Aleksandar Tijanić,
novinar, u kolumni u NIN-u naziva Čedomira Jovanovića „Harijem Poterom srpske politike“ i tvrdi: „Ovaj momak, koji odbija da odraste dok ne iscrpi ostale mogućnosti, nadživeće sopstvenu biografiju. Kao Čeda umreće uskoro. Biće sahranjen nekoliko decenija docnije – kao Jovanović. Tako tipično za Bambija sa testosteronom. Toliko karakteristično za sudbine jučerašnjih ikona. Danas, satrven faktima nekontrolisanom ambicijom i biološkom starošću, samo još Čeda veruje da je mlad, da ga još vole i da je još nevin.“
Amfilohije Radović,
mitropolit crnogorsko-primorski, posle objavljvanja vesti da je njegovo ime na novoj „crnoj listi“ lica kojima je zabranjen ulaz u zemlje Evropske unije jer je „jedan od ključnih ljudi SPC-a koji skrivaju Radovana Karadžića, ovu odluku komentariše:
„Pa ja ga godinama nisam video ni čuo. Pozvao sam je da dođe kod svetog Vasilija (u manastir Ostrog, Karlu del Ponte, prim. ur.), pa da vidi ko tamo dolazi i zašto dolazi, a u isto vreme ne bi li malo i ona primila mirisa Božje i ljudske pravde koja drži zemlju i gradove.“ („Večernje novosti“)
Toma Fila,
advokat, o optužbama za ratne zločine, apriornoj krivici, stranim ultimatumima i domaćim političarima: „Političari ovde često plasiraju istine vredne jedan dan a sve zahvaljujući tome što Srbi pamte kao kokoške – jedva šest sati. Mi treba nešto da učinimo iako smo mala zemlja. Evo, šta kaže američki program za slučaj silovanja: pokušaj da se odupreš, ako ne vredi, onda se opusti i uživaj. I mi zato treba bar da pokušamo da se odupremo koliko možemo. Čak i kokoška kad prilazi petlu pre toga obiđe dva kruga.“ („Arena“)
Velimir Bata Živojinović,
glumac, poslanik, socijalista, kaže da nije pristajao da glumi sa kolegama koji su pili na snimanju, ali da je bio nemoćan kad je u pitanju Ričard Barton: „Njemu nisam mogao ništa. Prvo, nisam znao jezik da bi mu jeb’o mater. Ali, Jul Briner je bio laf. A Barton, Bog da mu dušu prosti, ožderavao se. Ne može dugo da traje kad umisliš da si Bog.“ („Arena“)
Milorad Mića Krstić,
astrolog magazina „Arena“, piše o horoskopu Ratka Mladića: „Da se rodio na tlu Amerike, bio bi poznatiji i cenjeniji general od svih koje je ta država ikad imala. Čovek koji je okrenut ka drugim ljudima, svom narodu (Sunce u osmoj kući) i stalnoj borbi da pomogne. Ratnički posao (Mars u šestoj kući) po nalogu države dobro izvršava (Mars trigon Uran) sa genijalnim idejama. Da je živeo pre sto godina, bio bi sa ovakvim aspektima genijalniji od đenerala Mišića i popularniji od Stepe Stepanovića. Ali, imao je peh što su strane sile protiv njega (vladar devete kuće je Mars u opoziciji sa Plutonom iz 12. kuće), pa pokušavaju da ga optuže za dela koja su učinili drugi, jer još jedan Srbin ne sme da bude u svetskom vrhu vojnog genijaštva, pa ako im padne šaka, neće imati sreće.“
Milić Vukašinović,
roker, o Lepoj Breni: „Bila je najbolja kada se pojavila, a onda je počela da radi estetska doterivanja u želji da izgleda holivudski i – to više nije to! Brena je prava rasna balkanska žena i to narod voli! Naš narod ne voli kada neko smanjuje guzu i butine.“ („Svet“)
Magazin „Ljubav“
anketirao je poznate estradne ličnosti o tome ko je i zašto slabiji pol. O toj temi najpre se izjasnio Danijel, član dueta Mag: „Činjenica je da su žene emotivnije od muškaraca. To se vidi i kada gledaju neki romantičan film – gledajući Titanik jecale su u bioskopima. Verovatno je to zato što su one, ipak, slabiji pol. Ja jako retko plačem.“
Izjasnio se takođe i reper Ila: „Tačno je da se devojke lakše rasplaču, ali to je, uglavnom, zbog ljubomore. Recimo, mnogo golišavih riba šeta po ulici, ti, naravno, gledaš i kažeš: ‘O, kakva cupi!’, a ona se iz ljubomore rasplače.“
Tina al Jidah,
novinarka magazina „Ljubav“, otkriva detalje o muškoj striptiz grupi Imagination Team i njenoj zvezdi Mister Gogou: „Imagination Team ima više od 200 kostima za nastupe, ali žene najviše traže misionara, doktora, policajca i Indijanca. Mister Gogo najviše voli da bude u kostimu misionara, jer je, kako kaže tajanstven i predstavlja izazov. Voli i kostim Zoroa osvetnika, jer kod žena izaziva požudu.“
Reni,
folk zvezda u usponu, odgovara na pitanje da li i u privatnom životu, kao u pesmi kojom se proslavila, vozi mercedes: „Naravno, jer ne mogu da pevam pesmu o mercedesu, a da vozim nešto drugo. Do pre dva-tri meseca vozila sam mercedes, a pošto sad imam novu ploču, imam i nova kola.“ („Ljubav“)
Bojan Marović,
„najlepši crnogorski pevač“, otkriva: „Kada sam bio na maturantskoj ekskurziji u Budimpešti, svi maturanti koji su se tamo nalazili neprestano su me gledali ne verujući da sam to ja. Trebalo mi je dva sata da bih se slikao sa svima. Razumem svoje obožavaoce jer sam i ja nekada lepio nečije postere i tražio autograme.“ („Ljubav“)
Ksenija Pajčin,
pevačica i seks simbol, o svojoj poseti Australiji: „Često znam da kažem da ono nije kraj sveta. Australija je Mars, ali biološki Mars, pošto vam papagaji svaki čas lete oko glave, po deset odjednom!“
(„Ljubav“)
Vanja Udovičić,
vaterpolo reprezentativac, o ženama u Sloveniji: „Ova euforija kod nas sasvim je drugačija nego ona u Kranju. Kad su navalentne Slovenke u pitanju, mogu samo da kažem da pas koji laje ne ujeda. A nisu jurile samo nas, već sve vaterpoliste koji su bili na Evropskom prvenstvu. Ne znam kakav je Kranj inače, ali tokom takmičenja bio je prepun; sve bašte bile su pune ustremljenih devojaka koje su motrile niz ulicu kad će koji vaterpolista proći.“
(„Glorija“)
Petar Kralj,
glumac, o svojim i tuđim porocima: „Ne znam nijednog čoveka koji ne pije, osim onih kojima je to doktor zabranio. Više se ne sećam zašto ni kako sam ostavio cigarete, ali ovo je dvadeset sedma godina kako ne pušim. Nisam imao program, jednostavno sam se organski zasitio i prestao. Poštujem taj porok. Ponekad još uvek sanjam kako mi se dim uvlači u pluća i to su mi lepi snovi.“ („Glorija“)
Zorica Zarić,
novinarka magazina „Glorija“, opisuje posetu kuhinji slikarke Olje Ivanjicki: „… I da bi sve bilo drugačije od onoga što obični smrtnici zovu iće i piće, kao slučajno, nije nam otkrila šta je sipala u čašu. A u njoj se, na plus 38, sa tri-četiri kockice leda, presijavala neka plava, poput morske vode, beskrajno primamljiva tečnost. Još kada je na ruke stavila satenske, zlatne rukavice i rekla mi da su pripadale Voli Simpson, onoj Voli zbog koje je abdicirao nesrećni britanski kralj Edvard VIII, pa se krune dokopao njegov mlađi brat Džordž VI – samo da bismo slikali zrno graška na njenom skupom prstenu (vredi koliko nečiji stan), definitivno mi je bilo jasno da ručati sa Oljom Ivanjicki znači putovati kroz vreme.“
Srđan Valjarević,
pisac, u rubrici „Razotkrivanje“ magazina „Glorija“ otkriva kako zamišlja sopstvenu smrt: „Stojim pored frižidera koji ne mogu da otvorim i ne uspevam da popijem jogurt.“
N.N.,
posetiteljka kruševačkog vašara: „Neću majka sandale, hoću veliki šešir, glava mi puca od sunca. Kupi mi, majka, zlatni lanac sa srcem, hoću sa Mišom da izlazim, pa neka Srđan pukne od muke. Nemoj, majka, pare za mene da čuvaš, neću još da se udajem, nije mi prilika.“ („Glas javnosti“)
Goca Tržan,
pop pevačica, odgovara na pitanje da li za sebe misli da je svetica: „Daleko od toga. Naravno da nisam, ali sam lepo vaspitana. Svi znamo kako izgleda seks, i ona muška i ona ženska stvar, i svi možemo da budemo prosti, da opsujemo i nešto u tom stilu kažemo na televiziji, pa će neko da vikne ‘vau, vidi kako je ona urbana’, kao opsovala je na televiziji, nazvala je ženski polni organ pravim imenom. Uopšte ne mislim da je to neka hrabrost, to je više odraz kućnog vaspitanja. A, daleko od toga da sam svetica, da sam neko ko ne zna kako izgleda seks.“ („Nedeljni telegraf“)
Dr Bratislav Petrović,
psihijatar, psiholog i sudski veštak, objašnjava da su sekte velika opasnost, da se često kriju „iza maske zaštite ljudskih prava“ i otkriva skrivene tajne transcendentalne meditacije: „Ta sekta ima otvorene aspiracije da se infiltrira u vojne redove. Po njihovom učenju – pet odsto elitnih vojnih starešina mora da prođe njihovu obuku. To je i pokušano u bivšem režimu. Doživeli smo, što je presedan u savremenoj istoriji Evrope, da pre samo nekoliko godina imamo gurue za kandidate za predsednike Srbije i Crne Gore, da su gurui građanima tadašnje SRJ čestitali Dan državnosti i bili na prijemu kod predsednika države. Ni Sanatan (satanisti – prim. ur.) nije ništa manje opasan, s tim što ta sekta nastoji da se, sa po pet odsto svojih članova, infiltrira u sve državne organe i u sprezi sa članstvom spolja – izvan institucija sistema, ostvari svoj cilj – vlast i novac.“ („Nedeljni telegraf“)
