Gane Pecikoza,
estradni menadžer, o optužbama pevačice Goce Tržan da je novinarima morala da govori isključivo ono što joj je on savetovao: „Po svemu sudeći, mnogo sam popularniji od svih pevača sa kojima sam sarađivao, a to ne treba da čudi, jer sam ja od njih – pametniji. Istinita je Gocina tvrdnja da je novinarima morala da govori samo ono što sam joj savetovao. Zaista je bilo tako, ali zašto bih ja bio kriv za to? Prosto, bio sam prinuđen da se tako postavim, a ako uzmete u obzir da je odlika glupih ljudi da imaju mentora, biće vam jasno šta mislim o inteligenciji Goce Tržan koja je, po meni, merna jedinica za glupost. Sve je morala da radi kako sam joj ja govorio jer je njen mentalni sklop takav, i to je bio jedini način da uspe.“
(„Svet“)
Svetlana Kitić,
rukometašica, objašnjava kako je propao njen prvi brak sa fudbalerom Blažom Sliškovićem: „Bila je to iskrena ljubav, a svadba kao iz bajke. Zbog njega sam napustila Beograd i otišla da živim u Mostar. Nažalost, razveli smo se posle četiri meseca braka, jer on od tog perioda tri meseca nije bio kod kuće.“
(„Večernje novosti“)
Radojica Simić,
meštanin Lazarevca, koga je, pošto je automobilom pregazio psa, teško povredio policajac: „Prošlog utorka vozio sam ka kući oko 17 časova, kada mi se učinilo da sam točkovima prešao preko neke prepreke. Nastavio sam vožnju ne sluteći šta će se desiti. Kada sam primetio da neko trči za kolima, zaustavio sam automobil. Dok sam kočio, neko me je udario u glavu kroz otvoren prozor. Onesvestio sam se, a kola su nastavila polako da se kreću dok nisu upala u kanal. Komšije koje su se pojavile pozvale su policiju, međutim, niko se nije pojavio. Doktori iz Doma zdravlja ukazali su mi prvu pomoć i poslali me u Urgentni centar, gde su mi zašili ranu. Nisam mogao da se setim šta se tačno desilo, i tek kada smo se približili Beogradu, počelo je da mi se vraća sećanje.“
(„Glas javnosti“)
Momo Kapor,
književnik, u emisiji „Pod sjajem zvezda“, o političarima: „Više uopšte ne želim da govorim o našim političarima koji su i previše alavi, nadobudni i ponašaju se kao po onoj staroj narodnoj mudrosti koja kaže: ‘Koga je otac pravio gladnim k..cem, nikada se neće najesti’. Izvinjavam se gledalištu zbog ovih realnosti, ali ja ne umem da lažem, što danas nije in. Drago mi je što ipak, u ovim poznim godinama, iako sam bolešljiv, još neko preda mnom drhti – pihtije.“
(„U fokusu“)
Nino Rešić,
narodni pevač, o koleginici Vesni Zmijanac: „Hoćete, molim vas da me podsetite ko to beše? Ah, da, setio sam se, pa ona je otpevala onaj jedini hit Kraljica tuge. Pošto imam rupe u glavi, verovatno je propala kroz jednu od njih, pa joj se lika ne sećam.“
O ljubavi koja ga više puta umalo nije koštala glave: „Nedavno sam upoznao i čoveka koji je trebalo da me likvidira. Jednostavno mi je pozvonio na vrata i rekao mi da mu je ponuđeno 20.000 evra da puca u mene! Ko je moje ubistvo naručio, mogu samo da pretpostavim, ali ne i da izgovorim njegovo ime.“
(„U fokusu“)
Inspektor Blaža,
muzičar, o poštovanju u braku: „Napuni žena lavor vode, sipa šampon, opere mi noge tako da je sigurna da ću u tom braku ostati ceo život. S druge strane, moje poštovanje je takođe izuzetno. Ja sam majstor u kući. Znam sve da popravim od bojlera, frižidera, kola… Jesam majstor da okivam bure, ali nisam da osvajam cure. Ne postoje nikakve afere o meni, u žutoj štampi, s bilo kojom devojkom, mada bih ja ponekad voleo, jer ti to diže ovaj… rejting. Samo da se zna da nikada nisam skuvao ženi kafu. Ali jesam njenoj majci, tj. mojoj tašti, zato što je jača od moje žene, pa ne smem puno da se kačim. Kada skuvam kafu tašti, onda je i moja žena popije u paketu, đuture.“
(„U fokusu“)
Iz anonimne ispovesti jednog homoseksualca, pošto je otac otkrio njegove sklonosti: „Onda se nekako sabrao, teško disao i predložio ‘spasonosno’ rešenje: ima da idem kod psihologa! To jest, odmah se korigovao, pošto smo ‘neko i nešto’ u ovom gradu, naravno, neću ići u ‘ustanovu’, da me ‘neko vidi’, nego će psiholog kući da nam dolazi, sve diskretno. A psiholog, naravno, najbolji stručnjak u gradu. A kakav grad takvi i stručnjaci, naravno. U pitanju je jedan lik od svojih četrdeset devet kvrga, poznat po tome što je napastvovao maloletnice i silovao svoje pacijentkinje na odeljenju, pa su ga neke i tužile. I sad, umesto da takvog tipa zatvore u tamnicu sa zmijama i akrepima, i bace ključ, njemu je još porasla popularnost pa su ga svi novobogataši uzimali za savetnika svojim ženama i kćerkama – to je sada otmeno. Krene to stvorenje da objašnjava nešto stručno o ljubavi između muškarca i žene. Ako je tako govorio svojoj ženi, nije čudo što ga je izbacila iz kuće i našla jednog dlakavog, s kojim se sada šeta… Tata nije odustao: kada je propalo sa psihologom, prešao je na plan G6. Umesto da plaća psihologu, platiće paušalno vrhunskoj prostitutki da me ‘oslobodi kompleksa’. Posle je razmislio: a zašto da plaća vrhunskoj prostitutki, kad u svojoj firmi svakako gospodari životom i smrću tolikih žena, među kojima ima i mladih, a rade za malu platu? Tako sam ‘poveren’ Jasni, jednoj od tatinih robinja iz firme.“
(„Dečko“)
„Dečko„,
o pravoslavnim gej brakovima: „Iako je sada rigidna u svom stavu prema homoseksualnosti, davnih godina u carskoj Rusiji Pravoslavna crkva kanonizovala je specifičan obred bratotvorenja. Obred je dosta sličan venčanju, ali se i razlikuje u nekoliko detalja, kao što je vezivanje pojasom, posle čega bi bratski par pristupio oltaru, položili bi po jednu ruku na Jevanđelje, dok bi u drugoj držali sveće, čemu bi sledilo čitanje molitve. Zatim bi išli triput u krug, poljubili Jevanđelje, sveštenika i jedan drugog. Ali da se razumemo: Crkva nije osmislila čin bratotvorenja specijalno za homoseksualce. Bratstvo između dva muškarca ne mora biti zasnovano na njihovoj seksualnoj opredeljenosti. Može se osećati bliskost i samo na duhovnom nivou, mada su se, naravno, iza tog bratstva često krile homoseksualne sklonosti.“
(„Dečko“)
„Kurir“
istražuje šta je Čedomir Jovanović, potpredsednik Vlade sa svojom platom od 47.000 dinara, sebi mogao da priušti: „Sabiranjem minimalnih cena zimovanja i letovanja, izlazi da Jovanović mora godišnje na uživanje da potroši oko 460.000 dinara. Sve u svemu, ostaje mu još 90.000 dinara, što, prema sopstvenom priznanju, troši na kupovinu muzičkih CD-ova. Cena jednog originala (neće valjda kupovati pirate!) u proseku iznosi između 900 i 1200 dinara, što bi u nekoj prosečnoj konzumaciji od bar pedesetak CD-ova godišnje Jovanovića moglo da staje dodatnih 50.000 dinara. Kako mu je posle svega ostalo još samo 40.000 dinara, jedino na šta bi Jovanović mogao da se vadi jeste da javno prizna da se – dobro oženio…“
(„Kurir“)
Marijana Kostić,
bivša manekenka i supruga biznismena Miodraga Kostića, o prosidbi Lotara Mateusa, trenera Partizana: „Prosidba je bila veliko iznenađenje. Lotar je znao da mi je Njujork omiljeni grad. Pre dve nedelje smo ugrabili vikend i skoknuli tamo. Samo mi je rekao: ‘Idemo na dvodnevno putovanje.’ Kad sam ga pitala gde ćemo, rekao je: ‘Ne smem da ti kažem, ubiće me ovi iz Partizana.’ Na aerodromu smo se sakrivali i pravili kao da idemo u Nemačku. On je 2000. živeo u Njujorku i toliko ga dobro poznaje da sam bila fascinirana. Odseli smo u elitnom hotelu u Sohou koji je radio Filip Stark. Lotar je hteo da taj vikend bude spektakl, iznajmio je helikopter i čitav sat smo leteli iznad Menhetna. Iako je to zabranjeno, uspeo je da sredi dozvolu preko italijanskih prijatelja. Bilo je vetrovito i helikopter je malo kasnio. Dok smo kružili iznad Kipa slobode, izvadio je prsten i zaprosio me je najlepšim rečima. Bila sam šokirana i srećna. Prsten je kupljen u Nemačkoj i ima ugravirano ‘love forever“. Posle toga smo otišli u francuski restoran gde su nas čekali šampanjac i sveće. Dan posle prosidbe išli smo da kupimo burme. Proveli smo tri sata u obilasku najčuvenijih juvelirnica.“
(„Glorija“)
Adrijana Jovanović,
pop pevačica, o slikanju za „Plejboj“: „Imala sam ponudu od slovenačke redakcije ‘Plejboja’, bili su voljni da mi plate 20.000 evra. Ova priča sa Slovencima još je aktuelna, baš kao što je, verujem, i sa tim srpskim izdanjem. Naravno, moram prvo da se vidim sa ljudima koji rade za naš ‘Plejboj’ jer sam ovde poznata ličnost, pa bi mi cena sigurno bila znatno veća. Ali, neću da žurim. Neka se ‘islikaju’ prvo one ružne, sisate i krivonoge devojke, ja ću to uraditi kasnije, jer sebe smatram za lepu i atraktivnu. I pametnu.“
(„Ekspres“)
