Međuvreme

Sekretarica

Odavno je poznato da su neke sekretarice svemoguća stvorenja, sposobna da „srede“ čak i ono za šta nisu sposobni/kvalifikovani/ovlašćeni njihovi šefovi. Prethodna sedmica pokazala je, međutim, da se u domen njihovog delovanja može uključiti i stvaranje (među)nacionalnih afera. Glavnom akteru ove storije, sekretarici Odseka za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, stiglo je pismo Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu sa naslovom „Prikupljanje podataka potrebnih za izradu srednjoročnog plana ekonomskog razvoja AP Vojvodine“: u pismu se traži da primalac tj. sekretarica, anketiranjem zaposlenih, prikupi podatke o nacionalnoj i polnoj strukturi svoje organizacije. Dalje se navodi da anketirani ostaju anonimni, kao i da u rubrici o nacionalnosti može da se upiše i „neopredeljen“. O tome šta se dalje događalo, javnost je putem pisma medijima obavestio profesor Svetozar Dunđerski. Prema njegovim rečima, sekretarica je „nehajno postupila i na svoju ruku ‘prebrojala’ članove Odseka, svrstavši nas u Srbe bez ikakvog pitanja“, prethodno nikog ne pozivajući da se izjasni. U pismu koje je upućeno i vojvođanskom sekretarijatu za obrazovanje i kulturu profesor Dunđerski protestovao je zbog „takvog uplitanja u privatnost“ i decidirano zahtevao: „lista koju ste dobili treba da se vrati našem Odseku i, kada opravdate svoj zahtev, mene ubeležite kao neopredeljenog ili Vojvođanina, što smatram sinonimom“.

Pitanje da li je zahtev nadležnog sekretarijata bio opravdan ili ne možda je diskutabilno (u razgovoru za „Vreme“ predstavnik Sekretarijata Branimir Andrić pojašnjava da su podaci o nacionalnoj i polnoj strukturi neophodni zbog problematičnog statusa nekih studijskih grupa i mogućnosti njihovog gašenja), ali čini se da je pravi problem u ovom slučaju na znatno „nižem“ nivou. U kancelariji gde je, uz jutarnju kaficu i povremeno prebacivanje telefonske linije, moguće pokrstiti, nacionalno opredeliti i ideološki usmeriti svakog čije se ime nađe na spisku zaposlenih. A odatle do pisma čitalaca put je vrlo kratak.

Kazna

Kao svaki pravi srpski domaćin i patriota, nameran da obogati beogradsku sportsku ponudu, Damir Dokić, otac i budući menadžer „najbolje jugoslovenske teniserke“, odlučio je da uloži nemalo novca koji je njegova ćerka Jelena zaradila igrajući tenis po belom svetu u izgradnju reprezentativnog teniskog kluba sa otvorenim i zatvorenim terenima, pratećim objektima i porodičnom kućom. Međutim, nadležni u gradskoj upravi, samo pretvarajući se da im se ideja dopada, umesto zemljišta kod hotela „Jugoslavija“ koje uludo zvrji prazno a idealno je za razvoj „belog sporta“, ponudili su mu neko neodgovarajuće, na Novom Beogradu, bogu iza leđa, daleko iza poslednjih stambenih blokova. Kasnije je, kako sâm kaže, odlučio da se bavi poljoprivredom, da prerađuje voće i povrće, ali i u tom naumu mu je aktuelna vlast gurnula klipove u točkove: za inat neće da mu prodaju zemljište „nedaleko od Fruške gore“ samo da bi mu napakostili. Čašu žuči prepunio je račun na 61.000 dinara za utrošenu električnu energiju za samo jedan mesec. Da je i to smišljen atak na njega potvrđuje pitanjem: „Da li je normalno da jedna tročlana porodica za svega jedan mesec potroši toliko struje?“ Ubeđen da mu, dok je ove vlasti, ovde nema života, najavio je da će se cela porodica iseliti i zatražiti politički azil u Velikoj Britaniji. Da nije reč o praznoj pretnji, kao što beše nekoliko puta do sada, potvrdila je i Jelena: neće više igrati za reprezentaciju i pored njenog imena neće više biti naše zastave. Tako je Jugoslavija, pored toga što je ostala bez same sebe, ostala i bez svoje „najbolje teniserke“ a njeni građani, zahvaljujući vlastima na raznim nivoima, kolektivno su kažnjeni, sve zbog stranačkih netrpeljivosti, jer Damir je radikal i Srbin, na šta je izuzetno ponosan.

Dafina

Po presudi opštinskog sudije za prekršaje u Nišu, na petnaest dana zatvora osuđena je sedamdesettrogodišnja Dafina Stojković. Vremenska kazna joj je izrečena u zamenu za tri neplaćene mandatne kazne od po 300 dinara, koje joj je tokom prošle godine napisao komunalni inspektor jer je, kako piše u obrazloženju, prodavala cveće van pijace. Bez obzira na delo koje jeste kažnjivo po Zakonu o prekršajima, dan zatvora stečen na ovakav način rezultat je jednostavne računice, vredi 60 dinara. S druge strane, prema Zakonu o poreskom postupku, koji je nedavno stupio na snagu, utaja poreza od preko 3.000.000 dinara kažnjava se zatvorom od jedne do deset godina. Po istoj jednostavnoj računici, za svaki dan proveden u zatvoru utajivaču poreza otpisaće se najmanje 821 dinar. Pred zakonom su teorijski svi jednaki, samo se tarife praktično razlikuju.

Prevoz

Kako ćemo se u Beogradu voziti ubuduće? Privatnici su, prema odluci gradskih otaca, skinuti sa trolejbuskih i tramvajskih linija pa su im na tenderu dodeljene autobuske linije. Najavljena reforma je trebalo da „krene“ sa početkom ove godine, ali je rok pomeren za mesec dana zbog velikog broja zainteresovanih privatnih prevoznika. Prvog februara trebalo je sve da se zna i to je donekle ispunjeno jer su objavljeni rezultati tendera po kojima mnogi preduzetnici nisu uključeni u nastavak posla. Od 42 zainteresovane firme njih 24 je dobilo mogućnost da se i dalje bavi javnim prevozom putnika u Beogradu, dok ostali mogu da vide šta će sa svojim vozilima i zaposlenima. Oni koji nisu dobili linije već pokazuju nezadovoljstvo i govore kako su tri kompanije, Luv–Braća Šarac, Banbus i Dumeko, bile privilegovane pri dodeli linija jer su dobile i najviše i najbolje relacije. Manji preduzetnici zameraju gradskoj upravi da nije sve u tenderu objasnila i da se išlo na to da veliki dobiju profitabilne poslove. Pored toga, nije jasno zašto se kasnilo sa donošenjem odluke, što je zapravo standard po kom radi gradska uprava kada su u pitanju ovako veliki poslovi. Podsećanja radi, kasnilo se i sa sređivanjem ulice Kralja Milana, sa dodelom posebnih krovnih oznaka za taksiste i tako dalje. Opet, odluka je donesena, a na beogradskim ulicama se ništa nije promenilo. Na zadovoljstvo građana, autobusi privatnih preduzeća i dalje voze po starom režimu, valjda dok se sve ne utanači, dok se ne napravi red vožnje. Do proleća će sve biti u najboljem redu.

Batine

Još se strasti nisu smirile povodom nedavnog prebijanja i docnije smrti jednog pritvorenika u beogradskoj policiji, a iz Leskovca stiže potvrda da se sa starim navikama teško prekida. Na odeljenje hirurgije Zdravstvenog centra u Leskovcu primljen je građanin Gradimir Jović jer su ga, kako kaže, premlatili policajci. Prema njegovim rečima, on je u petak veče imao raspravu sa svojom ćerkom u prisustvu mladića s kojim se ona zabavlja. Ocu nije bilo milo što se njegova kći zabavlja s tim maladićem, pa je verovatno pokušao to i njemu da objasni, a ovaj je, našavši se u nebranom grožđu, zvao policiju. Jović je rekao da su ga odmah počeli tući, najpre pendrekom, a kada je pao na zemlju usledilo je prijateljsko ubeđivanje uz pomoć cokula, obrada je trajala neko vreme uz stalna zapitkivanja policajaca: „šta se dereš, ko te bije, niko te ne bije, šta se dešava?“. Jović je slučaj najpre prijavio lokalnoj stanici policije i nadležni su mu sugerisali da donese potvrdu o povredama iz bolnice pa će se krenuti u postupak utvrđivanja činjenica. Jović se zaputio u Zdravstveni centar ali je tamo zadržan zbog ozbiljnih unutrašnjih povreda. Istraga će utvrditi da li su ga zaista tukli policajci ili neki mangupi.