Međuvreme

Kuće

Na sednici Izvršnog veća Vojvodine održanoj u sredu 16. jula u Novom Sadu, Lazar Kuzmanov, pokrajinski sekretar za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo upoznao je javnost sa vojvođanskim problemom praznih kuća. Naime, u toj pokrajini postoji oko 20.000 kuća u kojima niko ne živi. Prepoznaju se po zaraslim dvorištima, zaključanim kapijama i praznim ulicama. Jedno od ovakvih sela je i Dobrica kraj Alibunara, nekada bogato mesto, koje je u proteklih pet godina napustilo više od polovine stanovnika. „Otišli su u potrazi za lakšim životom – u gradove“, tvrdi Kuzmanov. i preporučuje da se ovaj problem reši po sistemu „jednim udarcem dve muve“, tako što bi opštine otkupile ove kuće od bivših stanara i tako rešile stambeno pitanje prosvetnih i zdravstvenih radnika. Po Kuzmanovljevom predlogu na isti način mogao bi biti zbrinut i velik broj izbeglica koji je još bez krova nad glavom, u kolektivnim centrima. Prosečna tržišna cena kuća u Vojvodini je oko deset i po hiljada dinara po kvadratnom metru, a stanova oko 19.000 dinara. Međutim, u Novom Sadu stambeni kvadrat košta 40.000 dinara, a u Adi samo 1400 dinara. Ipak, vrlo je neizvesno da li će ovaj problem biti rešen na predloženi način – zašto bi se neko naseljavao tamo odakle je već otišao.

Soja

Poljoprivredni inspektori su otkrili više od 50 parcela zasejanih genetski modifikovanom sojom, rasutih po svim delovima Vojvodine na ukupno 200 hektara zemlje. Pregledi njiva i dalje su u toku, a po rečima inspektora, zbog neophodnih analiza i otkrivanja vlasnika kako bi se soja uništila dok još nije obrana, njihov posao je dugotrajan. Prema propisima SCG, proizvodnja genetski modifikovane soje je zabranjena, a njeno uništavanje podržao je Stojan Jeftić, ministar poljoprivrede u Vladi Srbije, koji je svim republičkim poljoprivrednim inspektorima izdao stalan nalog za ovaj posao. „Interesantno je da je ovakva soja pronađena i u okolini Beograda i u Mačvi“, rekao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Igor Kurjački, iznenađen zbog količine pronađene genetski modifikovane soje. On je istakao da je radi izvoza soje neophodno uništiti i najmanju količinu „zatrovanog“ semena, jer je cilj SCG da izvozi samo prirodni proizvod, s obzirom na to da postoji mogućnost da inostrani kupac vrati već prodatu robu. U toku ove akcije, prema rečima ministra Jeftića, od prodaje sojine sačme koja je bila donacija američke vlade, oko 91odsto od 300 miliona dinara iskorišćeno je za isplatu poljoprivrednih penzionera i u humanitarne svrhe. Kako on tvrdi, soja nije bila genetski modifikovana, već u skladu s evropskim standardima. Ovde se otvaraju bar tri pitanja: odakle toliko genetski modifikovane soje, da li je borba protiv nje motivisana isključivo problemom izvoza i da li je soja na domaćoj trpezi ispravna.

Škola

U somborskim srednjim školama, u toku upisa u prvi razred, učenici i roditelji neprijatno su se iznenadili kada su saznali da moraju da uplate 1500 dinara po učeniku. Pošto su reagovali somborski mediji, Ministarstvo prosvete Srbije, predsednik SO Sombor Jovan Vujačić, sindikat Nezavisnost i prosvetna inspekcija, škole su odlučile da ipak vrate novac. Obrazloženje koje je stiglo iz škola je da bi taj novac trebalo da služi za eventualnu štetu, diplome i knjižice, jer takve troškove, po njihovim rečima, niko ne priznaje.

Pre nego što je počela naplata upisnine, Ministarstvo prosvete je obavestilo škole da upis mora biti besplatan i da je bilo kakvo naplaćivanje upisnine nezakonito. Međutim, mnogi direktori škola su unapred dogovorili naplatu, pa stoga, navodno, svoju odluku nisu mogli da povuku. Pošto je stvar ispitala i prosvetna inspekcija, objašnjeno je da „upisnina nije upisnina“, već navodno neka vrsta „poklona“ školi koji su roditelji bili primorani da daju jer u suprotnom njihova deca ne bi bila upisana. U Somboru se nakon ovih dešavanja računalo koliko je svaka škola zaradila, a konačna brojka, s obzirom na to da je „poklon“, nije mala. Uz to, pojedine škole su ubiranje poklona proširile i na upis u drugi, treći pa i četvrti razred, mada sa „skromnijom“ sumom od hiljadu dinara po učeniku. Po svemu sudeći, roditelji prvaka ustručavaju se da podignu novac iz škola pošto će ih njihova deca ipak pohađati naredne četiri godine, pa će bez obzira na to što je nepravda ispravljena somborske srednje škole ipak profitirati.

„ŽUĆE“

U ponedeljak 14. juna podgorički dnevni list „Publika“ u izveštaju sa finala Svetskog kupa u odbojci između Brazila i SCG objavio je: „Madrid. Dvorana ‘Vistalegre’. Gledalaca: 10.850. Sudije: smrdljive žuće Kim (Južna Koreja), Vang (Kina).“ Zbog skandala je redakcija „Publike“ naknadno uputila izvinjenje narodima Koreje, Kine i Crne Gore, sa ocenom da je reč o „fašističkom i rasističkom istupu“. Autor pomenutog izveštaja Aleksandar Šukanović i urednik sportske rubrike Nikola Nikolić dobili su otkaz. Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika dnevnika „Publika“ Božidar Miličić podneo je ostavku i najavio svoj odlazak iz „Publike“ 1. avgusta. U obrazloženju ostavke rekao je: „Moja ostavka je ličan, principijelan i profesionalan potez prema ovom događaju. Kao novinar koji radi u ozbiljnim dnevnim novinama, ne mogu da prihvatim propagiranje fašističkih ideja u ma kakvoj formi. Ne zanima me šta je i kako preduzeto povodom ovog slučaja, jednostavno se osećam odgovornim, i to ispoljavam na jedini mogući način.“ Urednik „Publike“ Velizar Brajović je u izjavi za „Novosti“ ocenio da je „sve to interna stvar koja je završena“ i istakao da ostavka Božidara Miličića nema veze s ovim slučajem. Bilo kako bili, Božidar Miličić biće jedan od retkih primera sa „domaće scene“ koji je, kada je do toga došlo, dao ostavku a da prethodno niko zbog toga nije morao da je zahteva, protestuje, apeluje,…

Pronalazak

Zbog neovlašćenog korišćenja njegovog patenta od strane zemunske punionice Koka-Kole, Dragan Kostić iz Zemuna podneo je tužbu beogradskom Okružnom sudu. Kostićev advokat Radosav M. Gvozdić na konferenciji za novinare održanoj u petak 18. jula najavio je da će zahtevati odštetu u iznosu od 100 miliona dinara. Koka-Kola je tužena zato što je, prema Gvozdićevoj tvrdnji, bez dozvole, na zadnji točak bicikala koje je delila u prošlogodišnjoj nagradnoj igri „Rešenje za osveženje“, stavila aerodinamični plastični disk. U toj nagradnoj igri Koka-Kola je između 5555 nagrada ponudila i 55 bicikala s pomenutim diskovima, na kojima je vidno bila istaknuta reklama ove kompanije. Dragan Kostić je taj disk registrovao još 1998. godine u Saveznom zavodu za intelektualnu svojinu kao patent, koji, između ostalog, sprečava oštećenja žica i menjača, a pritom je i odlična prilika za reklamu. Pošto je primetio da ga je Koka-Kola iskoristila, pronalazač je rukovodstvu te kompanije uputio dopis i upozorio na neovlašćeno korišćenje diska. Pošto je, kako kaže, naišao na „podsmeh i aroganciju“, odlučio se na tužbu. Advokat Gvozdić tvrdi da su zastupnici Koka-Kole u početku negirali sve optužbe, tvrdili da takav bicikl nije ni postojao, već da je disk na njihovm biciklu nestvaran i plod kompjuterske imaginacije, ali da su, iz ročišta u ročište, pritisnuti neoborivim dokazima, priznali da su svojim radnicima naredili da diskove samelju do veličine zrna peska. Takođe su, po Gvozdićevim rečima, dugo negirali da postoji i sam patent, a potom i da ih on ničim ne obavezuje. Iz preduzeća IBP „Beograd“ A.D. Koka-Kola je nakon Kostićeve konferencije upućeno saopštenje za javnost u kome se tvrdi da je organizovanje prošlogodišnje nagradne igre bilo zakonito i pravilno, a da je „detaljno interno preispitivanje tvrdnji gospodina Kostića pokazalo da su iste potpuno bez osnova“. S obzirom na to da je sudski postupak u toku, predstavnici ovog preduzeća rekli su da bi dodatni komentari sa njihove strane bili suvišni. Dragan Kostić se pronalazaštvom bavi dugi niz godina. Dobitnik je dve zlatne medalje na svetskoj izložbi pronalazaštva u Briselu 2000. godine za novi tip avionske gume i biciklu koja noću svetli. I velika kompanija i mali pronalazač nadaju se, kako kažu, „pravednoj odluci“, a da li će pobediti David ili Golijat, saznaće se posle šestog ročišta koje je najavljeno za 8. septembar.

Staklenac

Tržni centar Staklenac na beogradskom Trgu republike će, po svemu sudeći, u julu naredne godine biti srušen. Skupština grada Beograda donela je odluku da ovaj objekat ustupi mesto Memorijalnom centru Zorana Đinđića, koji će imati površinu od 40.000 kvadratnih metara. Rušenje, doduše, privremeno izgrađenog objekta vrednog oko 10.000 evra pokrenulo je burnu polemiku između vlasnika i zakupaca lokala u Staklencu i beogradske vlade i možda će epilog dobiti na sudu. I pored konstatacije Skupštine tržnog centra da je rušenje ovog objekta u vreme opšte besparice čist luksuz, Gradska vlada je raspisala konkurs za idejno rešenje koji će biti otvoren do septembra. Jedan od prvih predloga stigao je ni od koga drugog do od uprave Staklenca, koja je Gradskoj vladi predložila solomonsko rešenje – da budući poslovno-kulturni objekat obuhvati i ovaj već postojeći tržni centar. Predlog je, međutim, kategorički odbijen. Miroslav Filipović, predsednik Skupštine tržnog centra Staklenac, najavio je borbu za opstanak ove građevine svim pravnim sredstvima. Staklenac će ipak opstati do jula iduće godine. Doduše, na staklenim nogama.

Bambilend

„Ponovo radi Bambilend!“, bila je vest dana u petak 18. jula u Požarevcu. Po kiši i pred malim brojem posetilaca uz pesmu Marka Bulata je otvoren „Bambi park“, kojim rukovodi nevenčana supruga Marka Miloševića Milica Gajić. Čak je i performans najavljen od strane požarevačkog Otpora, koji je trebalo da predstavlja bojkot ove manifestacije, izostao. Prema rečima koordinatora Otpora Momčila Veljkovića, na konferenciji za novinare održanoj u subotu 19. jula, dolazak legendarnog Džoa i njegovog bagera bio bi ovom prilikom rizičan, tako da je odložen „za neki drugi put“. Veljković je konstatovao da je za otvaranje ovakvog objekta angažovanje policije u cilju zaštite građana „vrlo neuobičajena pojava“. Dodatna opaska bila je da je status opštinskog zemljišta/teritorije „Bambi parka“ potpuno nerazjašnjen i da uprkos podnošenju zvaničnog zahteva IO SO Požarevac Javnom, Opštinskom i Republičkom pravobranilaštvu niko ništa nije preduzeo. Veljković je stoga, u ime Otpora, zaključio da se na ovaj način Marku Miloševiću „omogućuje da realno prihoduje, umesto da dođe da odgovara za sve ono što je učinio svojim sugrađanima“.

Bangladeš

Odlukom Gradske vlade, u utorak 22. jula, započeto je uklanjanje improvizovanih tezgi koje se nalaze ispod mosta u Novom Beogradu, nedaleko od Buvljaka. Vlasti su se odlučile na ovu akciju zbog veoma nehigijenskih uslova i ružnog izgleda ove površine. Prema rečima Bojana Stanojevića, potpredsednika Izvršnog odbora Skupštine Beograda, na toj površini planirana je izgradnja privremenog parkinga, zelene površine i trotoara. Prodavci sa pijace, popularno nazvane „Bangladeš“, njih tridesetak, istog dana otpočeli su protest na „radnom mestu“ zbog neslaganja sa ovakvom odlukom vlasti; naime, dobar deo njih neće ostati samo bez mesta za tezge već i bez doma pošto tu i žive u improvizovanim barakama.