Ivica Dačić,
povodom izjave ministra finansija i potpredsednika G17 plus Mlađana Dinkića da bi, posle predsedničkih izbora, Vlada Srbije trebalo da bude rekonstruisana ulaskom Demokratske stranke. Povod za ovakvu izjavu Dačić vidi u tome da:
„Prva ljubav zaborava nema.“
(„B92“)
Anabela Basalo,
književnica, posle naslovne strane aprilskog „Plejboja“, našla se u prvom broju nedeljnika „Evropa“. Na pitanje „da li je pristalica paralelnih veza“, kaže:
„Ne, ali mi se dopadaju paralelne kombinacije, jer u njima nema psihičke vezanosti, a samim tim ni prevare ni izdaje. To je ono što mi ružno zovemo kres kombinacijom.“
Koliko je „trajao tvoj najduži ljubavni maraton“?
„Ne volim maratonce, više mi prija seks na brzaka. Ako već vodim ljubav, a to se jako retko dešava, to ne traje duže od dva-tri sata. Više volim češće, ali kraće varijante.“
(„Evropa“)
O slikanju za muški magazin:
„Prvo sam htela da odbijem, ali sam onda od nekih bliskih prijatelja čula komentare kako to ne bi bilo u skladu sa mojom prirodom. I zaista, ja, koja se trudim da razbijem društveno licemerje, nikako sebi ne bih smela da dopustim komplekse. Finansije su bile beznačajan faktor na donošenje odluke da se slikam gola, iako je moguće da ne bih pristala da mi nije ponuđen novac. Presudio je moj inat, potreba da nešto dokažem. Drugi, daleko pragmatičniji razlog bio je marketing za knjigu Žena sa greškom, i upalilo je: od pojavljivanja mojih golišavih fotografija je štampano treće izdanje knjige, jer su prva dva rasprodata.“
(„InterNacional“)
Seka Aleksić,
pevačica, koja je pre izvesnog vremena bila kidnapovana, kaže:
„Nemojte da mi postavljate glupa pitanja vezana za otmicu. Odmah ću da vam kažem dve moje tajne… Prvo, nemam silikone. Moje grudi su prirodne, velike i ne znam šta ću s njima. A druga tajna je da sam upravo bila na depilaciji i da sam skinula svaku dlačicu na svom telu, ali svaku.“
O sopstvenom uspehu:
„Sa dvadeset i tri godine postala sam javna ličnost. Bila sam u braku u 19. godini, imam dva stana, kola i svoju pesmu ‘Opet’, koju ne podnosim.“
Komentar na činjenicu da ju je gej populacija izabrala za svoju divu:
„Ja baš nešto ne volim tu gej populaciju. Pa Srbija je prepuna devojaka, zašto, bre, da muškarci jure muškarce.“
(„Blic“)
Vladimir Đurić Đura,
intervjuiše Boška Jakovljevića, voditelja emisije „Siti“, i postavlja mu sledeće pitanje:
„Stvorili ste emisiju ‘Siti’ iz koje su kasnije nastali Siti rekords i emisija ‘Siti klub’, mnogi vas smatraju za nekog domaćeg Vorhola, koji je postao guru urbanog života prestonice. Šta mislite o svom voditeljskom radu po kom vas svi prepoznaju?“
Boško Jakovljević, koji u istom intervjuu priča kako je u međuvremenu postao i modni kreator i „jedan od modno-medijskih savetnika naše najpopularnije pevačice Cece Ražnatović“, govori o toj saradnji:
„Ceca je zaista naša najveća estradna zvezda i ja se zaista družim sa njom. Više na neki poslovni način. Stalno je savetujem da promeni imidž, ali je ona veoma svojeglava. Voleo bih da, recimo, smanji grudi i da se ošiša kratko kao nekada na početku karijere.“
(„Blic“)
Dragan Kojić Keba,
o „aktuelizovanoj aferi ‘Kebino vanbračno dete'“:
„Kad osetim potrebu da nešto kažem, to i uradim. Ukoliko je nema, niko ne može da me natera da bilo šta pričam. Verovatno mnoge nervira što se ne oglašavam često, ali to nikad nisam činio. Radim ono što mi je Bog dodelio kao sudbinu, da pevam i usrećujem narod. Međutim, da sam nekoga ubio, ne verujem da bi se toliko pisalo o meni. Novinari su se do te mere okomili na mene da me ne bi začudilo kad bi u nekoj informativnoj emisiji dešavanja u mom životu bila udarna vest. Kad je već tako, svim dušebrižnicima poručujem da sam živ i zdrav, dišem punim plućima, svoj posao i dalje radim onako kako treba, pun sam energije i entuzijazma. Kod mene nema ni ljutnje, ni mržnje, iako mnogi pokušavaju da na razne načine kompromituju moju ličnost… Njen lik nemam u glavi i srećan sam zbog toga. Ako sam i bio taj jedan jedini put sa njom, onda je ona na najperfidniji i najpokvareniji mogući način iskoristila trenutak koji mi nikad ništa nije značio niti može da mi znači. Ne znam čime se poslužila kad se ja toga ne sećam. Sve što mi je u životu bitno – pamtim. Ona navodi da je sa mnom bila jednom i da je tada ostala u drugom stanju, a priča da smo bili u dugoj romansi. Čista kontradiktornost! U periodu za koji tvrdi da smo imali romansu stalno mi je pretila, za šta postoje dokazi, a to su snimci pretećih poruka koje mi je ostavljala na telefonskoj sekretarici. Mnoge od njih su takve da se ne mogu preneti na papir. Otišla je toliko daleko da je mojoj deci slala telegrame, a kopiju jednog od njih možete da objavite uz ovaj intervju. Nažalost, za ostvarivanje svojih namera odabrala je najnehumaniji mogući put, a to je dete… Iako me život te žene uopšte ne zanima, saznao sam da je baš u vreme kad me je ucenjivala, bila u dužoj vezi sa jednim veoma poznatim muškarcem. On mi je rekao da mu je pravila iste probleme kao i meni. Pošto je on, takođe, oženjen i ima decu, ne pominjem njegovo ime, jer ne želim da zbog mojih reči ima neprijatnosti. S vremena na vreme javlja mi se drugi muškarac koji ne želi da se predstavi, ali mi o njoj priča pikanterije od kojih se čoveku smuči život. Na kraju mi uvek kaže: ‘Brate, izgleda da si se ti upecao!'“
(„Svet“)
Jelena Karleuša,
pevačica, u nastavku višenedeljnog sukoba u medijima sa Gogom Sekulić, takođe pevačicom, kaže:
„Toj Gogi Sekulović ili Sokolović se cela zemlja poslednjih meseci smeje, a sada će i krivično odgovarati. Tužiću je za uvredu, pa njoj i sličnima neće više pasti na pamet da lupetaju gde stignu. Pitam se samo dokle će taj ulični šljam sumnjive prošlosti davati sebi za pravo da komentariše jednu Jelenu Karleušu koja je zvezda. To otužno stvorenje moraće sve pare koje bude zaradila od ‘Plejboja’ da prebaci na moj račun.“
Na konstataciju da izgleda ni Goga Sekulić, posle Goce Tržan, neće biti u prilici da hvata bidermajer na njenoj svadbi, kaže:
„Moći će na mojoj svadbi samo da radi na garderobi ili parkingu, da plaši potencijalne lopove. Svako mora da zna gde mu je mesto. Ulične džukele moraju da znaju ko je njihov nivo, a ko je lav sa kojim ne smeju da se kače. Ako ih lav pokida na komade, neće ispasti korektan jer on važi za kralja životinja, ali kada lavu padne mrak na oči može biti svašta. Lavovska sujeta mi ne dozvoljava da oćutim džukelama koje uporno laju na mene. Taman jedna ućuti, a druga se javi. Uzalud sam se ponadala da ću konačno moći da se posvetim karijeri i taman sam pomislila da mi je Goca Tržan, koja me je zajahala iako joj nisam na senku stala, sišla sa grbače.“
(„Svet“)
„Svet“
o posledicama primene tek izglasanog zakona o materijalnoj pomoći haškim zatvorenicima:
„Dok se mediji i javnost i dalje bave pitanjem da li je trebalo usvojiti pomenuti zakon, Milici Gajić-Milošević, snajki najpopularnijeg haškog zatvorenika, vratio se osmeh na lice pa se posle dužeg vremena pokazala u javnosti. U pratnji svekrovog advokata Zdenka Tomanovića, Milica je došla na reviju ekskluzivnih haljina kreatorke Vladanke Celić koja je nedavno održana u Kristalnoj dvorani hotela Hajat u sklopu Aura Fashion Selectiona. Snajka je uživala u glamuru i blještavilu posmatrajući iz prvog reda raskošne haljine, dok je Tomanović često bacao pogled u pravcu torbe koju je ostavio pored stolice… U skladu sa frazom ‘Ima se, može se’, Slobina snajka i Markova supruga Milica verovatno je iskoristila priliku da izabere nekoliko modela. Jer, kada se uputi u Ševeningen, ne bi bilo lepo da se pred svekrom pojavi u starim krpicama. Ako je u proteklom peridu i bilo teških momenata, posle mera nove vlade porodicama haških zatvorenika svakako će biti lakše. Moći će čak da obnove i garderobu. Ko zna da li bi to sebi mogli da priušte da im država nije uputila materijalnu pomoć. Jer, računi u inostranstvu su blokirani, rizično bi bilo ostavljati trag do preostalih tajnih računa, a novac u slamaricama verovatno je prekrila buđ, pa je neupotrebljiv.“
(„Svet“)
Milorad Pavić,
pisac, govori o čudima:
„U detinjstvu sam imao neobično prosvetljenje, imao sam možda sedam ili osam godina, ali toga jedva da se sećam. Danas su za mene čudesni razni jezici u kojima moje knjige žive i čitaoci koji u njima pronalaze čudesa. Svet oko nas i svet iznad nas su iznad svega čudesni. Čudo je da smo duživeli XXI vek.“
(„Evropa“)
Emir Kusturica,
iz „Filmskog sela“ na Mokroj gori, objašnjava zašto će snimiti film o Maradoni, a ne o Dejvidu Bekamu:
„To je posvećenost ljudima koji se vinu i čije autsajderske životne provinijencije nadvladaju. Kako ja da se bavim Bekamom? Savršeno igra, ljepuškast mladić, sve je tu. Jedino što nema neku izazovnost koju ima čovjek koji stavi dve tetovaže – s jedne strane Če Gevaru, a s druge Kastra. Dakle, neko ko svoj višak osjećanja nije trošio na to da skupi dvijesta miliona dolara, nego je svoju ljudsku slabost, tj. saosjećanje potrošio sa poniženima.“
(„Evropa“)
Dr M. Sekulović
S obzirom na to da se u poslednjih petnaestak godina broj neudatih žena drastično povećao, „Zona sumraka“ pokušala je da otkrije razloge ovakve situacije, a dr Sekulović, seksolog, problem definiše kao:
„’Devičansko ludilo.’ Uzroci i etiologija ovog problema do sada su nedovoljno ispitani ali pojedini su naučnici utvrdili neke od bitnih faktora za njegovo nastajanje. Naime, većina mladih dama koje imaju ovaj problem, odrasle su uz veoma strogog i posesivnog oca. Još kao devojčice one maštaju o ‘princu’ koji je po svim osobinama sličan njihovom ocu. Ukoliko je bliskost oca i kćerke izražena, pa čak i veća nego s majkom, postoji veća verovatnoća da se kasnije, u zrelijem dobu, jave ovakvi problemi, odnosno da devojčice sazrevši u devojke ne uspevaju da nađu odgovarajućeg mladića, tj. onog koji je ‘klon’ njihovog oca.“
Marija,
žrtva „devičanskog ludila“:
„Kada su se pojavili prvi simptomi, nije bilo tako strašno. Povremeno me je hvatala vrtoglavica i imala sam ‘lupanje srca’, prema doktorovim rečima, tzv. tahikardiju. Nakon toga stanje mi se znatno pogoršalo. Svake večeri legala sam u krevet oblivena graškama znoja i morila bi me nesanica… Međutim, ni u snu nisam nalazila spas. U snovima sam viđala obnažene muškarce koji su me uzimali u zagrljaj, a ja sam se otimala… i u tom otimanju bih se budila. Isti san snivala sam iz večeri u veče. Ma, nekako bih i preživela te snove da nisam počela i na javi da sanjam. Nekoliko puta u toku dana dešavalo mi se da na mestima gde ima puno ljudi (u gradskom prevozu, ulicama) sve pripadnike muškog pola vidim nage. Skidala sam ih svojim pogledom. Ponekad su te moje fikcije bile toliko jasne i stvarne da nisam znala da li je to stvarnost ili ne. Mislila sam da ću poludeti, ako već i nisam!“
(„Zona sumraka“)
