšava posao. Raula Lopeza ne poznajem mnogo, ali sam čuo puno lepih stvari o njemu i, da ne vredi, sigurno ga Juta ne bi uzela kao naslednika Džona Stoktona. Meni je uvek žao kad neki igrač izostane sa velikog takmičenja jer znam šta to znači, pre svega za njega samog.

Kako si video Nemce?

Vrlo su jaki, tandem Pešić–Novicki odlično funkcioniše. Nemačka košarka je u evidentnom usponu.

S kim se Vlade Divac najbolje slaže u igri?

Razumljivo, sa Peđom Stojakovićem. Već smo tri godine zajedno u Sakramentu i dovoljno je da se pogledamo. Posle njega dolazi grupa igrača s kojima sam već igrao u reprezentaciji: Bodiroga, Tomašević. Igrao sam, ali malo, i s Koturovićem, Šćepanovićem i Gurovićem. Od mlađih najbolje se razumem s Markom Jarićem, on je kao plej-mejker vrlo važan šraf u našem timu.

Kakva je atmosfera u reprezentaciji?

S te strane nema nikakvih problema, to vam garantujem. Imali smo seriju povreda i bolesti što nas je prilično izbacilo iz ritma i sigurno uticalo na naše rezultate, ali do prve utakmice imamo još deset dana (razgovor je vođen 18. avgusta op.a.) i siguran sam da ćemo u Indijanapolisu pokazati pravo lice. Zapravo, očekujem da mi tamo hvatamo formu iz utakmice u utakmicu.

Da li je tvoje prisustvo neka vrsta garancije da će medalja biti osvojena? Naime, ni sa jednog takmičenja na kome si igrao nisi se vratio bez medalje, imaš ih ukupno osam sa svetskih, evropskih šampionata i olimpijskih igara.

Imam lepu kolekciju medalja, jedno zlato sa SP-a, tri zlata sa EP-a, dva olimpijska srebra i po jednu bronzu sa Svetskog i Evropskog prvenstva. Garancije nema, ali bio bih veoma zadovoljan da se serija nastavi i u Indijanapolisu.

Svetislav Pešić: Ide nabolje

Selektora smo u nedelju uveče našli u Barseloni, skoknuo je na dva dana da okupi (raspoložive) igrače svog novog tima i podeli zaduženja dok bude odsutan. Pitamo za utiske iz Braunšvajga.

Bilo je, evidentno, bolje nego u Beogradu jer je koncentracija igrača bila neuporedivo bolja, ali nas povrede i bolesti prate kao nikad dosad. Jarić i Divac su bili na infuziji, Drobnjaka boli peta, Vujanić je počeo odlično protiv Novog Zelanda i onda dobio udarac u butni mišić zbog koga je propustio preostale dve utakmice, Bodiroga još nije sasvim ‘fit’, Gurović nije ni trenirao…“

Pešić otkriva i neke detalje:

„Divac je protiv Litvanije bio onakakv kakav treba da bude: skoncentrisan, odličan u odbrani, sjajan u asistencijama. Ali, već protiv Nemaca stigao ga je umor i Femerling mu je dao 18 koševa.“

Stojaković je, izgleda, namestio ruku?

Jeste, igrao je više nego u Beogradu i uhvatio svoj ritam.

Prema izveštajima, Rakočević je igrao vrlo dobro?

Slažem se, s njim sam veoma zadovoljan, mnogo više nego prošle godine pred Evropsko prvenstvo u Turskoj.

Ostali?

Tomašević je najstandardniji, najkonstantniji. On i kad ne igra dobro, ima minimum ispod koga nikad ne pada. Radmanović je radio dobro, u nekim elementima igre bio je odličan, u njemu smo definitivno dobili igrača, ali mora još mnogo da radi. Mora, pre svega, da ujednači nivo igre u odbrani i napadu, a ne da jedno bude uspešno na račun drugog.

Kojih 12 igrača putuje za Indijanapolis?

Odlučiću u sredu uveče, posle poslednjeg treninga pred put za Čikago. Nije nikakvo foliranje, ali stvarno ne znam ni sam. Imam četiri dileme, sve zavisi od stanja povreda rovitih igrača.

Iako se Pešić ne izjašnjava, sve upućuje da će Dragan Tarlać i Veselin Petrović sigurno otpasti čak i ako poslednji lekarski nalazi pokaže da su zdravi. Izgubili su poslednjih 20 dana treninga i to se ne može nadoknaditi. Ako se Gurović oporavi, mladi Žarko Čabarkapa takođe gotovo nema šansi da uđe među 12 igrača. Aleksandar Smiljanić je svoje minute koristio vrlo dobro, ali ako svi budu zdravi, takođe će se teško izboriti za mesto u timu.

Naša prognoza je da će Pešić u Indijanapolis, na put po medalju, povesti ovih 12 igrača:

plej-mejkeri: Marko Jarić, Miloš Vujanić

bekovi: Dejan Bodiroga,Vlado Šćepanović, Igor Rakočević

krila: Predrag Stojaković, Vladimir Radmanović, Milan Gurović

centri: Vlade Divac, Dejan Tomašević, Predrag Drobnjak, Dejan Koturović.