Tragične su razmere katastrofe u Češkoj – 14 ljudskih žrtava, oko tri milijarde eura direktne štete, hiljade teških priča i sudbina nastradalih, uznemiravajuće vesti o stanju mnogih kulturnih institucija na koje su Česi posebno ponosni, odluka da se moraju usmrtiti slon i još četiri velike životinje u praškom zoološkom vrtu
Specijalno za „Vreme“ iz Praga
Pre samo pet godina, na jugu i delimično na istoku Češke dogodile su se velike poplave koje su poprimile sve elemente prirodne katastrofe s nekoliko desetina poginulih, s hiljadama ljudi koji su ostali bez kuća i imetka, s privredom koja se ni do danas nije oporavila od enormnih gubitaka… Tada su stručnjaci za vode umirivali Čehe da je do poplava došlo samo zbog nedovršenog sistema za regulisanje vodotokova reke Morave. Kao primer kako je trebalo rešavati tokove reka u celoj Češkoj stalno je pominjana Vltava, ukrocena celim tokom s nekoliko visokih pregrada-brana i one čine takozvanu vltavsku kaskadu, koja je, govorilo se – sjajan regulator nivoa reke, pa veliki izvor za proizvodnju električne energije i, najzad, ima nekoliko stotina omiljenih mesta za rekreativce svih vrsta.
I zaista, pri pogledu na brane visoke i po 80 metara i neupućeni će pre razmišljati o snazi čoveka koji je u stanju da zauzda prirodu, kako o tome uče i đaci u češkim osnovnim školama, nego o velikoj potencijalnoj opasnosti po trećinu češke teritorije. Sve do pre nedelju dana…
TEMPO RAZARANJA: A onda je u roku od samo nekoliko dana, stogodišnja voda prelila sve vltavske kaskade, sjurila se kao pomahnitala i čistila pred sobom sve prepreke koje joj je čovek godinama postavljao. Svoju punu promociju nekontrolisane sile, podivljala Vltava je imala baš u Pragu, kroz koji je tutnjalo dvadeset puta više nego obično i dva puta više vode nego što Dunavom prođe kroz Budimpeštu. Naravno da će se tek otvoriti sva pitanja o toma kako se posle davne 1890. godine ponovo dogodilo da Češka doživi tako velike poplave, pa i da li je trebalo blagovremeno prazniti akumulaciona jezera, kako bi poluprazna jezera mogla da prihvate veliku vodu.
Već sada se zna da bi, recimo, samo brana Orlik, jedna od poslednjih odbrana Praga, mogla da se puni čitavih šest dana dodatnim vodama koje su onako opasno divljale, odnosno da je samo ta pregrada mogla, ako ne sasvim da akumulira dodatne vode, a ono sigurno da ozbiljno svede na minimum opasnost od katastrofalnih poplava. U Češkoj javnosti se postavljaju pitanja tipa – da li je zaista potcenjena opasnost od nadolazeće vode, da li je jak lobi proizvođača elektroenergije, pri odlučivanju šta da se radi, uspeo da se nametne tezom da se „voda može ispuštati iz jezera, ali da se ne ugrozi proizvodnja struje“, što je izgovorio portparol energetičara samo dan-dva pre poplave.
Sa svoje strane, i oni koji su navikli da uživaju uz obale akumulacionih jezera imaju adute. Jedan od vodećih ljudi u ministarstvu za životnu okolinu kaže da su rekreativci i ljudi željni odmora navikli na svoje plaže i romantična mesta uz jezera i da bi „ispuštanje veće količine vode ta mesta uništilo, a posetioce nateralo da do vode gacaju kroz blato“.
Svakako je preterano tvrditi da je poplava rezultat, u suštini, sitnih ustupaka elektroprivredi ili vikendašima, ali je sigurno da će se uskoro u Češkoj odrediti nešto drugačiji prioriteti u gazdovanju vodama.
RAZMERE: Tragične su razmere katastrofe u Češkoj – 14 ljudskih žrtava, oko tri milijarde eura direktne štete, hiljade teških priča i sudbina nastradalih, uznemiravajuće vesti o stanju mnogih kulturnih institucija na koje su Česi posebno ponosni, odluka da se moraju usmrtiti slon i još četiri velike životinje u praškom zoološkom vrtu jer ih je bilo nemoguće spasti, zakasnela i nedovoljna zaštita ogromnog hemijskog kompleksa u Neratovicama, severno od Praga, gde je zabeleženo nekontrolisano isticanje hlora, a svi se pitaju šta li je sa još opasnijim dioksinom… Možda će najveće štete biti registrovane kasnije, recimo, u još uvek poplavljenim područjima uz Labu i Odru, prema granici s Nemačkom – tamo su stvorena velika jezera, voda ne otiče, sela su poplavljena, a stručnjaci kažu da će možda biti potrebne i decenije pre nego što se zemlja isuši.
S druge strane, niko ne može da pretpostavi koliko će trajati obnova svih puteva, mostova, pruga, plinovoda, elektrovodova, telefonskih linija… (ukupna šteta neće biti registrovana bar još nekoliko nedelja), ali je jasno da će se u skorijoj budućnosti češkog društva i ekonomije više govoriti u humanitarno-socijalnim kategorijama, nego o nastavku burnog trenda rasta inostranih investicija. Velike investicije iz sveta su tokom cele ove godine ojačale domaću krunu za oko 15 odsto i taj kurs jake krune traje čak i u dane poplava. Ali, nevolje zbog poplave su krenule – berza je bila zatvorena nekoliko dana, investitori se užurbano interesuju za neka druga tržišta, inostrani turisti, kojih u Češkoj godišnje bude 105 miliona, ovih dana otkazuju dolazak u Prag.
Vlada je nagovestila da će odustati od najavljene kupovine dvadesetak nadzvučnih aviona „gripen“, kako bi Češka, kao članica NATO-a, najzad smestila preostale MIG-ove na vojne otpade. Nepune dve milijarde eura, koliko je Češka bila voljna da plati te avione, sada će se sigurno okrenuti u vidu najrazličitijih kredita i drugih olakšica nastradalima u poplavama. Štampa je ovih dana puna vesti o povećim sumama jednokratne novčane pomoći, kao i o veoma povoljnim dvadesetogodišnjim kreditima koje će dobijati postradali za izgradnju novih kuća.
Nova, tek ustoličena vlada premijera Vladimira Špidle, inače socijaldemokrate, sigurno nece ponoviti grešku Vaclava Klausa, koji je, svojevremeno, posle poplava u Moravskom kraju, podelio nastradalima humanitarnu pomoć i istog časa prestao da pita za sve muke poplavljenih, što ga je veoma koštalo već na prvim sledećim izborima. To se ne zaboravlja. Vladimir Špidla, kažu upućeni, pre će se odlučiti da sačini poseban socijalni program za postradale u poplavama, za šta će verovatno lako dobiti podršku parlamenta, a može se dogoditi da vlada dobar deo posla podeli s nevladinim organizacijama, koje imaju veliko iskustvo u humanitarnom radu i, povrh svega, dovoljno entuzijazma i energije.
JAVNOST PITA: Češka javnost se već uveliko bavi i pitanjima odnosa prema poplavama svih odgovornih ljudi i institucija u zemlji – vatrogasci, policajci, vojnici, hiljade dobrovoljaca i nacionalna TV, inače javni servis, dobijaju pohvale sa svih strana. Zaista – funkcionišu besprekorno. Ima odlučnosti, nema panike, tamo su gde je najteže. Češka televizija je danonoćnim neprekidnim informativnim programom, zapravo direktnim prenosom katastrofe, onako usput, potukla do nogu sve privatne TV stanice, koje jednostavno nisu bile u stanju da prate događaje. Dalje – jeste da je Vaclavu Havelu zamereno što već prvog dana poplava nije prekinuo svoj zdravstveni odmor u Portugalu, ali od njega je mnogo lošije prošao v.d. gradonačelnika Praga koji je u želji da stanovnike umiri preterao, pa je dan pred stihiju govorio kako nema velike opasnosti, neće biti nikakve katastrofe, a dan kasnije je preterivao u suprotnom smislu…
BROJKE O POLAVI: Do ponedeljka 19. avgusta zabeleženo je ukupno četrnaest žrtava poplava, evakuisano je više od 200.000 ljudi, porušeno je više hiljada kuća, stanova i vikendica, broj angažovanih vatrogasaca, zajedno s njihovim kolegama iz deset evropskih zemalja, premašio je7000, vojnika je bilo 4500, isto toliko i policajaca, niko ne zna koliko je bilo dobrovoljaca… Desetak rečnih brodova i šlepova uništeno je eksplozivom da bi se sačuvali mostovi. Zabeleženo je šest pokušaja pljački, svi potencijalni lopovi su pohvatani, jedan je već u zatvoru po pravosnažnoj presudi. Za humanitarnu pomoć otvoreno je 27 računa, Evropska unija i više zemalja iz sveta već su uputile humanitarnu i drugu pomoć, a među njima je i Argentina, kojoj bi pomoć takođe dobro došla.
Nije prošlo mnogo, a počinju prepucavanja na relaciji prestonica–unutrašnjost. Čuju se primedbe da katastrofalne poplave na Moravi 1997. nisu imale ni upola ovoliki publicitet kao ovogodišnje u Českoj. Bilo kako bilo, iskustva istočnih delova zemlje pomogla su da se ovoga puta bude uigraniji i organizovaniji.
„Svi se brinu da li će izdržati Karlov most, a naš je već skroz pod vodom. Neke statue je već odnela bujica“, zabrinuto vrti glavom gradonačelnik Piska, grada u kome se nalazi najstariji kameni most u centralnoj Evropi.
Česi, uvek spremni na kritiku, već su se obrušili na firme koje dajući pomoć rade na svom publicitetu. Nisu poštedeli ni predsednika zato što je prvo obišao kulturne spomenike, a ne postradale.
Blaga češka narav i optimizam, na sreću, nisu otišli do đavola. Svi hvale prisebnost vatrogasaca i spasilačkih ekipa, a naročito ljubaznost policajaca, koji, i pored toga što danima stoje u vodi, imaju strpljenja da umiruju ljude i daju detaljna obaveštenja.
U parku Letna, istoga dana, na razdaljini od samo stotinak metara, obavljena su dva venčanja u improvizovanim matičnim uredima pod vedrim nebom.
Znam da Martina kuburi s novcem, ali je za nekoliko hiljada kruna nakupovala namirnice i odnela ih pravo u Crveni krst. Vratila se ozarena: „Kakav je to prizor! Automobili samo pristižu. Srela sam bakicu koja je donela samo jedno veliko pakovanje toalet-papira. Odmah s vrata kaže da će doći ponovo jer ne može da nosi teško.“
Dok sedite u kafani sa jednog stola možete da čujete mladića koji nešto žučno objašnjava, a sa drugog glasan smeh. Mladić pljuje po opštinarima koji su prvo sebi počeli da isušuju poplavljene podrume. „Zar je to najvažnije sada kada je hiljade ljudi ostalo bez krova nad glavom?“, ljuti se mladić.
Na drugom stolu prisluškujem vic. „Zbog nedavnih poplava u Nemačkoj češka vlada odlučila je da susedima pošalje humanitarnu pomoć. Vodenim putem šaljemo stolove, dušeke, pa i čitave kuće.“ Dobro je da se vicevi šire isto toliko brzo kao i gnev.
Ana Vehauc
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
