Jovana Đikić,
mlada kolumnistkinja „Blica nedelje“, ovoga puta bavi se fenomenom Guče:
„Svi su bili pijani, nasmejani, nepoznati ljudi su se grlili i ljubili… Svako je uživao na svoj način. Oduševila me je rečenica jednog prijatelja:
‘Ovo je mesto na kome Srbi pokazuju svoje lice i naličje, ovde možemo da budemo stoka, a da nam to niko ne zameri.’ Bio je u pravu.“ („Blic nedelje“)
Srđa Popović,
savetnik republičkog premijera za ekologiju, upitan kako komentariše situaciju na rekama i sve češći pomor riba, kaže:
„Pošto sam diplomirani biolog i strastveni ribolovac, posebno me raduje što je napravljen pomak kada se radi o krivolovu. Ribočuvari su konačno dobili dozvolu za nošenje oružja.“ („Blic nedelje“)
„Blic nedelje“
objavljuje spektakularan tekst o „autobusu-ubici“:
„Autobus fijat 418 AL dobijen je prošle godine sa još sedam vozila kao donacija italijanskog grada Padove. Neočekivano je 19. maja, kada ga je startovao vozač Dimitrije Stamatović, pri polasku poskočio, uleteo na peron, zgužvao staničnu ogradu, smrskao zamrzivač, razvalio kiosk brze hrane, ušao u stanični restoran, počupao radijatore i tek je tada vozač uspeo da ga zaustavi.
(…)
Inače, noć pre udesa u kojem je poginuo Slobodan Micić, autobus iz iste donacije naleteo je na kontrolnu kućicu na ulazu u stanicu i gurao je nekoliko metara.“
Milica Nedić,
voditeljka TV Dnevnika na RTS-u, kaže o zaposlenima u kući u kojoj radi:
„Osmeh i optimizam treba da budu ulaznica u zgradu na početku svakog radnog dana. To nama ne fali. Na čelu sa Bojanom Lekić funkcionišemo odlično kao tim.“ („TV Novosti“)
Borka Pavićević,
direktor Centra za kulturnu dekontaminaciju, odgovara na pitanje magazina „Star“ o kvalitetu domaćih TV voditelja: „Rekla bih samo da mi se ne dopada Minimaks, koji već 30 godina uspeva da samo o njemu raspravljamo. Vicevi koje priča uvek se završe tako što ‘nekome nešto od negde viri’. Treba li to komentarisati? Olivera Kovačević suviše teatralno vodi ‘Klopku’, fali joj samo bič i sado-mazo garderoba. Viče na goste, mlati rukama…Kažem fali joj samo pomenuta garderoba jer mi je to jedina asocijacija na nju i njenu emisiju.“
Zoran Živančević Pile,
frontmen nekada popularne pop grupe Alisa, rezimira: „Cela naša estrada (kažem estrada jer je scena nešto što mi nemamo) u protivprirodnom je bludu sa muzikom i sa samom sobom!“ („Star“)
Vlada Divljan,
muzičar, o propasti nekada kultne zaječarske gitarijade: „Činjenica je da je poslednjih godina postala stecište mahom staromodnih poklonika hipi-bajkerskog rokenrola, kao i ruralnije omladine Istočne Srbije za koju nekadašnji kultni festival predstavlja samo još jedan dobar letnji panađur gde se ne nose dukati, nego metalna bižuterija sa lobanjama i krstačama.“ („Star“)
Marija Kordić,
novinarka magazina „Ljubav“, u tekstu o vezama stranaca sa ovdašnjim udavačama zaključuje: „Imate 33 i nikoga na vidiku ko bi s vama otišao pred oltar? Stranac je zaista rešenje. Oduševljen vašom pojavom i uveren u ‘sudbinu’ koja se namerno poigrala pa njega dovela na Balkan samo da bi vas upoznao (!?), on je laka meta. Odvešće vas u svoju nekoliko hiljada kilometara udaljenu domovinu, gde će vas prikazivati kao retku egzotičnu zverku iz balkanske prašume.“
Goran Bregović,
muzičar, o džemperima i zamerkama: „Znam da mi zameraju da recikliram stare kompozicije, stare muzičke teme i ideje. Ali, budimo pošteni. Svi smo odrasli u džemperima ispletenim od dva-tri prethodna, isprana, stara… Onda smo svi nosili neke smešne, šarene džempere. Mi smo vaspitavani da ne bacamo stare stvari tako lako. Zato i ja, u muzičkom smislu, imam neke svoje stare džempere, koje param pa, malo pomalo, od njih pletem nove.“ („Ljubav“)
Sanja Marinković,
voditeljka tabloidne emisije „Magazin IN“ televizije Pink, kaže da kritike ne mogu da je obeshrabre, ali da ima stvari koje je čude: „Jedino što može da me obeshrabri jeste kada vidim da su, u trenutku kad se emituje moja emisija, neke druge stvari na drugom kanalu bile gledanije – recimo, emisija o nekoj knjizi staroj 100 godina, o kojoj je govorio neki nepoznati stariji čovek. Zapitam se da li je moguće da su takve stvari gledane.“ („Ljubav“)
Velimir Ilić,
predsednik Nove Srbije, tvrdi: „Dajte meni da formiram vladu, pa da vidimo šta će biti od Srbije za šest meseci. Ako ne uradim više od Đinđića i Živkovića zajedno, neka me obese na Terazijama.“ („Kurir“)
Đole,
estradna pojava znana i kao Đole Đogani, komentariše viceve koji o njemu kruže, a koji se uglavnom baziraju na njegovom prilično problematičnom izgovoru slova Đ: „Ja to slovo ‘đ’ ne izgovaram kako treba, već govorim neko meko ‘dž’. Nekome se moj izgovor sviđa, a onaj ko hoće s tim da se šegači, neka se šegači. Šta ako ne znam da kažem neko slovo? Predsednici, da ih sad ne imenujem, ne znaju da kažu ‘r’, neki ne znaju pola azbuke, pa se s njima niko ne sprda. Valjda im je samo Đole pogodan za zajebanciju.“ („Kurir“)
Nađa Andrejević,
novinar lista „Kurir“, u intervjuu za sopstvene novine otkriva kako žena koja „je ekstravagantna i ima poseban stil koji podrazumeva velike upadljive šešire leti, kapute zimi i ženstvene izazovne haljine“, odlazi na razgovore sa crkvenim velikodostojnicima: „Neobično je da se ja uopšte pojavim, da kročim kroz patrijaršijske dveri. Dovijam se lukavo, novinarski. Kada idem u Patrijaršiju, moram biti smerna, pantalone ne dolaze u obzir, mini suknje takođe, veliki dekoltei. Ako mi se slučajno desi da sam u gradu i da moram nešto hitno da obavim, ja taj dan ne idem u Patrijaršiju ako nemam u tašni maramu. Nošenje šešira mi odobravaju. Kada sam prvi put radila intervju sa patrijarhom, upitala sam oca Momira Lečića, patrijarhovog sekretara, kako treba da izgleda jedna hrišćanka kada radi intervju sa patrijarhom. Ponekad imam neprijatnosti kada uđem u crkvu sa šeširom. Žena, pak, svakako mora da ima nešto na glavi. A posebno ne treba, ako ga već ima, da skida šešir.“
Zvonko Mihajlović,
modni kreator, poznat po tome što radi sa Cecom Ražnatović, Lin Montgomeri i Biljanom Vilimon, napravio je „ekipu“ najgore obučenih javnih ličnosti:
„Po mom mišljenju, najgore su obučeni oni za koje se kaže da imaju stil. To su Bebi Dol, Slađana Milošević, Josipa Lisac… Po pravilu, oni koji hvale pomenute dame uvek su spremni da kritikuju, recimo, Stoju. Ako ništa drugo, ona svojim odevanjem i ponašanjem propagira nešto što je u osnovi zdravo. Ne kažem da mi se njen stil dopada, ali kada bi trebalo da biram između njega i onog koji forsiraju pomenute dame, prednost bih dao Stoji. („Svet“)
Rade Drobac,
novinar i stručnjak za diplomatiju i stranputice na kojima se ona nalazi, piše o strahu od patriotizma:
„Jedan broj diplomata pohađa diplomatsku akademiju u Subotici, oni bolji u Budimpešti, Beču i ko zna gde. Mnogi se pitaju otkud u Subotici i drugim zemljama, kada Ministarstvo ima sopstvenu diplomatsku akademiju. E, pa zato što onu u Subotici i druge vode i finansiraju stranci koji će naše mlade diplomate naučiti koga, kako i kada treba da slušaju, kako u kojoj prilici treba da se ponašaju ili svrstavaju, dok ovi koji predaju u Beogradu mogu biti neki preostali Miloševićevi kadrovi koji bi ih zatrovali patriotizmom, pa ko zna kako bi završili.“ („Ogledalo nedelje“)
Branka Čuljić,
u rubrici „TV kanalizacija“, bavi se između ostalog putovanjem novinara 3. kanala u Hrvatsku:
„Kako se provode oni koji se usude da trknu malo sa one strane hrvatske grane? da li i njih dočekuju uz pleh muziku, pokazuju li Hrvati toliku neopisivu sreću što vide neke naše primerke? Novinar 3. kanala Voja Nedeljković i njegov pajtaš Dragan Vujić izigravali su na jedan dan Kolumba, otkrivajući Dubrovnik. Sa čuvenim srpskim ushićenjem za sve što (više) nije srpsko, ova dvojica su gledaocima opisivali vodu, vazduh, slike koje im se javljaju… sve je bilo ‘fenomenalno’, ‘fascinantno’, ‘drugačiji je i vazduh Dubrovnika’… trtljali su u tom smislu ovi srpski amateri (ljubitelji), snimajući jedan drugog i propitujući se o onome što im se javlja iz prošlosti. Prizivali su i budućnost, pa je tako glumac Vujke iskazao spremnost da na Dubrovačkim letnjim igrama glumi i levu nogu od rasklimatanog stola. Samo da je astal dubrovački. Zanimljivo je da u tom kolumbovskom poduhvatu nije bilo ljudi, domaćina koji bi se obradovali od sreće i plivanja umokrenom trećekanalskom novinaru i drvenom glumcu. Dobro su prošli ako nisu dobili po ushićenoj kameri. Jer, teško da dubrovački gospari priznaju i podnose veće katolike od živog pape.“ („Ogledalo nedelje“)
