Kad je glumac, govoreći reči prvog srpskog popečitelja policije Jakova Nenadovića rekao, "Od prvog dana moradoh se posvetiti izmeni pandurske službe, jer su izmene cele države to od mene iskale", Karić nije bio u dilemi da, dok Jakova sluša, u Dušana treba da gleda
Tačno 20. januara, na Jovanjdan, kada je Srbija, daleke 1811, dobila prvog popečitelja vnutrenih dela, obeležen je Dan ministarstva unutrašnjih poslova. Šta reći, ministar Dušan Mihajlović novogodišnje, u poruci pripadnicima službe, rek’o, ostvarene su pozitivne tendencije, značajan napredak na poboljšanju javne bezbednosti i približavanju policije građanima, broj otkrivenih krivičnih dela privrednog kriminala u porastu, broj žrtava nasilja, a posebno žrtava saobraćajnih udesa u padu. Jošte, policija depolitizovana, modernija i organizovanija.
Najbolji primer novih tendencija, treba li reći evropskih, pruža jedan od najboljih sekretarijata u Srbiji, treba li ponoviti, valjevski. Izvanredan u osnovnim, još izvanredniji u vannastavnim aktivnostima. Policijske novine, hor policajaca, policajci na biciklima, sutra na konjima, i šta još ne, samo su deo aktivnosti koje su u službi približavanja policije građanima. Takve, pa aktivnosti, kulminirale su događajima upriličenim povodom otvaranja nove zgrade sekretarijata. Sve pod geslom Ne daj da te pobedi zlo, nego pobedi zlo dobrim, pa u organizaciji policije bio koncert Stefana Milenkovića, gostovala Jugoslovenska kinoteka, bila i pozorišna predstava. Sve bilo izvanredno i najizvanrednije, jedino neko, zna se ko, tendenciozno napisao da su se Valjevci obrukali na koncertu: na sceni kvarcna peć, publika ustala pre bisa… Ali i to prevaziđeno, mama Stefanova po imenu Lidija javno rekla da će joj koncert ostati u najdužem sećanju i uspomeni, istina, privatno se, zna se kome, poverila da nije doživela veći blam.
SLIKA PEJZAŽA: Ali, da se vratimo temi, pa novoj zgradi policije. Otvaranje zakazano za 18. januar, na Krstovdan, ali Crkva rekla da nije zgodno, pa datum pomeren na 19, dan pred Dan policije. Nekoliko dana pre Dana policije novu zgradu lično osveštao vladika Lavrentije, poručio da ovo mesto bude mesto koje će doneti mir i spokojstvo. Načelnik policije pukovnik Milan Janković odgovorio i na dobijenu ikonu uzvratio, da se poslužimo nadahnutom lokalnom TV poslenicom, slikom pejzaža.
Ajmo pravo na temu. Bogojavljenje,19. januar. Zgrada i izdaleka veelika, priđeš, na zaštitnoj ogradi plakati sa programom proslave, orkestar policije, hor policije, to na bini, velika policijska značka od stiropora, veliki transparent „Otvorena vrata“, veliko ozvučenje, prema ulazu veliki na sivo itison, vežba se koračnica, Policija služi narodu, policija brani slobodu… Šta reći, zgrada velika, mešavina stilova i materijala, mermer, metal, staklo, belo, žuto, sivo… Levo od ulaza red policijskih automobila, sve sam fijat, pežo, micubiši.
Pristižu funkcioneri, gosti, saradnici, policajci ih raspoređuju. Eto i slikara sa Uba, novodemokrata, nosi dve slike, koje, Valjeva. Uto kolona policije, marševskim korakom, prvo uniformisana lica, muški sa šapkama, ženski sa šeširićima, pa policajci u civilu, pa policajci u trenerkama, pa policajci džudisti, pa policajci ronioci, pa policajci, i policajke, biciklisti. Pade komanda, mirno, nadesno ravnajs. To nastavi da pristiže, lično načelnik kriminalističke policije Ranđelović imena Srbislav, lično general sa žutom pločicom Simić. Pojavi se i lično vladika Lavrentije u društvu svoga đakona u zift ofarbanog, do njega lično novodemokrata Siniša Mitrović, zamenik šefa poslaničkog kluba DOS-a u republičkoj skupštini.
Hor i orkestar odoše pa se vratiše, jedan policajac efikasno delova u pravcu crnog i žutog kučeta, kad eto ti lično ministra Mihajlovića, pa iz Brankovine, gde je položio venac prvom srpskom popečitelju policije Jakovu Nenadoviću. Ministar krenu pored stroja policije, sve do biciklista, pa se vrati, stade po sredini stroja, Gospodo policajci i starešine, zdravo, zdravo. Pade komanda, mirno, na mestu voljno, ministar se pozdravi sa načelnikom valjevske policije Jankovićem, koji je zamrzao svoje novodemokratsko članstvo. U pratnji načelnika, i generala Sretena bez žute pločice Lukića, ministar krenu prema vladici Lavrentiju, upita se, redno. Krenu orkestar, krenu hor valjevske policije, Policija služi narodu, policija brani slobodu, horovođistkinja pristojna, za gledati, novodemokratkinja u uniformi policije sa tri zvezdice, Putem pravde, putem mira, plava četa, plava četa maršira.
PRVA PLATA: Prisutni stali naspram događaja, eno, baš nekako blizu ministra, prvo Bogoljub Karić, do njega predsednik Komercijalne banke Ljubomir Mihailović. Bogoljub stao u stav mirno, temeljan, dolamica, kragna opšivena krznom, brkovi, kosa nekako previše smeđa. Istupi glumac – ovo će ispasti tendeciozno, i on novodemokrata – u uniformi ustanika, pa stade da govori monolog Jakova Nenadovića. Pošto sam 1811. potpisao zakletvu Karađorđiju, tako i zvanično budem postavljen za ministra vnutrenih dela. Valjevsku nahiju predam sinu svome Jevremu, a ja sa familijom odem u Beograd. Od prvoga dana, primivši mnogobrojne poslove i dužnosti, moradoh se sav posvetiti izmeni pandurske službe, jer su izmene cele države to od mene iskale. Šta je ovo, prošlost, sadašnjost, osmo čulo, Jakova slušaš, u Dušana gledaš. Još kad se ču, Sve sam činio zarad dve stvari, zarad interesa naroda mog i zarad interesa zemlje moje Srbije, znalo se da je to kraj, poenta. Pa normalno da bi aplauz, Bogoljub aplaudira i gleda u Dušana, njemu sve jasno. Pa normalno da je hor otpevao Oj Srbijo mila mati.
Onda se desi voditeljica, inače profesionalni spiker, u komplet policijskoj uniformi plus šeširić, reče o Nenadovićima, da je bivša zgrada srušena u NATO bombardovanju, da je temeljac za novu zgradu položen 7. maja 2000, ne reče da ga položi pokojni Vlajko Stojiljković. Reče i da je projekat nove zgrade bez luksuza i ekskluzive, u konvencionalnom stilu na neki način, da se svi raduju što su tu ministar Mihajlović, zamenik Milić, pomoćnik Lukić, pomoćnika još, načelnika, pukovnika, komandanata, a sa nama je i direktor Komercijalne banke Mihailović, dragi gost Bogoljub Karić, Bracanović iz BIA, savetnik ministra i šef kabineta pukovnik Ivan Đorđević… Vidimo savetnik na korak iza ministra, zelen šešir, zelen kaput, šal malo odudara, ali rukavice, a naročito dugmići i zulufi u odgovarajućoj boji.
Samo što voditeljica pozdravi predstavnike političkih partija i nevladinih organizacija, istupi načelnik policije Janković u civilu i kaputu. Reče se i zamoli ministra da se i on reče. Izađe Dušan Mihajlović, izvadi ‘artiju, pa belu, iz desnog džepa, pročita da ima dosta razloga za zadovoljstvo. Drago mu što je građevina završena, drago mu i što pripada vladi koja je pomogla projekat, i još mu drago što je na čelu ministarstva koje raspolaže kompleksom od 5600 kvadrata. Posebno uzbuđenje mu izaziva činjenica da nova zgrada zamenjuje staru, u kojoj je počeo svoj radni vek i primio prvu platu, od koje je rešio sve svoje egzistencijalne probleme, stan, nameštaj, auto, vikendica. Onda se vrati u prošlost, citira novinara Peru Todorovića, ko ne zna iz prošlog, odnosno pretprošlog veka – drž’ se potpisniče ako misliš da nekad budeš citiran. Naravno, ministar je rekao koju i o dometima službe, manje je kriminala, manje je ubistava, silovanja, nijedno dete nije poginulo dolazeći i odlazeći iz naših škola. Rek’o i o zlu terorizma i pozvao predsednika opštine, koji nije novodemokrata, da zajednički preseku vrpcu.
STVARNO LEPO I ODLIČNO: Presekoše i uđoše. Bogoljub prvi čestita, zavedoše goste za prvu krivinu, kad tamo, šalter Komercijalne banke, ministar povika, gde je onaj Mihailović, eto ti Mihailovića. Pa produžiše pored šaltera, kompjutera, službenica, doteraše do zida, pa se vratiše, Ljubomir komentariše, stvarno lepo, Bogoljub podržava, odlično. Popeše se na sprat, stvarno lepo, kaže bankar Ljuba, jeste, slaže se Bogoljub. Popeše se na drugi sprat, pa na još jedan, kancelarije, sve sâm kvalitet, stolice na vrćenje, stolovi sa ulazom u njih, Bogoljub vadi mobilni, displej ko televizor, izlaže svoju filozofiju, sve srpske porodice treba obnoviti, bez toga nema države, mnogo lepo, tera bankar svoje. Kad, eto posluženja, eto pršute, eto pića, prostorija vazdan, na jedna vrata uđeš, na druga izađeš, ima velika sala, ima mala sala, ima domala, ima dovelika.
Vidimo da Bogoljub odlazi, pitamo otkud on, on je ovde kod gospodina Vidoja Vujića, predsednika Udruženja industrijalaca, tu je u delegaciji poslovnih ljudi koja prisustvuje otvaranju ovog lepog objekta, tu je i gospodin Ljuba, jedan od finansijera ove investicije, oni sad idu svojim poslom, na osvećenje Vidojeve fabrike vode. Vratimo se, na najviši sprat, u najveću salu, švedski sto, svega, i sitnih kolača, general Lukić se raspremio, sinula Lukić pločica na desnoj strani. Ministar do zida, do njega jedan novodemokrata, što je u nekoliko nevladinih organizacija, i drugi novodemokrata što upravlja sindikatom Nezavisnost. Vidimo tu su i novodemokrata što je savezni sekretar sporta, kao i novodemokrata što je ministar turizma. Jedan baš bio u poverljivom razgovoru sa ministrom, Rade Petrović, sad u Čikagu, stari istraživač, još dok je Dušan to bio, juče bio kod guvernera Roda Blagojevića, danas kod Dušana, žena mu neće verovati.
Eto i ćevapa, toplih, za njih zaduženo odeljenje iz Vrnjačke Banje, za sitne kolače Beograd, za papričice biće Leskovac, ili pre Vranje, služba celu svečanost pokriva svojim kadrovima. Kad ministar iseče veliku i belu tortu, šef kabineta i pukovnik dozvoli susret sa novinarima. Novinari uzeše da pitaju, ministar da odgovara, o terorizmu, bezbednosti građana, nijedno školsko dete nije izgubilo život idući i vraćajući se iz škole, reče ministar i o Ćuruviji Jovi, Moldavkama, kad ga reporter „Vremena“ upita otkud dragi gospodin Karić, ministar sadržajno odgovori, svaki gost je dobrodošao, te da ovo nije jedina svečanost i jedini događaj u Valjevu.
Tragom odgovora odemo u Petnicu gde je biznismen Vidoje Vujić osveštavo fabriku vode. Osveštavanje obavio lično vladika Lavrentije, prisutni lično Bogoljub, bankar Ljuba, generali policije. Samo što je vladika obavestio da je Vidoje oformio Fond za treće dete, iz koga nagrađuje porodilje, Bogoljub, po sopstvenim rečima, prekršio protokol, mor’o, to je nešto najsvetlije i najveće što je za svojih 49 godina, koje je napunio na Bogojavljenje, video. I čestita i izljubi Vidoja, tri puta i glasno. Pa se poslužiše, pa sa švedskog stola, kakvog, i od ptice mleka, žablji bataci, jastog, kakav jastog, original.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
