Organizatori i šefovi Formule 1 su tokom zime dali sve od sebe ne bi li promenama tehničkih pravila (čitaj – ograničenjima) smanjili razliku koju ekipa Ferarija ima u odnosu na ostale timove. Uz to, zdušno su radili na povećanju atraktivnosti TV prenosa koje je „ubila“ monotonija prizora – crveni bolid krene prvi sa starta, promeće se sat vremena ekranom i onda prođe prvi kroz cilj. Za priče o promenama biće vremena i prostora već od idućeg broja, jer u nedelju startuje šampionat koji ćemo kao i proteklih godina pratiti izveštajima iz trke u trku. Tada ćemo konačno videti šta je uvedeno a šta odbačeno od novih pravila koja bi trebalo da važe tokom treninga i trke same. U ovom broju, podaci o timovima i vozačima, koliko da vam pomognemo u praćenju sezone koja će sigurno biti bolja od lanjske. Verujte mi na reč
Ferari
Kada je početkom februara, na po običaju glamuroznoj svečanosti u Maranelu, novinarima predstavljen ovogodišnji bolid Ferari 2003-GA nije bilo dileme šta znače poslednja dva slova u oznaci. Reč je o svojevrsnom omažu Đaniju Anjeliju (81), koji je preminuo nedelju dana pre toga. Unuk osnivača Fiata koji je pre više od tri decenije kupio pedeset odsto akcija Ferarija, povećao je tokom godina vlasništvo na čitavih devedeset odsto, a mnogi smatraju da je to i spaslo tim od propasti na kraju osme decenije prošlog veka. Uz to, Đani Anjeli je ponajviše zaslužan za renesansu tima u poslednjih pet godina jer je, iako u penziji, o njemu neprekidno brinuo.
S obzirom na prošlogodišnju dominaciju Ferarijevog bolida, malo je ko verovao da mogu napraviti nešto bolje, ali su prvi testovi pokazali da se i to može! „Zapanjujuće“, prokomentarisali su kratko novinari kada je novi bolid oborio rekord test staze u Fioranu. Šef tima Žan Tod naglašava da se „Rori Bern (konstruktor), nije opustio zbog prošlogodišnjih uspeha i da model 2003-GA ima čak i veći potencijal od prethodnog“.
„Motivisani smo kao da nikad ranije nismo pobedili i kao da je pred nama prva pobeda“, rekao je Tod na promociji. „Naši konkurenti žele da im gledamo u leđa, ali učinićemo sve da bude obrnuto.“
„Godinama dajemo sve od sebe i zato nije iznenađenje da i ove sezone želim da budem prvi. Zaljubljen sam i u novi bolid i u tim i u navijače“, egzaltirano se novinarima obratio Mihael Šumaher.
„Ne mogu da odvojim oči od njega, toliko je lep, neodoljiv“, rekao je Rubens Barikelo kao da govori o nekoj lepotici sa Kopakabane, a ne o bolidu Formule 1. „Ubeđen sam da će ovaj bolid doneti još jednu titulu u Maranelo.“
Po rečima tehničkog direktora Rosa Brona „bolid predstavlja najveći tehnološki napredak koji je tim načinio do sada“. Da mu treba verovati neka posluži tek nekoliko podataka – motor je potpuno nov (oznaka je 052), kompletno je redizajniran sedmobrzinski titanijumski menjač koji je sada manji i lakši, a u skladu s tim je racionalizovano i zadnje vešanje, spušteno je težište bolida što obećava bolje ležanje na stazi, a nov je i kompletan upravljački mehanizam. S obzirom na to da su u poslednje dve godine ferarijevi bolidi bili najizdržljiviji, da im je pouzdanost bila znatno veća od konkurentskih što se vidi i po izuzetno malom broju odustajanja tokom sezone, da su bili najbrži i ukupno i na pravcima, onda se može sa velikom sigurnošću pretpostaviti da je kraj dominacije najglamuroznijeg tima u Formuli 1 još daleko. Jedini problem je – publika. Ne ferarijevi tifozi, razume se, njima nikad dosta pobeda, ali su šefovi tima, prošle godine, mnogo ražestili većinu ljubitelja Formule 1, nepopularnim potezima poput naređenja Barikelu da prepusti pobedu šampionu kako je to bilo u Austriji, na primer.
Bez obzira na dobre rezultate na testovima (već u prvom krugu na testu u Fioranu Mihael Šumaher je za pola sekunde popravio najbolje vreme prošlogodišnjeg bolida), model 2003-GA će premijeru na zvaničnoj trci, po svoj prilici, imati tek u Imoli, na Velikoj nagradi San Marina.
Mihael Šumaher
(Nemačka)
Ukupno trka: 179
Pobede: 64
Drugo mesto: 34
Treće mesto: 16
Petostruki svetski šampion izjavljuje uoči sezone da se nije zasitio trka i sva je prilika da će pokušati da uđe u anale kao prvi vozač koji je osvojio šest titula svetskog prvaka. „Rekordi su nešto što ostaje za istoriju, a pobede su ono što me motiviše“, izjavio je Mihael Šumaher na predstavljanju novog bolida. Uz potpunu posvećenost sportu (poslu) kojim se bavi, upravo nezajažljiva želja za pobedom je ono što Mihaela čini posebnim. Tokom sedam godina u ekipi iz Maranela vratio je staru slavu timu i oborio gotovo sve rekorde u Formuli 1. Penzionisani višestruki šampion, „doktor“ Alan Prost, predviđa da će proći možda i čitava decenija pre nego što se na stazi ponovo nađe takva kombinacija sjajnog tima i vozača. Šumahera mnogi obožavaju, mnogi ne mogu da ga vide očima, ali svi mu listom priznaju majstorstvo za volanom i beskompromisnost na stazi. I stručnjaci i većina ljubitelja trka slažu se u oceni da je takmičenje poslednjih godina umnogome izgubilo na popularnosti baš zbog činjenice da su i tim i vozač isuviše isprednjačili u odnosu na ostale. Mihael na to ne daje ni pet para. Uživa u statusu neprikosnovene zvezde tima, a pobede i novac koji uz to ide sasvim su mu dovoljni da o drugim stvarima osim vožnje i ne razmišlja.
Rubens Barikelo
(Brazil)
Ukupno trka: 165
Pobede: 5
Drugo mesto: 16
Treće mesto: 14
Posle tri godine provedene u statusu „druge violine“ u timu, Brazilac se nada da je možda ova sezona baš ona u kojoj će se šefovi smilovati, osloboditi ga uloge vodonoše i pustiti ga da se slobodno trka sa šampionom. To priželjkuju i tifozi i organizatori koji su prošle sezone veoma oštro reagovali na „timske naredbe“ iz ferarijevog boksa (nameštaljke, reklo bi se kod nas). Legendarni šampion Džeki Stjuart u čijem je timu, svojevremeno, Barikelo napravio prve dobre rezultate u karijeri i pridružio se eliti, smatra da je Rubens „dovoljno brz i iskusan da se ravnopravno nosi sa Mihaelom“. Videlo se to i na nekoliko trka prošle sezone, pa je upravo stav šefova jedina nepoznanica u očekivanju oštrijeg duela ove godine. Bilo kako bilo, izvesno je jedino to da će Barikelo povećati broj ukupnih pobeda. Za koliko? E, odgovor na to pitanje malo ćemo popričekati.
Vilijams BMW
Bez sumnje najveći takmac šampionskoj ekipi biće novi bolid FW25 na kome dizajner Gevin Fišer nije zadržao gotovo ništa od prošlogodišnjeg modela. Nova šasija, po rečima tehničkog direktora Patrika Heda, „predstavlja odraz novih ideja, dobre aerodinamike i model pouzdanosti“. Iako je i stari bio jači od svih u bolidima koji se takmiče, novi BMW motor (oznake P83) je još snažniji i brži, ali i lakši, od onog u kojim je Montoja osvojio nekoliko značajnih pol pozicija. To će u novom sistemu takmičenja biti i te kako važno ali ne manje važno je i to što će novi bolid, za razliku od Ferarija i Meklarena, biti na stazi od prve trke.
„Prošle sezone naučili smo mnogo teških lekcija a sada smo se prpremili tako da očekujemo samo najbolje rezultate“, izjavio je Frenk Vilijams na promociji novog bolida koja je održana u Barceloni. „Mi smo veoma nestrpljiv tim, postavili smo ciljeve veoma visoko i mislim da imamo šanse da ih u ovoj sezoni dosegnemo.“
Iskustvo i raniji sjajni rezultati ekipe koju vodi gazda Frenk u najmanju ruku teraju znalce, navijače, ali i konkurenciju, da ga ozbiljno shvate. S obzirom da ima dva veoma motivisana vozača – sve je moguće. Za razliku od šampionskog tima, on je prošle sezone svoje vozače pustio da se slobodno trkaju na veliko zadovoljstvo publike. Koliko ga je to živaca koštalo samo on zna ali je sada teško očekivati da će tolerisati nerazumne poteze Montoje i Ralfa Šumahera. Ulog je kud i kamo veći od prošlogodišnjeg kada je još na početku bilo jasno da performanse bolida nisu ni blizu onim koje su potrebne za ozbiljno učešće u borbi za sam vrh.
„Novi Vilijams izgleda stvarno dobro“, kaže Montoja. „Mislim da smo dorasli velikoj igri i najvažnije je da bolid bude dobro izbalansiran, a kako sada stvari stoje, od predstojeće sezone možemo dosta očekivati.“
To je potvrdio i Ralf Šumaher poslednjeg dana zvaničnog testa na stazi u Herezu, postavivši novi rekord kruga tokom provere guma i podešavanja aerodinamike uoči trke u Melburnu.
Huan Pablo Montoja
(Kolumbija)
Ukupno trka: 34
Pobede: 1
Drugo mesto: 7
Treće mesto: 3
Mnogi su očekivali da će njegovim dolaskom biti prekinuta ili u najmanju ruku ozbiljno ugrožena dominacija Ferarija i Mihaela Šumahera. Dvostruki šampion KART serije se iznenađujuće brzo prilagodio tehnici u bolidima koji se mnogo razlikuju od američkih. U prethodne dve sezone je, baš on, uneo najviše svežine svojim oštrim, ponekad i bezobraznim načinom vožnje bez preteranog respekta prema šampionu, što je uostalom i on sam, ali su ozbiljne pretenzije na tron u Formuli 1 ipak ostale samo u sferi očekivanja. Nekoliko puta je prošle godine osvajanjem prvog startnog mesta najavljivao više uzbuđenja, ali je tokom trka odustajao ili zbog kvara bolida ili kao žrtva sopstvenog temperamenta sudarajući se na stazi i sa vozačem iz istog tima. „Kad bi se malo obuzdao možda bi i rezultati bili bolji“, komentarisali su šefovi tima, ali su poznavaoci ipak više krivili bolid čiji su kvaliteti u prošloj sezoni bili daleko ispod šampionskih. Ipak, za vrlo kratko vreme Montoja je stekao veliku popularnost i mnogi ljubitelji Formule 1 tipuju na njega baš zbog atraktivnog stila vožnje i harizme koju neosporno ima. Nema sumnje da će Kolumbijac i ove sezone biti u samom vrhu na radost pravih ljubitelja trkanja.
Ralf Šumaher
(Nemačka)
Ukupno trka: 100
Pobede: 4
Drugo mesto: 4
Treće mesto: 12
Belodano je jasno da pre nego što pokuša da dostigne starijeg brata, Ralf najpre mora da bude bolji od timskog kolege. Ovo prvo je gotovo nemoguće, a i ovo drugo je u najmanju ruku veoma težak zadatak. Iako je 2001. pobedio na tri trke, ipak je u generalnom plasmanu bio iza Kolumbijca, a redosled je bio isti i prošle godine. Aludirajući na česte kazne koje dobija za prekoračenje brzine u Nemačkoj i Austriji, zli jezici kažu da je on mnogo brži na auto putu nego na stazi. To što prošle godine nije bilo „timskih naredbi“ za vozače ne znači da se ove godine šefovi neće odlučiti da jednog od njih malo više podrže. Ako želi da to bude baš on, mlađi Šumaher moraće da učini više od onoga što je pokazao u prošloj sezoni kada se, sa izuzetkom pobede u Maleziji, prikazao u prilično bledom izdanju.
Meklaren – Mercedes
Voleo bih da sam jedini, ekskluzivni, da samo ja i „Vreme“ imamo, a da niko drugi nema fotografiju novog meklarenovog bolida. Ah, kako bi to povoljno uticalo na finansijska kretanja u mom kućnom i ukupnom budžetu prvog nezavisnog nedeljnika u nas. Ali, ako ste i vi to pomislili – ljuto se varate! Morali smo, naime, da prekopamo arhivu i nađemo neki stari snimak sa promocije jer će ove godine Ron Denis predstaviti novi bolid tek pred samu trku u Melburnu.
Za zimske testove i pripreme za sezonu korišćen je nešto izmenjen, prošlogodišnji MP4-17, sa novom elektronikom koja je prošle godine kumovala mnogim odustajanjima. Rezultate koje su postizali na testovima Dejvid i Kimi ipak su nedvosmisleno ukazivali da je jaz između njih i Ferarija smanjen. Koliko? E to ćemo tek da vidimo. Šefovi, kako tima, tako i oni iz Mercedesa koji ih snabdeva motorima, izbegavaju da daju komentar ili bilo kakvu izjavu o tome šta očekuju u narednoj sezoni. Jedino u čemu javno učestvuju jesu horski napadi na najavljene promene koje FIA ima nameru da sprovede ove sezone.
Nije samo šampionski tim prošle godine očitao lekciju timu koji svako malo odradi sezonu-dve u pobedničkoj formi. Pobeđivao ih je i Vilijams koji prema mišljenju poznavalaca brže od njih hita ka tronu. Jedina prošlogodišnja pobeda postignuta je u „prestonici džet seta, brzine i glamura“ – Monte Karlu, ali je čak i prskanje šampanjcem u Kneževini mala uteha za seriju loših rezultata u poslednje dve godine.
Ali, rekosmo već, novi bolid samo što se nije pojavio. Od rezultata u prve tri trke, koliko im je Ferari dao fore pre nego što njegovi vozači sednu u novi bolid, zavisiće da li će ova sezona biti za Meklaren četvrto uzastopno razočaranje ili će krenuti stazama stare slave.
Dejvid Kultard
(Škotska)
Ukupno trka: 141
Pobede: 12
Drugo mesto: 25
Treće mesto: 20
Iako su se već svima popeli na glavu pričama kako će „naredna sezona biti njegova“, novinari koji prate ovaj sport i dalje vrte tu izanđalu ploču! Naravno da je reč o odličnom vozaču, naravno da je sada potpuno sazreo i da se trka bolje nego ikad, ali je fakat i da se „zubima drži za vazduh“ ne bi li još koje vreme ostao u zenitu karijere i odložio neminovan pad, jer – ovi mladi ne samo da nadiru, već ‘oće i da pobeđuju! Zna čovek, ima jednog takvog u timu. Dosadile su i priče da je samo potrebno da Ron Denis napravi dobar bolid pa će oni iz Maranela videti svoga boga! Isuviše je uslova koje valja ispuniti da bi se stiglo do samog vrha i surova je činjenica da Dejvidu curi vreme i da će po svoj prilici jedan od najtalentovanijih vozača završiti karijeru bez šanse da titulom potvrdi nespornu vrednost. Ali, bivalo je takvih stvari i ranije kada su mnogi ostali bez titule ne zbog toga što nisu bili dovoljno talentovani, hrabri i vešti, već zato što ih je poterao maler da se nađu u zenitu karijere baš u trenutku kada stazama žari i pali Askari, Fanđo, Stjuart, Prost, Sena, Mika ili – Mihael Šumaher, da pomenem samo neke. Iako je gotovo izvesno da će ove godine biti teško ne samo ugroziti aktuelnog šampiona, već i nadirući dvojac Vilijamsa, ipak mislim da će Kultard imati dobre plasmane, a ako pretekne i dogodine ostane u timu od koga se tek očekuje šampionski paket – tek tada će imati (poslednju) pravu šansu. Živi bili pa videli!
Kimi Raikonen
(Finska)
Ukupno trka: 34
Pobede: 0
Drugo mesto: 1
Treće mesto: 3
Iako (još uvek) ni jednom nije pobedio, ne samo da je atraktivnim načinom vožnje bez preteranog brenovanja iskusnijih i trofejnijih vozača skrenuo pažnju na sebe, već je u protekle dve sezone pokazao da je najozbiljniji kandidat za naslednika nekog od zvučnih imena koje sam pomenuo u priči o Kultardu. Ono što je njegova najveća prednost je to što je mlad, pa ima dovoljno vremena da strpljivo sačeka potpuni izlazak tima iz krize koja ne može trajati još dugo, baš kao ni dominacija Ferarija. U međuvremenu će sticati iskustvo, skupljati bodiće, možda i pobediti po prvi put u karijeri, ko zna? Da želi potpuno da izađe iz senke Mike Hakinena, slavnog zemljaka i dvostrukog šampiona koga je zamenio u timu, Kimi je pokazao i kada je prošle sedmice odlučio da promeni tradicionalne boje na kacigi (plavo-bela, boja zastave njegove domovine), dodavši jednu crvenu liniju i stvorivši mi problem kako da promenim već složen tekst. Iskusni šefovi tima istrpeli su gomilu kritika kada su pre dve godine angažovali vozača bez ikakvog iskustva u ozbiljnijim kategorijama poput F3, F3000 i Formule 1, ali se pokazalo da su nasuprot svima baš oni bili u pravu, a hrabar potez će im se sigurno isplatiti jer je malo mladih vozača koji su tako superiorno pokazali šampionske kvalitete. Na toj listi Kimi je nesumnjivo – prvi.
Tojota
Ako se kod nekog od fabričkih timova vidi odlučnost da nastavi sa napretkom i da što pre stigne do respektabilnijeg mesta među timovima koji se takmiče u Formuli 1 – onda je to ova ekipa. Japanci su odrešili kesu pa hoće i rezultate od tima u kome, sa sve konstruktorima, mehaničarima, vozačima i kafe kuvaricama ima ljudi iz preko trideset država!
Da se stvari odvijaju u dobrom pravcu neka ilustruje i izjava Mihaela Šumahera da „nova Tojota moćno izgleda“. O napretku govori i rezultat koji je pred kraj sezone testova postavio Olivije Pani na stazi u Herezu kada je bio brži od ferarijevog test vozača Luke Badoera! Dobro se na testovima snalazio i Kristijano da Mata koji se tek privikava na bolid.
Problem za ekipu može predstavljati motor koji se prošle sezone pokazao ne preterano sporijim u odnosu na konkurente, ali je bilo mnogo slučajeva da prolupa. Ove godine nije bilo radikalnijih promena šasije koja i dalje umnogome podseća na bolid Ferarija, a najviše pažnje posvećeno je aerodinamici, vešanju i već pomenutom – motoru. Izdržljivosti pre svega.
Ipak, više je nego jasno da u Tojoti rade na duge staze, pa osim ponekog iznenađenja koje mogu prirediti sami vozači, od ovog tima u sezoni pred nama ne treba očekivati previše.
Olivije Pani
(Francuska)
Ukupno trka: 126
Pobede: 1
Drugo mesto: 3
Treće mesto: 4
Iako već ima respektabilnu karijeru, jedan je od onih koji su prebacili šustiklu preko pobedničkog pehara (Monako, ’96). Francuzu je ostalo relativno malo vremena da sebi i ljubiteljima Formule 1 pokaže da li je protraćio vreme ili ima još svežine potrebne za dobre rezultate. Godine u ekipi BAR-a valja što pre zaboraviti, a ohrabrenje mu može biti to što su ga Japanci, poznati po tome da ništa ne prepuštaju slučaju, odabrali za prvog vozača. Možda samo žele da njegovo iskustvo pomogne u podešavanju bolida u još uvek razvojnoj fazi? Ko za to mari, ako je to ujedno i šansa da ostvari još koji dobar plasman.
Kristijano da Mata
(Brazil)
Prošlogodišnja zvezda američke KART serije u kojoj osvaja titulu šampiona za ekipu Pola Njumena i Karla Hasa, ima iskustva sa japanskim proizvođačem čiji ga je motor i doterao do vrha. U potrazi za atraktivnim vozačem, ali misleći i na američke kupce kojima valja prodati još više automobila, Tojota je izabrala onog koji je i te kako poznat tamošnjoj publici. Sa marketinške tačke gledišta – pola posla je obavljeno! Sada Brazilac samo treba da se navikne na novu tehnologiju, novi sistem takmičenja, a uz sve to da zadrži agresivnost svojstvenu američkoj formuli koju je najbolje manifestovao njegov prethodnik Montoja. Brzinu ima, baš kao i hrabrost i mislim da će posle Kolumbijca upravo Da Mata biti najveća atrakcija ove sezone.
BAR Honda
Pošto su na jedvite jade uspeli da u samom finišu prošle sezone budu za zeru bolji od ekipe Edija Džordana i tako se izbore za još godinu dana statusa ekipe koju Honda zvanično snabdeva motorima, u BAR-u su shvatili da im je to crkveno i mrtveno i da će, ako ne isporuče dobre rezultate, otići na doboš!
Da pretnja nije bez osnova i da je to i te kako dobar motiv za progres, pokazali su prvi testovi prema kojima je nova šasija, skrojena za ovu sezonu, veliki korak napred. Već posle prvih nekoliko krugova, Žak Vilnev je bio „zadovoljan brzinom“, a onda mu je motor eksplodirao!
„Bolid je brz, motor je snažan, ali ako čitav paket ne može da izdrži do prvog pit stopa – koja vajda“, bio je oštar komentar Kanađanina.
Zvezda tima nije jedini koji je nezadovoljan napretkom. Onoliko koliko su zadovoljni ponašanjem nove šasije, ležanjem bolida na stazi i elektronikom, toliko sefovi ekipe strepe od toga da li će se ponoviti prošle godine isuviše česte slike kako BAR honda u oblaku belog dima iz prolupalog motora lagano odlazi sa staze. Poslednje vesti govore da još nema odluke da li će na prvoj trci koristiti prošlogodišnji ili motor nove generacije koji je lakši i snažniji, ali još nedovoljno testiran, a neki kažu i ne baš najsrećnije uklopljen u novu šasiju.
Bilo kako bilo, lako se može dogoditi da ova sezona bude labudova pesma za tim koji se nije proslavio tokom dosadašnjeg kratkog i besplodnog trajanja u društvu velikih. Kupac čeka da padne cena, a najverovatnija promena, na koju sam i sâm spreman da secujem, biće brisanje prvog dela imena ekipe. Ostalo može da ostane.
Žak Vilnev
(Kanada)
Ukupno trka: 116
Pobede: 11
Drugo mesto: 5
Treće mesto: 7
Ovo je bez sumnje odlučujuća sezona u karijeri bivšeg šampiona (1997). Dobar rezultat može mu pružiti šansu za transfer u neki od timova iz super lige, a loš može značiti kraj karijere jer mu završetkom sezone ističe više nego lukrativan ugovor sa BAR Hondom. Pokušaj da formira sopstveni tim, u kome će biti neprikosnovena zvezda, otegao se u nedogled, godinama nema pravih rezultata i ekipa opstaje samo zahvaljujući čvrstim ugovorima sa sponzorima i snabdevačima elemenata bolida. Dve titule u američkom KART šampionatu i jedna u Formuli 1 za nekoga bi bile sasvim dovoljan povod da okači kacigu o klin i posveti se menadžerskom poslu ili pisanju memoara, ali ne i za Kanađanina. Iako su mu „titulu“ najatraktivnijeg vozača već odavno oteli mladi arivisti, Žak je još u fokusu ljubitelja trka, posebno ferarijevih tifoza kojima će, baš kao i pokojnom Encu Ferariju, po svoj prilici ostati neispunjena želja da u crvenom bolidu vide i sina legendarnog Žila. Ili možda neće, ko zna?
Dženson Baton
(Engleska)
Ukupno trka: 51
Pobede: 0
Drugo mesto: 0
Treće mesto: 0
Kada je počeo karijeru vozača Formule 1 odmah je ušao u anale kao najmlađi vozač u istoriji takmičenja. Kad se mislilo da će imati još jednu sjajnu sezonu u engleskoj F3, Dženson je dobio šansu u timu Villijamsa (2000), zgrabio je s obe ruke i već na drugoj trci u karijeri bio bolji na zvaničnom treningu od Ralfa Šumahera, a na samoj trci osvojio svoje prve bodove. Željna novih heroja, štampa je odmah odradila svoje – stvorila je zvezdu kojoj se budućnost široko osmehivala. Međutim, praveći šampionski tim, gazda Frenk je imao sasvim druge planove u koje se nikako nije uklapao mlad i neiskusan vozač, bez obzira na nesporan talenat. Dženson prelazi u ekipu Reno, koja je još daleko od pobedničke forme, i pritisnut teretom očekivanja koji je štampa nemilice svalila na njega uspeva tokom čitave sezone da osvoji samo jedan bod! Prošle godine uzlaznom linijom kreće i tim i mladi Englez koji dobrim potezima na stazi i plasmanima umnogome doprinosi iznenađenju sezone – četvrtom mestu za ekipu Reno. Petogodišnji ugovor koji je potpisao za ekipu BAR Honda pruža mu sigurnost, ali način na koji ga je dočekao bivši šampion na zalasku karijere, oštri komentari i džangrizavo – „mali ima još da rilja“ biće dodatan motiv za Batona, koji će sigurno igrati zapaženu ulogu u ovoj sezoni.
Jaguar
Još pred kraj prošle sezone ekipa je potvrdila da im je dosta nošenja fenjera i da mogu da naprave iskorak u dobrom pravcu. Edi Irvajn je stigao treći u Monci, ali mu ni to nije pomoglo da sačuva mesto u timu. Šteta, faliće. Takvi karakteri, lajavi na konferencijama za štampu i pomalo bezobrazni na stazi potrebni su Formuli 1. Ali, voda ispod mosta.
Nastojeći da u ovoj sezoni odmah krenu agresivno, šefovi tima spakovali su među prvima novi bolid u koji su uklopili novi ford-kosvortov V10 motor (oznaka CR5).
„Nije reč samo o radikalnom dizajnu mašine“, rekao je na promociji potpredsednik Forda Ričard Peri Džons, „već i o novoj tehnologiji koja nam daje više snage, brzine i pouzdanosti.“
Promene su obuhvatile i šasiju, dizajn je uočljivo različit, aerodinamika je bolja, a i vešanje je novo. Rečju – s novim elanom u nove radne pobede! I novim budžetom koji izdašno puni jedna od najvećih svetskih auto-kompanija.
Tim je odlučio da tokom sezone ne drži na ugovoru tehničkog direktora i šefa dizajnera. „Oni mu dođu kao polubogovi, a ja ne verujem samo u dvojicu ljudi nego još više u sve koji timski rade“, rekao je šef tima Toni Persel, koga su zbog pomenutog poteza proglasili za autokratu.
„Posle testova veoma sam samopouzdan“, rekao je na promociji novog bolida Mark Veber. „Ovo sam dugo čekao i prvi put imam osećaj da sam pravi vozač po čijoj meri se sve podešava.“
„Očekujem tešku sezonu“, bio je oprezan pred novinarima debitant Antonio Piconija. „Ne samo zato što sam novajlija već i zato što imam još dosta da učim, ali bar će biti zanimljivo. Jedva čekam da počne.“
Mark Veber
(Australija)
Ukupno trka: 16
Pobede: 0
Drugo mesto: 0
Treće mesto: 0
Kada je prošle godine debitovao u Formuli 1 i na domaćem terenu, pre svega zbog velikog karambola na startu kad su otpali mnogi favoriti, osvojio je za njega i Minardi fenomenalno peto mesto, australijska štampa je odmah počela da piše o njemu kao o „nasledniku Džeka Brebhema“. Nastavak sezone, međutim, umnogome je pokvario laskavo poređenje sa slavnim zemljakom, ali iako u znatno slabijem timu, vremena koja je postizao na stazi bila su veoma blizu onima koja su postizali vozači Jaguara. Kažu da je to bio odlučujući argument prilikom transfera, mada oni koji nikad nisu verovali u Deda Mraza više respektuju niz argumenata koji se u sponzorskim ugovorima upisuje arapskim brojevima koje polupismeni brkaju sa slovom „o“. Toliko o činjenici da je Veber „pod kapom“ australijskog milionera Pola Stodarda. Zna se da će ove godine njegov tim pokušati da se otrese epiteta „fenjeraša“, pa će nesumnjivo talentovani Veber imati kudikamo teži, ali i posao koji može doneti više zadovoljstva od pukog kruženja stazom.
Antonio Piconija
(Brazil)
Novajlija u Formuli 1, pažnju na sebe skrenuo je pre dve godine kada je posle takmičenja u nižim ligama postao prvi vozač u poslednjoj deceniji koji je u debitantskoj sezoni osvojio šampionat engleske F3. Potom je usledila teška sezona u F3000, nešto malo dobrih plasmana, ali nijedna pobeda i tek sedmo mesto u generalnom plasmanu. Istovremeno je dve godine radio i kao test vozač u ekipi Benetona i Erouza i konačno, prošle godine, u Vilijamsu. Upravo rezultati koje je Piconinja (24) postizao na testovima, ali – da se ne lažemo – i dobri sponzori, lansirali su ga u elitu. Ekipa u koju je došao uglavnom je tavorila prošle sezone, ali su pred kraj postigli nekoliko dobrih plasmana. Glavni „igrač“ prilikom njegovog prelaska u Jaguar bio je legendarni Niki Lauda, a taj zna da prepozna dobrog vozača. Ako bolid bude makar malo bolji od prošlogodišnjeg, možda će baš Piconija odlučujuće doprineti da tim uđe u ozbiljnu konkurenciju za titulu „the best of the rest“.
Džordan – Ford
Edi Džordan bi najrađe da zaboravi prošlogodišnju sezonu. Zbog lošeg konačnog plasmana izgubio je snabdevača motorima, zamalo da izgubi i glavnog sponzora, ali se nekako iskobeljao iz problema i uspeo da sklopi ne samo finansijsku konstrukciju već i bolid koji obećava.
Prvi testovi u Barseloni, međutim, započeli su serijom problema, ali se to pokazalo kao korisno jer su rano uočeni pa je bilo dovoljno vremena za korekcije u pozitivnom smeru.
„Nije bilo tako strašno kao što je izgledalo“, rekao je tada tehnički direktor Geri Anderson. „Tako to biva kad se pravi potpuno nov bolid i nije ništa neobično da ponešto ne štima. Važno je da imamo dovoljno vremena za korekcije.“
Potonji rezultati na testovima pokazali su da je bolid i brz i pouzdan, čime je posebno zadovoljan Đankarlo Fizikela, koji je više nego nestrpljiv da sezona počne.
„Uzbuđen sam zbog debija u timu koji je među onima koji su osvajali Veliku nagradu“, izjavio je novajlija Ralf Frimen. „Reč je o timu iz koga su potekli mnogi slavni vozači, ali i o ekipi čija je glavna odlika prijateljska atmosfera.“
„Pročešljajte malo anale i vidite koga je sve ostavio iza sebe tokom dosadašnje karijere“, pohvalio je novog vozača šef tima Edi Džordan. „Nemojte da vas začudi ako upravo on bude najveće iznenađenje ove sezone.“
Mora da nešto znači i podatak da je Frimen pre desetak dana bio najbrži na poslednjem testu u Silverstonu. Uostalom, ako ne nešto drugo, a ono sigurno je da u Edijevoj ekipi nikad nije dosadno. Ni na stazi ni u boksu, a znaju i dobro da prangijaju pravi rokenrol.
Đankarlo Fizikela
(Italija)
Ukupno trka: 107
Pobede: 0
Drugo mesto: 5
Treće mesto: 4
„Moliće se za samo dve stvari – više snage u motoru i dovoljno novca da njegov tim opušteno prođe kroz ovu sezonu. Ako mu se te želje ispune, igraće važnu ulogu u predstojećem šampionatu“, napisao je o njemu kolumnista uglednog londonskog „Autosporta“. Pošto ga je pre dve godine, posle samo jedne sezone, Flavio Brijatore „šutnuo“ iz ekipe Reno, mnogi su mislili da je povratak kod Edija Džordana korak unazad za vožača koji je, kao i mnogi njegovi zemljaci koji su se bavili ovim sportom, potpuno posvećen brzini i trkama. Iako je bolid kuburio s aerodinamikom, a Hondin motor imao premalo snage za ozbiljno nadmetanje s drugima, Fizikela je uspeo da sredinom prošle sezone tri puta zaredom osvoji peto mesto, a u Mađarskoj je bio šesti. Nažalost, motor je pred kraj sezone prečesto otkazivao i ukupan rezultat i tima i Đankarla pre je nešto što valja brzo zaboraviti nego što je reč o podacima kojima se treba dičiti. Dok bude sedeo u kokpitu, ove godine će iza leđa imati ne samo jači vać i pouzdaniji Fordov motor, pa nije nemoguće da uporni Italijan postigne najbolji rezultat u do sada rezultatima relativno siromašnoj karijeri vozača Fomule 1.
Ralf Friman Jr.
(Engleska)
Još jedan novajlija ove sezone ima klasičnu biografiju sina nekadašnjeg trkača, a to uključuje dve titule u prvenstvu Engleske u kartingu, trofej „Meklaren-Autosport najbolji mladi vozač“ (1993), zatim titulu u ostrvskom šampionatu F3 (1995), da bi onda pet godina proveo u Japanu završivši tamošnju karijeru osvajanjem prvog mesta u seriji NIPON – četiri pobede i još šest plasmana na drugom i trećem mestu – vozeći za tim nekadašnjeg pilota Formule 1. Satoru Nakađime. Razume se da su novinari pomno prelistali njegove nekadašnje startne liste i rezultate, pa su tako „iskopali“ i podatak da je svojevremeno pobedio i Huana Pabla Montoju. Stručnjaci smatraju da Friman (27) može biti najprijatnije iznenađenje ove sezone, posebno zato što je došao u tim koji je po opštim ocenama napravio odličan novi bolid. Angažovanjem novajlije Edi Džordan je dosledan u stavu da je Formula 1 – uz sve ostalo – i veliki spektakl, svojevrstan šou-program, a znalci podsećaju da je nekoliko vozača iz njegove ekipe potom imalo blistavu karijeru.
Minardi
Šta reći o timu koji je jedva pretekao prošle godine i na jedvite jade napabirčio novac da i ove sezone učestvuje u šampionatu? Gotovo ništa. Ali ipak, evo, dajem sve od sebe…
Englesko-italijanski tim preuzeo je ove godine australijski bogataš Pol Stotard, između ostalog i majstor za dobar PR, pa ne čude napisi u štampi da ekipa „stoji bolje nego ikad“! Mada u to malo ko veruje sem nekoliko sponzora koji su našli računicu u tome što će im se, za razumnu količinu novca, ime i logo pojaviti tek nekoliko puta tokom TV prenosa – na startu, dok ih favoriti obilaze za čitav krug, dva… i kad neko od vozača ovog tima izleće sa staze ili odustaje pre kraja.
Jedino što može biti uzrok nekakvom iznenađenju jesu nova pravila koja predviđaju beneficije za privatne timove i novi Fordov motor poslednje generacije. Malo li je to!? A ko zna, možda ja grešim.
Još Ferštapen
(Holandija)
Ukupno trka: 91
Pobede: 0
Drugo mesto: 0
Treće mesto: 2
Oni koji smatraju da njegova karijera u Formuli 1 može samo za neupućene ili one koji gledaju suvu statistiku predstavljati tipičnu priču o protraćenom talentu – došao u prvu ligu sa impresivnim rezultatima iz takmičenja nižeg ranga – nisu u pravu! Njegova karijera i za poznavaoce predstavlja baš to. Posle pauze i loših rezultata u nekoliko poslednjih sezona prihvatio je mesto u – Minardiju!? Sjajan način da se završi karijera, nema šta! I još u pojedinim „stručnim“ časopisima čitam da mu je to „poslednja šansa da se dokaže“!? Veću budalaštinu odavno nisam pročitao. Pa zar ga nije uoči prošlogodišnje sezone najurio Erouz koji je u istom rangu kao i tim u kome je sada angažovan, znači na dnu!? Možda bi bolje bilo da pišem o timovima u kojima je vozio tokom karijere, ekipama iz kojih su neki odlazili da postanu šampioni. Ali, to ne samo da bi mi oduzelo dosta vremena i prostora već bih se neminovno morao vratiti na prve dve rečenice ovog teksta. Toliko o Jošu.
Džastin Vilson
(Engleska)
Za razliku od timskog kolege koji je karijeru počeo u kudikamo boljim timovima, Džastin debituje u ekipi u kojoj osim iskustva ne može ništa više da polzuje. Pažnju na sebe skrenuo je pre dve godine kada je osvojio šampionat F3000 postavivši rekord u broju osvojenih bodova – 71! Čak 32 više od vicešampiona. Ali tome da ima mnogo da rilja dok ne nađe svoje mesto među najboljima i ispolira pravi imidž neka posluži i podatak da ga u novinama manje pominju zbog dobrih rezultata koje nosi pod miškom u portfoliju o dosadašnjoj karijeri, a više zbog toga što je malo krakat za vozača bolida. Naime, mogao je da debituje u Minardiju još sredinom prošle sezone, ali kao što „nema za Marka kapa“, tako ni u timu nisu mogli za kratko vreme da prilagode bolid štrkljavom, dugonogom Vilsonu! Ali, budimo dobronamerni, dečko tek debituje i ko zna, možda jednog dana u Formuli 1 ponovi ono što je uradio u F3000. Mada, čak i ako bude tako, to sigurno neće biti u bolidu tima za koji će voziti svoju prvu trku u kategoriji najboljih.
Reno
Nema sumnje da je reč o timu od koga se može najviše očekivati u ovoj sezoni. Već prošle godine je pokazao da napreduje kudikamo brže nego što su to mnogi predviđali iako je bilo jasno da stari despot, šef tima Flavio Briatore, neće čekati da zgrabi priliku za napredak. Pogotovo kad okupi ekipu iskusnih vukova sa kojima je svojevremeno napravio šampiosku ekipu Benetona s kojom je Šumi osvojio dve titule za sebe i jednu za tim. Dovoljno i za sponzora da glatko potpiše četvorogodišnji ugovor!
Tehnički direktor Majk Gaskonj, koji je i dizajnirao novi bolid R23, kaže da je „bilo normalno što su prošle godine bili četvrti“, ali da „nije bio zadovoljan malim brojem bodova“. Nešto slutim da će ove godine stvari doći na svoje mesto. Za to je zadužen i Reno koji od ove godine potpuno stoji iza tima i koji je ponovo angažovao tvorca svih svojih pređašnjih uspeha u moto sportu, konstruktora motora Bernara Dudoa. Za novi bolid pripremljen je i novi V10 motor koji već po tradiciji ima i snagu i brzinu. Nepoznanica je pouzdanost, ali s obzorom na iskustvo ni to neće izostati.
„Šta me to pitate“, brecnuo se Briatore na novinare koji su tražili njegovo mišljenje o novom motoru. „Ovako spakovano u bolid sve izgleda dobro, ali nemam šta više da vam kažem, je l’ vam ja ličim na mehaničara?“
„Bolid izgleda sjajno, baš kao i novi motor i menjač“, konkretniji je bio Jarno Truli koji je na testovima neretko bio brži i od konkurenata kojima se, bar na papiru, daju veće šanse u predstojećoj sezoni.
„Veoma sam zadovoljan, bolid je sjajan i mislim da nas čeka odlična sezona“, egzaltirano je pre nekoliko dana, po završetku testova izjavio novajlija u timu Fernando Alonso.
Čak i ako pola bacimo u vodu i pripišemo uzbuđenju mladog vozača koji je dobio šansu u velikom timu, ipak tvrdim da je Reno tim koji će biti najprijatnije iznenađenje ove sezone.
Jarno Truli
(Italija)
Ukupno trka: 97
Pobede: 0
Drugo mesto: 1
Treće mesto: 0
Jedan od najbržih u Formuli 1 možda se najviše raduje izuzetno uspešnom razvoju tima koji je još prošle godine žestoko najavio da će stati rame uz rame sa najboljima. „Latinski temperament“, što novinari često upotrebljavaju kad opisuju ovog vozača, ipak nije otrcana fraza. Naime, kada je Truli u pitanju, onda se ipak radi o karakternoj osobini jer je poznat kao impulsivan ali i mladić koji zapada u mračne faze ukoliko stvari ne idu onako kako bi on želeo. S obzirom na to da je i on pod paskom iskusnog Brijatorea čiju je pigmalionsku stranu ličnosti najbolje iskoristio aktuelni šampion. Ali, šef tima je poznat i po despotskom ponašanju. Čovek ne trpi ni prigovore ni jeftina opravdanja, traži samo rezultate, i to dobre! Truli će morati da ih isporučuje u redovnim porcijama ukoliko misli da ostane u timu. Rečju, nema baš mnogo izbora. Ili će dobiti pedalu ili će – postati šampion!
Fernando Alonso
(Španija)
Ukupno trka: 17
Pobede: 0
Drugo mesto: 0
Treće mesto: 0
Nemam pojma da li ima neke rođačke veze sa vlasnikom lanca supermarketa od kojih je jedan bio i u Jovanovoj ulici u Beogradu, ali mladi Španac i te kako zna da trguje. Najpre je osvojio šampionat Formule Nišan u Japanu, onda je to uložio da bi debitovao u Minardiju, a potom, za razliku od nekih koje sam pomenuo, mudro zaključio da za ulog koji unosi u tom timu zarađuje samo za ‘leba, masti i aleve paprike, pa ih napušta i ulaže mudrije – prošlu sezonu provodi kao test vozač u ekipi Reno. Istovremeno je, lukavo, nema šta, za menadžera uzeo šefa tog tima Brijatorea. Potom, ostalo mu je samo da pravi dobre rezultate na testovima što je zdušno činio, da nađe dobrog sponzora, takođe mu polazi za rukom, i da na kraju sačeka da nekom od vozača istekne ugovor. E, kad se sve to sklopi onda nije čudo što je Fernando više nego oduševljen mestom u timu koji je na uzlaznoj putanji. Uostalom, nije li baš tandem Reno–Brijatore doveo Šumija do dve šampionske titule. Dobro, nemojmo preterivati, ali ipak…
Zauber
Još jedan od timova koji ide uzlaznom putanjom iz godine u godinu. Glavni razlog je mudar potez vlasnika i šefa tima, Švajcarca Petera Zaubera, da se odluči za ferarijeve motore. Čvrst ugovor kaže da on ima pravo na motore koji su generaciju iza novih koje štancuje tim iz Maranela. Ako se zna da je prošlogodišnji motor Ferarija bio za klasu ispred ostalih, onda je jasno šta će u svom bolidu imati Frencen i Hajdfild u sezoni koja predstoji. Kako će to iskoristiti, to je već druga priča.
Da ekipi ide dobro neka posluži i podatak da je proizvođač energetskog osvežavajućeg pića, svetski poznata firma Red Bul deveti put zaredom obnovila sponzorski ugovor sa Zauberom. Timu se ove sezone kao sponzor sa trogodišnjim ugovorom pridružio i veliki proizvođač sportske opreme Puma. Malo li je to na ovu skupoću!?
„Naš primarni cilj je da se približimo ili dosegnemo do prva tri tima u takmičenju, a to znači da nam je Reno najveći konkurent“, rekao je prilikom promocije novog modela Peter Zauber. „Svi u timu su visoko motivisani i očekujemo prvu gran pri pobedu. Kada? Za sada ne ciljamo tako visoko, ali hoćemo da odigramo glavnu ulogu među onima koji jure najbolje.“
Hajnc–Harald Frencen
(Nemačka)
Ukupno trka: 143
Pobede: 3
Drugo mesto: 11
Treće mesto: 12
Čovek je izgleda rešio da završi s trkama tamo gde je i počeo – u Zauberu. Razlika je u tome što je onda to bio tim sa začelja, a danas je reč o ozbiljnom igraču u konkurenciji „the best of the rest“. Ovo je jedna od poslednjih prilika da Frencen produži svoje trajanje u Formuli 1, a gotovo je izvesno da će se trkati u bolidu kojim može da poveća ukupan broj bodova u karijeri koja je obilovala usponima i padovima, ali u kojoj je jedina konstanta to da je bio u šampionskim timovima iz kojih su drugi odlazili ovenčani slavom. Došao je u Vilijams u vreme kada je taj tim bio spreman za šampionsku titulu – odneo je Žak Vilnev, vozio je za gazdu Frenka još dve sezone da bi video kako prvak sveta postaje Dejmon Hil, vozio je za Beneton u kome je Mihael Šumaher osvojio dve titule… Treba li još? Neee. Nije Hajc-Harald Frencen samo jedan od onih koji su se trkali u pogrešnim vremenima kada se od majstora nije moglo oka otvoriti. Ne radi se ni o tome da nije imao sreće sa timovima. Uostalom, zar nije u Formulu 1 došao sa boljim karakteristikama nego vršnjak koji mu je najpre preoteo devojku, a onda pet puta bio šampion? O čemu se onda radi? Pa, o cojones, rekao bi Papa Hemingvej.
Nik Hajdfild
(Nemačka)
Ukupno trka: 51
Pobede: 0
Drugo mesto: 0
Treće mesto: 1
Mnogi kažu da su dobre vožnje koje je u prethodne dve sezone pokazao u timu bile posledica ne samo talenta i veštine već i besa i želje da šefovima Meklarena dokaže da su grdno pogrešili kad su ga pustili niz vodu i uzeli Kimija iako je on odr’o d… kao test vozač. Razume se da Ron Denis nije pogrešio kad je uzeo Fica, ali je profitirao i Frenk Zauber jer je dobio izuzetno motivisanog vozača koji uz to ima hrabrost i brzinu. Sada će imati i konkurentan bolid pa je prilika da još više naglasi ono što misli – da je nepravedno potcenjen! Prošle godine najveći problem mu je bio neiskusni timski kolega Felipe Masa i, ko zna, možda će baš Nik imati najviše koristi od dolaska u ekipu Zauber lepo vaspitanog ali njanjavog Frencena. Možda će, s jedne strane iskustvo i žal za propuštenim šansama, a s druge hipermotivacija mladića pomoći da njih dvojica naprave simbiozu u kojoj će ovaj prvi, koji je na kraju karijere, projektovati na ovog drugog, arivistu željnog afirmacije, sve ono što je propustio i pomoći mu da ne napravi iste greške? Ono što je ipak gotovo izvesno jeste da Hajdfild na kraju ove sezone sigurno neće ostati na jednom bodu sa kojim je započinje.
