Sumrak desnice

Posle dve i po godine vladajuća koalicija između Narodne stranke kancelara Volfganga Šisela i desno-populističke Slobodarske stranke Jerga Hajdera raspada se kao kula od karata. Austrijski eksperiment sa ustoličenjem ekstremne desnice na ministarske funkcije bliži se kraju. Socijalisti se zlurado smeškaju i trljaju ruke, zeleni već računaju da bi mogli da uđu u sledeću vladu, a Evropska unija će moći da odahne kada Hajder bude vraćen u opoziciju.

Krizu vlade izazvao je sukob u redovima slobodaraca. Posle početnih problema sa sankcijama EU-a protiv Asutrije zbog ulaska nepoželjnih nacionalističko-ksenofobičnih hajderovaca u bečku vladu, ministri iz slobodarske stranke pokazali su politički korektnu umerenost i brzo se prilagodili pravilima ponašanja u Briselu. Hajder se zarad mira u kući povukao sa mesta predsednika partije i prepustio ga zamenici kancelara Suzani Ris-Paser i EU je opozvao sankcije. Naravno da je Hajder iz senke vukao i dalje sve unutarpartijske konce, ali je barem forma bila zadovoljena, „loš dečko“ je prividno bio uklonjen iz državničkih poslova.

Skoro tri godine Hajder se vrpoljio, najavljivao definitivno povlačenje iz politike i, kako je vreme odmicalo, sve teže se mirio sa ulogom provincijskog partijskog funkcionera, dok su njegovi ljudi, koje je on doveo na vlast, učestvovali u „velikoj svetskoj“ politici i pokazivali sve manje uvažavanja i bezrezervne poslušnosti prema svom vođi.

HAJDEROVA LJUTNJA: Kola su se najzad slomila na pitanju prijema novih članica u EU. Ris-Paserova je zajedno sa Šiselom na osnovu dogovora sa evropskim partnerima podržala prijem Češke i Slovačke u EU – i to uprkos izričitom Hajderovom naređenju. E, tu se Hajder naljutio, uskomešao strasti u Slobodarskoj stranci i pridobio većinu članova predsedništva za svoju stvar. Okupio je svoje pristalice i vidno uživao u ovacijama. Ta neće se valjda tek tako otvoriti granice, zagrmeo je Hajder, da bi došli stranci i oduzeli radna mesta Austrijancima. Pa onda, tu su i dalje važeći Beneševi dekreti u Češkoj i Slovačkoj, na osnovu kojih su posle Drugog svetskog rata proterani Nemci; a Slovačka i pored mnogobrojnih protesta Austrije nikako neće da ukloni atomsku centralu Temelin uz austrijsku granicu. Dok se te dve stvari ne regulišu, tražio je Hajder, Austrija treba da stavi veto na prijem Češke i Slovačke u EU. Harizmatčni, mladoliki, uvek do bronzanih tonova kvarcovani Hajder dobio je po tom pitanju većinsku podršku unutar stranke. Tek da se zna ko je vođa.

Osim toga, Hajder bez odlaganja zahteva poresku reformu koja je, doduše, utvrđena koalicionim ugovorom, ali vlada smatra da ona treba da bude odložena s obzirom na neočekivanu štetu od poplava. Začudo, slobodarci žele da spreče i kupovinu borbenih aviona za koju se zalagao ministar odbrane Šajbner, koji ne samo da je njihov član nego je privremeno stao na čelo partije posle ostavke Ris-Paserove.

Na to su Ris-Paserova, ministar finansija Karl-Hajnca Graser, ministar saobraćaja Matias Rajhold i šef poslaničke grupe slobodaraca Petar Vestentaler ponudili ostavke. Slobodarci podeljeni na dve frakcije su oslabljeni, ali je Hajder ipak uspeo da se nametne kao lider stranke.

NAJAVA: Kancelaru Šiselu nije ništa drugo preostalo nego da prizna da, eto, ipak nije uspeo da ukroti Hajdera – kao što je obećao kada je s njim potpisao pakt – i da najavi prevremene izbore, najverovatnije za 24. novembar.

„Moja odgovornost kao kancelara jeste da Austriji obezbedim stabilnu vladu. Stanovništvo od politike očekuje rešenja problema, a ne borbu za vlast“, izjavio je Šisel posle ostavke ministara iz Slobodarske stranke. Ali, ipak je izrazio nadu da bi Ris-Paserova na kongresu slobodaraca krajem septembra mogla da nađe kompromis sa Hajderom i da nastave „dobru koalicionu saradnju“ u vladi do redovnih izbora krajem sledeće godine. No, „Hajderovim povicima iz Koruške“ ova vlada neće da popusti, bio je odlučan Šisel, pa ako birači treba da presude u ovom sporu, neka bude tako. Što se tiče proširenja EU-a, vladi su potrebni „ljudi koji rešavaju probleme“, a ne ljudi koji ih „izazivaju“. Šiselova izjava ličila je na početak predizborne kampanje.

Oštra kritika opozicije, naravno, nije izostala. „Šisel je u koaliciju sa Hajderom ušao gonjen ličnom potrebom za vlašću“, izjavio je šef socijalista Alfred Guzenbauer. Rezultat su, po njemu, rekordna nezaposlenost i najveći porezi i troškovi koje je Austrija ikada imala. Krajnje je vreme da Narodna stranka raskrsti sa slobodarcima Jerga Hajdera pre nego što se „i sami zaraze tim bacilom“. Na kraju krajeva, morali su da znaju u šta se upuštaju kada su potpisali pakt sa neuračunljivim populistom iz Koruške.

Prema istraživanjima javnog mnjenja, koalicija je štetila i narodnjacima i slobodarcima. Pogotovo bi ovi drugi mogli sa 27 odsto sa poslednjih izbora da padnu na oko 15 odsto. Krajnje desnu vladu krajem godine u Austriji bi mogla da zameni jedna izrazito leva kolicija između socijalista i zelenih.