Zdravko Čolić,
pevač, o traču koji ga je najviše pogodio:
„Jedina priča koja je mene pogađala jeste homoseksualna priča od pre 20-30 godina. A ja sam isključivi ženskaroš! Baš erotski ženskaroš! Ali, o svakom ko je uspešan pričaju nešto loše, svakom nešto prikače, a kad ne možeš ništa drugo da mu nađeš – proglasiš ga homoseksualcem. Bilo je slučajeva da ti isti ljudi koji su širili glasine o meni gledaju u zemlju kad uđem u kafanu. Kad si mlad, pališ se na te neke folove i priče, ali s godinama sve prođe. Zamisli da u karijeri dužoj od 30 godina nema nikakvih priča o tebi. Pa da radiš u preduzeću ‘Bukva’, imao bi milion problema i tračeva u životu, a kamoli da si istureni napadač u estradi.“
(„Blic“)
Ksenija Pajčin,
pevačica, na pitanje da li zna da je srpska gej-ikona, kaže:
„Da, znam i to mi je super, ispunila sam jedan od ciljeva. Prva gej-diva u svetu je Madona i mislim da sam joj se na ovaj način približila. Ne razumem zašto ih ljudi ne gotive kad su oni mnogo gotivniji od mnogih ljudi. Zato sam za stilistu i uzela gej-dečka koji se mnogo bolje razume u ženske ruke, telo, grudi, dupe… Inače, moja najbolja drugarica je lezbijka i mi se ponekad skroz skinemo i gledamo jedna drugoj delove tela. Naravno, samo gledamo.“
(„Blic“)
Na pitanje da li ju je nekada „startovala“ devojka:
„Naravno, stalno. Ja sam potpuno bisexsually biće. Šalim se, ali sam potpuno otvorena prema svima. Startovali su me i muški i ženski homo. Čak su i neki gej momci neočekivano postali strejt zato što sam ja u pitanju. U grčkoj diskoteci jedna crnkinja košarkašica, gromada koja ima tri moje ruke u jednoj svojoj, bila je užasno zaljubljena u mene. Imala je gej druga koga je jedno veče gađala čašom iz ljubomore zato što sam igrala sa njim. Nije pomoglo njegovo objašnjenje da ja nisam lezbejka i da nemam ništa sa njim. Ej, nije verovala svom gej drugu! Nijedan frajer nije toliko bio zaljubljen u mene. Ipak, da je krenula da me poljubi, dobila bi petardu u glavu. Takve žene sigurno dolaze na moje nastupe, ali sam naučila da ih potpuno iskuliram. Ne mogu im zabraniti da me gledaju. Jednostavno, neke stvari ne podnosim. Detinjstvo sam provodila u malom crnogorskom selu gde su žene naučene da obavljaju i muške poslove, ali se ne ljube međusobno.“
O sujeverju:
„Verujem u veštice. Rekla bih da imam stravičnu energiju i da niko ne može da me povredi. Jedan tip tvrdi da mi ni petnaest veštica svojim proklinjanjem ne mogu ništa. Ali isto tako da sama sebe povređujem. Ono što je sigurno jeste da imam anđela čuvara koji me je spasao kada me je udarila trofazna struja. To je bilo strašno iskustvo, ležala sam onesvešćeno i prvo čula zvuk, čula sam: ‘Hoćeeeš liiii daaa teee vooodiimooo dooleee?’ A ja sam na ivici snage rekla: ‘Gde dole, dole je pakao?’ Neko je uzvratio: ‘Ne, dole je svlačionica.’“
(„Ekskluziv“)
Nataša Miljković,
voditelj, na pitanje koliko joj u novoj koncepciji emisije pomažu svršene postdiplomske studije u Rimu i kurs novinarske debate, kaže:
„U oktobru prošle godine posle povratka iz Rima dočekala me je teška depresija. U takvim situacijama često se dolazi do tačke potpunog ljudskog posrnuća i samosažaljevanja zbog društva u kome se živi. Neki, s druge strane, a nadam se da sam tu i ja, ugrabe priliku da svojim novim iskustvom potpomognu to društvo. Ako je RTS rols-rojs u blatu, ja sam tu da ga izguram iz njega. Znanje stečeno u Italiji ponekad mi i odmaže. Vrlo često i rado bih se upustila u stručnu raspravu sa svojim gostima. Na poslednjem snimanju sebe sam kontrolisala da se postavljam kao novinar, a ne politikolog.“
Na pitanje da li postavka Aleksandra Tijanića na čelo RTS-a znači diktaturu, Nataša odgovara:
„Ne bih to nazvala diktaturom, već prosvećenim apsolutizmom. Njegova formula uspeha je izgradnja podsistema u okviru sistema. Podsistem koji radi, koji razmišlja i stvara kvalitetan program. Oni koji su van tog podsistema mogu da gledaju i uče ili da se nerviraju. Situacije da se umesto emisije o patrijarhu Pavlu pusti prilog o ubistvu Ćuruvije su neoprostive. Zbog takvih grešaka u RTS-u nikad niko nije dobio otkaz, a onda je došao Tijanić.“
(„Ekskluziv“)
Milenko Zablaćanski,
glumac, o porodici:
„Sebe bih kolokvijalno nazvao fanom porodice. Po svaku cenu treba sačuvati porodicu. Ona je jedino nastala spajanjem najboljeg na emotivnom planu, a sva druga udruživanja, po meni, i na drugim osnovama kada ne postoji taj faktor isprepletanosti i vezanosti, za čoveka nisu dobra. Ženu ne bih zamenio ni za jednu drugu, sa njom živim toliko lepo i opušteno da umem da kažem da sam u braku kao u gostima. To znači da imam jednu vrstu potpune slobode kretanja, a nikada pritisak i nepotrebne tenzije. Sa njene strane uvek imam podršku. Umem da kažem da je za jednog normalnog muškarca i pola žene dosta.“
(„Ekskluziv“)
Miroslav J.,
„poznati krajiški šibicar“, o kolegama:
„Pogledajte! Presvuku dvojicu-trojicu mušterija na brzaka, i bježe. Ja sam bježao samo kad se murija pojavi na vidiku. A ovo danas, ovo što ovi rade… To ti je, prijatelju moj, više krađa, više lopovluk, nego igra. Kažu mi, neki dan, klinci: ‘De nam čiča pokaži neki trik.’ Ja budala, mila moja majko. Pa, nije to trik. To je zanat, to je škola. Za to su godine, a ne dani, potrebne. Ja sam šibicarenju učio čuvenog Džeja. Ne mogu lagat’, učio je i on mene. Ja pokupim ove naše bosanske, a on srbijanske fazone. E onda razmjenjujemo. I, da vam još nešto kažem. Mene je čovek kod Minhena skinuo do gola, baš onda kada sam mislio da sam velemajstor u šibicarenju. Pružio sam mu ruku i rekao: ‘Svaka čast. To isto su i meni hiljadu puta rekli.’“
(„Trn“)
Ljilja Jevremović,
tekstopisac, govoreći o sporu sa pevačem Draganom Kojićem Kebom, vezanom za očinstvo nad njenom ćerkom Inom, priseća se dešavanja:
„Oborio me je na krevet, jednom nogom pokrio moje noge, rukom zatvorio nos, a drugom rukom me je uhvatio za bradu i poljubio. Nisam se opirala iako mi je, zbog operativnog zahvata koji je obavljen pre toga, lekar preporučio da sačekam nedelju dana pre nego što stupim u intimni odnos. Ipak sam to učinila. Pitala sam ga da li ima kondom, rekao je da nema, nismo koristili nikakvu zaštitu i nisam primetila da je ejakulirao u meni. Desetak dana posle toga pozvala sam ga da dođe kod mene i prihvatio je poziv. Kupila sam kondome, ali je on odbio da ih upotrebi. I pored toga, prihvatila sam intimni odnos…“
(„Svet“)
Gane Pecikoza,
estradni menadžer, o telohraniteljima i pomodarstvu na estradi:
„Ma oni su negde čuli ili videli da je Majkl Džekson nedodirljiv i misle da im još samo to fali u karijeri. Ne vide da je to barijera. To je imidž kod virtuelnih zvezda. Telohranitelje imaju Jelena Karleuša, Joksimović… Pa sa Borom Đorđevićem sam 20 godina. Taj čovek je zaista zvezda, a šeta ulicom sam i pozdravlja se sa ljudima. Ni Zdravko Čolić nema telohranitelje, Đorđe Balašević takođe. Oni su ljudi iz naroda, nemaju ljudi od koga da se štite. Što i da se štite od onih koji ih obožavaju.“
Slobodan Veličković,
otac pevačice Svetlane Ražnatović, o njenim telohraniteljima:
„Sa Cecom su naši ljudi iz stranke, njih trojica koji rade u smenama, i tu su samo da bi vozili i čuvali vozilo, drugog razloga nema.“
(„Blic“)
Nikola Stokić,
maneken, na pitanje šta peva dok se tušira:
„Volimo Ramaaaa, žuti margarin, ukusan i fin.“
Šta nikada ne bi reklamirao?
„Uloške.“
Ludost koju bi počinio iz ljubavi?
„Oženio bih se.“
Šta bi bio da je žensko?
„Sponzoruša.“
Njegov najveći blam?
„Kao mali sam se opasno ložio na Anu Bekutu.“
Šta najčešće menja u životu?
„Pozadinu na desktopu, mada mi ni mišljenje nije postojano.“
Šta čini u stresnim situacijama?
„Popijem pelinkovac.“
(„Blic njus“)
N.N. devojka, objašnjava razlog posete seksologu:
„Šta mi sada vredi što sam na Elektrotehničkom fakultetu bila student generacije… Svi misle da sam luda! Što reče ova devojka, najgore je kada više ne znaš šta radiš, šta vidiš, šta je stvarno, a šta ne. Ja sam počela da gubim kontrolu nad sobom… a kontrolisala sam se sve ove godine. U srednjoj školi bila sam vukovac, na faksu sam mislila samo na učenje, a u slobodno vreme sam čitala… I gde me je to dovelo – kod seksologa?! Ali, to nije sve… To što su svi mislili da ću poludeti od učenja nije me doticalo, ali kada sam im to ludilo sama i dokazala, svatila sam da je vreme da se nekome obratim za pomoć. Znate li šta sam uradila na apsolventskoj večeri? U zanosu igre, zgrabila sam kolegu sa kojim sam plesala i počela sam da ga, pred svima, svlačim. U početku je mislio da se zezam, ali kada je shvatio da je đavo odneo šalu, počeo je da se otima, pobegavši glavom bez obzira. Svi prisutni su zgranuto buljili u mene, a ja sam mrtva hladna išetala iz sale. Recite, da li je to normalno?!“
(„Zona sumraka“)
