

Astana Hub
U februaru 2026. Astana Hub i SEE UP potpisali su sporazum o saradnji. Mažan Madijev, izvršni direktor kazahstanskog Astana Huba opisuje njihov rast, kao i šta ovo partnerstvo znači za osnivače kompanija u oba regiona
"Желим да поручим браћи у Србији да се надам ће се и они нама овако наћи па макар и на крају идућег стољећа", каже за "Време" крајишки шверцер оружја инсистирајући на анонимности


„Одговорно тврдим да Хабзбуршка монархија не снабдијева побуњене Србе у Београдском пашалуку оружјем и џебаном“, каже за „Време“ мајор Митезер у Земуну. „Наши односи са Турском су стабилни и ми се не мјешамо у унутрашње послове сусједа.“
Међутим, јавна тајна гласи: Војна Крајина је препуна оружја и муниције илегално донесеног са ратишта у Италији и Њемачкој; Крајишници – од Коренице до Мирковаца – организирају шверцерске канале ка Београдском пашалуку гдје тражња расте из дана у дан, а за цијену се не пита.
Како „Време“ сазнаје из добро обавјештених извора, прото Матеја Ненадовић, син убијеног Кнеза Алексе (о жртвама политичког терора у Ваљевској нахији извјестили смо у прошлом броју) и један од устаничких вођа, купио је у Земуну барута за 18 рушпија од Стевана Живковића и Јанка Зазића, а који су га опет набавили од једне крајишке компаније.
„Схватите – ово је веома трусно гранично подручје“, каже мајор Митезер. „Упркос појачаној контроли од почетка немира у Пашалуку ми нисмо у стању да пресјечемо све шверцерске канале. Отежавајућа је околност – поред осталог – и знатан број православних Крајишника у свим војно-полицијским формацијама. Проблем је комплексан и захтјева активно учешће свих структура Монархије.“
Након доста распитивања и разних гаранција, репортери „Времена“ су успјели да дођу до тројице Крајишника, шверцера оружјем. Састанак, у једној механи на самој обали Саве, започео је одузимањем папира и угљена нашој илустраторки.
„Опасна су времена, а и ми смо војна лица па није згодно да се појавимо на илустрацији у новинама“, правда се очигледно шеф групе – проћелав, са густом брадом и брковима. Углавном он говори. Каже да је једини мотив прихватања разговора жеља да се каже истина:
„Ми – прије свега – хоћемо да помогнемо напаћеном народу у Србији. Осим тога, упозоравамо надлежне у устаничком покрету да пазе шта купују; није мали број оних који на свом народу зарађују продајући фишеке мање тежине од прописане.“
Његов млађи колега – коњаник, рекло би се по држању – ватрено упада у ријеч: „Ми смо европски мародери и наша роба потиче са најкрвавијих европских бојишта!“
Бркати шеф не жели описивати канале набавке и пребацивања оружја. Наговјештава ипак да службени кругови и нису баш тако невјешти колико се праве, алудирајући притом на провизије које дају мајору Митезеру.
На питање о заради у овом послу, наш суговорник каже: „Свјесни смо да народ у Србији нема пара, али и наши трошкови су екстремно високи. Очекујем ипак да ће у врло скоро вријеме доћи до либерализације граничног режима што би требало да доведе до осјетног појефтињења. Иначе, користим ову прилику да поручим браћи у Србији да се надам ће се и они нама овако наћи па макар и на крају идућег стољећа.“


U februaru 2026. Astana Hub i SEE UP potpisali su sporazum o saradnji. Mažan Madijev, izvršni direktor kazahstanskog Astana Huba opisuje njihov rast, kao i šta ovo partnerstvo znači za osnivače kompanija u oba regiona




U vremenu u kojem se domaće tržište rada menja brže nego ikada, visina zarade, iako izuzetno važna, odavno je prestala da bude jedino merilo dobrog poslodavca. Savremeni radnik, ali i nove generacije zaposlenih traže nešto mnogo teže nadoknadivo: stabilnost, predvidivost, brigu o zdravlju i balans između posla i privatnog života. Pitanje koje se postavlja pred velike sisteme i poslodavce više nije samo koliko plaćaju, već kako tretiraju čoveka iza radne pozicije


Ova sistemska banka, zahvaljujući stabilnosti i kontinuitetu, je na mestu #1 po oročenoj štednji građana sa 1,36 milijardi evra oročenih depozita


Prostor Srbije nastanjuje oko 350 vrsta ptica, a više 100 vrsta boravi u našoj zemlji tokom seoba ili zimovanja. Najbrža ptica koja se gnezdi u Srbiji je sivi soko, strogo zaštićena vrsta, koja u obrušavanju na plen može da dostigne brzinu od 380 kilometara na čas. Prema dužini leta, izdvaja se jedna ptica, beloglavi sup Rajka, koja je postavila rekord u dužini putovanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve