Bez Ustavnog suda, nema izbora koji bi trebalo da se održe u novembru – ni parlamentarnih, ni predsedničkih
PODGORICA: Bračni par Montgomeri i Milo Đukanović
Kada bi, nekim slučajem, američki ambasador Vilijam Montgomeri, koji u Podgoricu stiže na dan štampanja ovog broja „Vremena“, izgubio višestruko potvrđenu ubeđivačku moć, tradicionalno patrijarhalnoj Crnoj Gori moglo bi se desiti da joj „prvi čovek“ od januara bude – žena.
To bi mogao biti rezultat produženih neuspeha u pregovorima novim članovima Ustavnog suda, koji već mesecima ne funkcioniše zbog toga što je sudijama istekao mandat. Pošto se samo tom sudu učesnici izbora mogu žaliti na odluke Republičke izborne komisije, bez njegovog „oživljavanja“ ne bi mogli biti održani parlamentarni izbori zakazani (odloženi) za 20. oktobar, pa potom ni predsednički, koji bi trebalo da se održe u novembru. Mandat Mila Đukanovića ističe 15. januara 2003, pa bi, prema Ustavu, ukoliko novi predsednik ne bude izabran, tu funkciju preuzela Vesna Perović, predsednica crnogorskog parlamenta i visoki funkcioner Liberalnog saveza (LS).
U pitanju je, najverovatnije, čista fikcija. Što Montgomeri, što OEBS, već su uspeli da pomognu u rešavanju nekoliko „nerešivih“ sukoba izmedju crnogorske opozicije koja kontroliše parlament, s jedne strane, i koalicije DPS- SDP, čija je vlada oborena u parlamentu, s druge strane.
Nova poslanička većina liberala i Koalicije za Jugoslaviju, stvorena nakon potpisivanja Beogradskog sporazuma, u julu je iskoristila priliku da skroji izborne i medijske zakone, koji su naišli na osudu dobrog dela domaće javnosti, ali i OEBS-a (negde u fioci baš u to vrme čekali su medijski zakoni napisani u saradnji sa stručnjacima Saveta Evrope – oni su usvojeni ovih dana, a njihova primena počinje – sledeće godine). Obe suprotstavljene političke grupacije tvrdile su da se izbori moraju održati prema zakonima s kojima se baš oni slažu, pljuštale su bombastične izjave i medijske packe u kojima ni OEBS nije baš uvek najbolje prolazio. Nastala je i prilična gužva u vazdušnom prostoru nad Podgoricom – prvo su učestali dolasci predstavnika OEBS-a, a onda je i Montgomeri rešio da pripomogne. Na kraju je ipak sklopljen paket-aranžman koji uključuje i odlaganje izbora sa 6. na 20. oktobar, sve strane su se obavezale na kooperativnost u izboru sudija Ustavnog suda, ali je u praksi ponovo nešto zaškripalo. Đukanović je, naime, nagovestio da će ponovo predložiti iste kandidate za sudije koje je nova poslanička većina već jednom odbila. Liberali i projugoslovenska koalicija su najavili da će ponovo postupiti isto i otuda ovonedeljna Montgomerijeva poseta s početka teksta.
Ima tu i jedna baš fina koincidencija: teška borba oko izbornih i medijskih zakona rezultirala je i ostavkama (tek da bi predupredili smene) urednika državnih medija, za koje je opozicija tvrdila da su naklonjeni Đukanoviću. Nekako istovremeno, neočekivano i na sasvim originalan način, crnogorski etar premrežio je – TV Pink.
Prema rečima pomoćnika sekretara za informisanje Abaza Džafića, zahtev TV Pinka tom sekretarijatu stigao je nekoliko dana nakon što je otpočelo emitovanje programa, tako da je, prema Zakonu o telekomunikacijama, ružičasta TV stigla u Crnu Goru nelegalno i bez registracije u nadležnom državnom organu. Za razliku od TV B92, koji je pre TV Pinka od nadležnog Sekretarijata zatražio dozvolu za emitovanje programa u Crnoj Gori, „neko“ je Željku Mitroviću savetovao da problem reši dobijanjem dvomesečne privremene od Agencije za telekomunikacije. Dve vladine institucije sada se spore oko legalnosti dodeljivanja privremene dozvole za rad, kakva se u Zakonu o telekomunikacijama ne pominje, ali se u članu 192 Zakona o opštem postupku kaže da Agencija za telekomunikacije „izdaje privremenu dozvolu za probni rad i za korišćenje radio-difuznih frekvencija u cilju emitovanja TV programa“. Veran Matić preko podgoričkih medija objašnjava da televiziji B92 niko nije predočio takvu mogućnost, TV Pink emituje program na 12 frekvencija, a spekulacije o političkoj dimenziji celog slučaja, pominjući „nespornu naklonost TV Pinka prema srpskom premijeru Zoranu Đinđiću“ i „ubrzan rad TV Pinka na unapređenju informativnog programa“ prosto cvetaju. U podgoričkim medijima ima i tekstova u kojima se predstojeći izbori karakterišu kao obračun Đukanovića i Đinđića, s jedne, i Bulatovića i Koštunice, s druge strane.
Obračun će, po svemu sudeći, biti vrlo neizvestan, zbog čega je logična borba na svim frontovima. A ni trgovina nije isključena (sve češće se pominje obnavljanje stare ljubavi između DPS-a i SNP-a, koji su nekad činili jednu partiju). Prema svim procenama, nijedna od konkurentskih grupacija ne bi trebalo da računa na to da će samostalno moći da oformi vladu tako da je vrlo verovatno da će liberali, kojima popularnost drastično opada nakon stupanja u neformalni savez s Bulatovićem, ponovo biti u perspektivnoj poziciji jezička na vagi.
Projugoslovenska koalicija je u vreme nastajanja ovog teksta još bila u fazi dosta napetog unutarkoalicionog pregovaranja o zastupljenosti stranaka članica (SNP, SNS, NS) na izbornoj listi, a Predrag Bulatović je tvrdio da još uvek postoji mogućnost da se stvori široki savez snaga koje su „protiv korupcije“ i zalažu se za „pad DPS-a i njegovog predsednika Mila Đukanovića“.
Đukanovićev DPS i SDP Ranka Krivokapića pokušali su da odsustvo svog nekadašnjeg saveznika (LS) nadoknade uključivanjem po jednog predstavnika Narodne sloge i Građanske partije u zajedničku listu, koja se ove godine zove – Demokratska lista za evropsku Crnu Goru – Milo Đukanović. Predvodnik liste je Filip Vujanović, DPS je zastupljen sa 59, a SDP sa 14 kandidata.
Poslednih dana objavljena su dva istraživanja javnog mnjenja koja prednost daju Đukanovićevoj koaliciji. Prema anketi koju je sprovela podgorička agencija Damar, koalicija DPS–SDP mogla bi da računa na 44,3 odsto glasova, Koalicija za Jugoslaviju na 37,5, liberali na sedam, koalicija radikala i Narodne socijalističke stranke Momira Bulatovića na 5,1, a sve ostale, uglavnom albanske i muslimanske stranke, na šest odsto glasova.
Beogradski Strateški marketing ustanovio je da bi, u momentu istraživanja, za koaliciju DPS–SDP glasalo 35 odsto birača, za projugoslovensku koaliciju 33 odsto, za LS šest, tri odsto za manjinske stranke, dok su 23 procenta birača u momentu anketiranja još uvek bila neopredeljena.
Direktor CEDEM-a i podgorički analitičar Srđan Darmanović zato je već upozorio da se – ako se LS tretira kao stranka koja je promenila stranu – može desiti da samo jedan poslanički mandat bude presudan prilikom formiranja vlade. Zato se, kao i u Srbiji, u kampanji mogu očekivati svakojaka čuda.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
