„Zona sumraka“
u novom broju donosi detaljan opis veštičijih rituala:
„Ritual za inspiraciju: Izvodi se u noći punog meseca. Potrebna je plava sveća i posuda sa vodom koja je ofarbana u plavo. Držati sveću u rukama i napuniti je sopstvenom energijom. Prineti sveću vodi da se plamen odbija od vode. Gledati u vodu i izgovarati reči: ‘Varnice i iskrice, um mi je umoran, intuicija sad me vodi.’ Tu rečenicu ponavljati dok se ne pojavi inspiracija, a ona će se sigurno pojaviti.
Ritual za novac: Noć– četvrtak na petak – pun mesec. Upaliti zelenu sveću i uzeti devet novčanica. Lepe se jedna na drugu i sve vreme se vizuelizuje kako novac pristiže. Taj valjak zakopati u saksiju sa cvećem, najmanje šest centimetra ispod površine. Tako stoji 28 dana, do sledećeg punog meseca. Zaliva se jednom nedeljno, petkom. Nakon 28 dana, valjak se izvadi, zavije u crvenu svilu, obmota kanapom i skloni. Kad pare zatrebaju, taj valjak se uzme u desnu ruku i vizuelizuje kako novac pristiže.
Ritual za ljubav: Okrenuti se ka jugu u suton, kada je mesec pun. Na parčetu kartona se nacrta i oboji srce. U gornje delove srca stavi se po jedna crvena sveća koja predstavlja vas ili osobu za koju se taj ritual izvodi i jedna za idealnog, traženog partnera. U centar srca se stavi jedna srebrna sveća, za molbu, da astral i kosmos pomognu. Te crvene sveće se upale, gore nekoliko minuta, a za to vreme se vizuelizuje susret. Svakog dana sveće se pale u isto vreme sa istom vizuelizacijom i pomalo se pomeraju ka centru srca. Nakon 28 dana – jednog lunarnog meseca, one se nađu u centru, jedna pored druge, upale se i puste da izgore do kraja. Tada je susret moguć. Nikako se ne sme vizuelizovati određeni lik, već samo senka. Sveće se pale šibicom, a gase nožem ili kamenom. Ne duva se u njih niti se gase prstom.“
Aca Lukas,
pevač, o onima koji promovišu lažni sjaj:
„Polupane i plastične pevačice koje plaču da bi se slikale za novine i kvazisportisti koji jure neke polumanekenke, i one njih… Obožavam sport i interesuje me koliko je neko dao golova, da li je u reprezentaciji, kao i ostali sportski rezultati. Ne interesuje me ko je koju pevačicu jebao i zbog plasiranja takvih informacija treba da ih bude sramota! To i nije neki uspeh, jer ja znam mnogo njih koji su jebali pevačice… Da bi dobile gažu, devedeset devet odsto njih mora da se ‘trpa’ sa gazdom. Gomila bivših gastarbajtera, a sada vlasnika diskoteka, otvaraju u inostranstvu lokale da bi došli do tih pevačica. Na televiziji im izgledaju fenomenalno, kao što su i meni bile pojam kada sam bio klinac. Sav moj san o lepoti raspršio se kada sam i sam ‘ušao u televizor’. Od tada su mi se smučile!… Ne moraju sve to da rade. Kažem, ako valjaš i vrediš, onda je to druga priča. Ne moraju sve da sviraju ‘frulicu’, one to žele! Prosto uživaju u tome.“
(„Svet“)
Marjan Rističević,
predsednik Narodne seljačke stranke, pošto su ga na proslavi koju su organizovali pripadnici gej pokreta napale „ljubiteljke istog pola“:
„Duško Mihajlović ne čuva prava normalnih građana, već javno štiti i čak nudi savez pederima i lezbijkama. Izvređali su me i fizički napali, a da sam ja to uradio njima, javnost bi me razapela. Sad se vidi ko je ovde fašista, a ko žrtva.“
(„Svet“)
Milenko Šukalo,
fotoreporter „Glasa Srpske“ iz Banjaluke, o svom iskustvu u slikanju nagih žena:
„Uopšte ih nije bilo teško nagovoriti da se slikaju gole, neke su mi i same to predlagale. Najbrže se skidaju manekenke i kandidatkinje za mis koje veruju da je to najkraći put do uspeha… Kada su se kandidatkinje Izbora za mis BiH pod okriljem sarajevskog „AS-a“ u Banjaluci 1991. godine pripremale za finale, slikao sam ih u gradskom parku. Nekima sam predložio da se slikaju gole i one su to prihvatile, čak su bile zainteresovanije za to od mene. Skidale su se u dva poteza, jednim suknju, drugim grudnjak, a gaćice su im padale same. Radili smo to u bivšem Domu JNA. Jedna od njih kasnije je postigla veliki uspeh folirajući da je nevinašce.“
Na pitanje da li se to završavalo na profesionalnom odnosu kaže:
„Iskren da budem, u pedeset odsto slučajeva nije, jer sam, bez mnogo muke, povalio bar pola onih koje sam slikao gole ili samo bez grudnjaka.“
(„Svet“)
Dragan Jacanović,
arheolog iz Požarevca, tvrdi da:
„Srpski narodni kalendar ne računa vreme od rođenja Isusa Hrista već od nastanka sveta. Po ovom kalendaru, to je 5508. godina pre nove ere, što znači da su Srbi imali kalendar, osam godina pre Vizantije. Srbi su brojeve označavali slovima, a reč kalendar je srpskog, a ne latinskog porekla.“
(„Večernje novosti“)
Vuk Bojović,
direktor beogradskog zoološkog vrta, komentariše akciju austrijskih pripadnika KFOR-a za „evakuaciju“ dva mladunca medveda, u Austriju. Naime, medvede su pronašli još u septembru i od onda se brinu o njima. Pošto su u međuvremenu porasli, njihovi staratelji su potražili pomoć svog ministarstva odbrane u Beču i sada se vrše pripreme za njihov transport. Kod nas su medvedi zaštićena vrsta, pa se postavlja pitanje , da li je ovaj izvoz dozvoljen:
„Medvedi jesu ugrožena vrsta kod nas, ali mislim da je humanije da ovi mladunci završe u rezervatu ili Zoološkom vrtu, nego da ostanu na Kosovu.“
(„Večernje novosti“)
Nebojša Čović,
inženjer, a ne političar, „jedan od retkih koji je imao petlje da se suprotstavi Slobodanu Miloševiću“, u vreme aktuelizovanih sukoba političara i novinara, o novinarima kaže:
„Svako ima pravo da misli o meni šta hoće, a ja se sa tim ne slažem. Znate, ima mnogo onih koji vam po narudžbini smišljaju atribute. Ako ih pitate da li poznaju Čovića, reći će – ne. A, odakli im to? Pa, eto! Zato ja pravim distancu sa novinarima. Ne trpim kada mi postavljaju nesuvisla pitanja. Ne samo u medijima, nemamo dovoljno kompetentnih kadrova. Paunova i manekena ima koliko hoćete.“
Šta je za njega izazov:
„Nisam imao prilike da upravljam vladom Srbije. To je izazov. Još veći izazov je Kosovo, zato što ne mogu sebi da dozvolim da bilo šta izgubim. To je sportski duh. Znam da gubim, ali ne volim da gubim. A kod Kosova i Metohije vidim da ćemo mi i Albanci ući u derbi.“
O čemu sanja:
„Ja uopšte ne sanjam. Ne stižem…“
(„Ilustrovana politika“)
Zorana Pavić,
pevačica i kandidatkinja za poslanicu na listi Liberala Srbije sa kojima se, kaže, „prepopznala i pronašla najviše zbog patriotskih nagona“, o svom političkom angažmanu kaže:
„Patriotski nagon sam plasirala kroz pesme Tamo daleko, Grudi balkanske, ili Hoću heroje, kao i nastupima na rizičnim teritorijama za vojnike i policajce. Ozlojeđena sam što se građani Srbije stide svojih heroja.“
(„Blic nedelje“)
Eva Ras,
glumica, slikarka, književnica, govori o sredini u kojoj živi:
„Već 45 godina mene svakodnevno podsećaju da sam ja Mađarica kada sam glumica, a kada sam pisac podsećaju da sam glumica, a kada sam slikar podsećaju da sam pisac. Stalno me dovode u pitanje i ja se katkad pitam da li postojim ili sam virtuelna. Sad sam se već umorila. Iduće nedelje punim 63 godine i pun mi je kurac svega.“
(„Blic nedelje“)
Inspektor Blaža,
muzičar i rasista, izdvaja10 razloga „zašto je bolje biti CRNAC“:
Ne mora da pere ruke
Ne mora da pere noge
Ne mora da pere zube
Brže trči
Lepše peva
Ima puno braće i sestara
Zabole ga za ozonsku rupu
Nije musav od čokolade
Ne treba mu češalj
Trideset santimetara
Branka Mladenović,
majka Nikole Mladenovića, prvaka sveta u kik boksu, priča šta njen sin radi pre meča:
„Znate šta radi? Ustane, šeta po stanu u krug, pa zastane ispred ogledala i počne: ‘Ko je najbolji, ko je najbolji?’ Širi se tako i sve ponavlja isto.“
(„Ilustrovana politika“)
Biljana Obradović,
„zvezda emisije Siti, čiji mondenski život izaziva zavist prosečne Srpkinje“, na pitanje kakav je utisak na nju ostavio Džordž Kluni, holivudski superstar, kaže:
„Džordž Kluni je muškarac kojeg bih volela da dobijem kao novogodišnji poklon! Volela bih da mi čestita Novu godinu. On je moja novogodišnja želja. Svako od nas je privatno drugačiji od onoga kakvi smo na TV-u. On i privatno izgleda isto kao na televiziji: izuzetno je šarmantan i profesionalan, ima harizmu… Verovatno bih mislila dugačije kada bih sa njim provela pet dana (zašto bas pet? prim. ur.) Ne sviđa mi se to što ne želi decu…“
(„Ekspres“)
Vojisla Koštunica,
na pitanje da li doživljava kao pritisak insistiranje Evrope da demokratske snage u Srbiji posle izbora sarađuju, odgovorio je:
„Ja sam vrlo otporan na sve moguće vrste unutrašnjih i spoljnih pritisaka, to je vrlo dobro poznato našoj javnosti. Jedini pritisak koji na mene može da
bude izvršen jeste pritisak zakona i potreba za poštovanjem zakona.
Nikakvi drugi pritisci ne postoje.“
(B92)
Milutin Mrkonjić,
poslanički kandidat na izbornoj listi Socijalističke partije Srbije, na mitingu u Svrljigu rekao je da je u nedavnom susretu sa Slobodanom Miloševićem u Ševeningenu bivši predsednik poručio biračima:
„Da će SPS osvojiti 126 poslaničkih mandata, da će Milošević biti izabran za predsednika Skupštine i vršioca dužnosti predsednika države, da će SPS formirati Vladu, a da će se Milošević odmah potom vratiti u Hag da sebe i nas otuda brani.“
(B92)
Svetlana Ražnatović,
zvezda, na pitanja „Kada ćemo vas ponovo videti u venčanici? Ima li kandidata za ženidbu?“, odgovara i upozorava:
„Bojim se da nećete skoro, ali ne zato što ja to ne želim, već zbog toga što nema kandidata. Izgleda da su ovi naši Srbi strašno stidljivi, jer se meni baš niko ne udvara! Možda sam previše zahtevna, ili sam ispala iz fazona, a možda naprosto nemam sreće. Moj muškarac treba da bude visok, crn, markantan, ali pre svega – dovoljno hrabar da mi priđe!“
(„Kurir“)
Emina Jahović,
pevačica, ima slične probleme kao i slavnija koleginica:
„Stekla sam utisak da se momci plaše da mi priđu. Ali, valjda taj usud prati sve popularne žene. Mladići se verovatno plaše da će biti diskvalifikovani na prvu loptu, pa se ustručavaju da mi upućuju komplimente. Valjda će se naći i neko dovoljno hrabar da napravi prvi korak. Iako mislim da je mnogo bolje da biram, nego da budem birana, ne želim da se udvaram momcima. Maštam o vitezu koji će ispuniti moje snove…“
(„Blic news“)
