Mudasobwa, ali srpski

Mali tim programera, prevodilaca i studenata elektrotehnike u Ruandi upravo je započeo ogroman posao lokalizacije Open Officea (open-source alternativa popularnog Microsoft Office paketa), kada su shvatili da pred njima stoji problem gigantskih razmera: u kinjaruandi, jeziku kojim govori većina stanovnika Ruande, ne postoje reči za mnoštvo tehničkih i kompjuteraških termina, uključujući tu i reč „kompjuter“.

Nakon razmišljanja o tome da li u nedostatku domaće reči treba upotrebiti englesku ili francusku (i tako doprineti globalizaciji, alijenaciji, internacionalizaciji ili šta god da je suprotno od procesa lokalizacije pomenutog programa), tim se opredelio za kinjaruandsku reč „mudasobwa“, što u slobodnom prevodu znači „neko ili nešto što nikad ne greši“. Hm, da… A „technical support“ su verovatno preveli kao „chikaudzemperu“, što u još slobodnijem prevodu znači „veliki đavo koji nikad ne spava“.

Srećom, tim od stotinjak stručnjaka iz Irske, Srbije i Grčke koji je nedavno lokalizovao Microsoftov Office 2003 na srpski nije se susretao sa problemima tih dimenzija. Što, naravno, ne znači da problema nije ni bilo.

Vlado Đukanović, koji je kao stručnjak za srpski jezik učestvovao u projektu lokalizacije, ispričao je na promociji srpskog Office sistema jednu anegdotu koja najbolje ilustruje poteškoće s kojima se susreo naš tim: taman kada je, nakon dužeg premišljanja, usvojena reč „provera“ kao adekvatan prevod za „validation“, osvanuo je pojam „validation check“. Pošto izraz „provera provere“ jednostavno ne pije vodu, tim se nevoljno opredelio za „proveru validacije“ kao prihvatljivo rešenje.

Windows XP, najnoviji Microsoftov operativni sistem, zasad je dostupan na 47 jezika, dok Office 2003 podržava 34 jezika. Oba odskora postoje i u verzijama na srpskom, a ključni programi iz sistema Office 2003 (Word, Excel, Outlook i PowerPoint) dostupni su na oba naša pisma – ćirilici i latinici. A zašto bi Microsoft uopšte želeo da ima verziju svog najprodavanijeg korisničkog paketa na srpskom?

Ako ćemo pošteno, radi se o logičnom izvođenju ideje o globalnoj dominaciji. Ko god je makar jednom odigrao Risk, Shogun ili Mighty Empires (svejedno da li u digitalnoj ili kartonskoj verziji), razumeće. Zasićenost razvijenih tržišta je tako velika da jedini značajan prostor za napredovanje postoji u zemljama koje do pre samo nekoliko godina ni izbliza nisu bile tako interesantne. Radi se o projekciji ukupnog kumulativnog rasta, a ne o konkretnim efektima na pojedinačnim tržištima. Takođe, prilično je očigledno da ukrupnjavajući procesi u nekim regionima sasvim dobro deluju. Od 1. maja Evropska unija je bogatija za desetak novih članica. Velika je verovatnoća da će one znatan deo svoje softverske, organizacione i telekomunikacione infrastrukture usklađivati sa ostatkom Evrope. Dobro došli u Microsoft uniju!

Zar se Microsoft ne plaši tržištâ na kojima piraterija igra značajnu ulogu? Kod nas su ostvareni skromni pomaci u borbi sa piraterijom, i pravljenje jednog ovakvog paketa nekako se čini kao opasan korak. Ipak, moguće je da Microsoft jednostavno više nema toliko izbora u svojim strateškim potezima. Konkurentski Open Office će, najverovatnije, pojesti svako tržište koje Bil Gejts ostavi za kasnije. Poznata je priča koliko je Microsoft zazirao od lokalizovanja svojih ključnih paketa u azijskim zemljama, koje nekako prati imidž piratskog raja. Kad se ima u vidu da je za naredni period planirano lansiranje Officea na čak 18 indijskih jezika, stiče se utisak o izvesnoj promeni raspoloženja kada su ova „rovita“ tržišta u pitanju.

S druge strane, lokalizacija nije samo stvar korisnosti, produktivnosti, nego i nacionalnog ponosa. Kad je ruandskom timu stalo ne samo da prevede i prilagodi Open Office njihovom jeziku, već i da izmisli sasvim nov rečnik da bi program uopšte mogao da se koristi, a sve to u zemlji gde 90 odsto stanovništva nema električnu energiju, onda je lako razumeti koliko je našem lokalnom timu bilo stalo da se upišemo na Office mapu sveta. A mora se priznati da im je to uspelo, i to u velikom stilu. Najpre, tu je lansiranje MS Officea na srpskom i prezentacija u prepunom Ateljeu 212; zatim posete predsedniku Vlade Vojislavu Koštunici, patrijarhu Pavlu i pokloni SPC, SANU, Matici srpskoj i Beogradskom univerzitetu u vidu prvih paketa na srpskom koji su iz Irske stigli u zemlju. Reč je o vrednim donacijama koje će ovim institucijama omogućiti da budu u toku sa najnovijim tehnologijama, na način koji doprinosi očuvanju našeg jezika i kulture.

Office na srpskom je verovatno najveći pojedinačni korak koji je lokalna IT scena napravila po pitanju generisanja novog sloja unutrašnjeg IT tržišta. I do sada je moglo da se računa na to da će se kompjuterima baviti uglavnom oni koji to i inače rade – „studenti elektrotehnike, članovi klubova programera i povremeni posetioci istraživačke stanice u Petnici. Da, i učenici Matematičke gimnazije. Ali proširenje prirodne baze korisnika, što je inače bio cilj svake vlade na ovim prostorima koja je bila svesna da IT uopšte postoji, praktično je nemoguće bez rastućeg broja bitnih aplikacija pristupačnih svima. Ergo: Office na srpskom. Veliki prvi korak. Da li će ih biti još? Neminovno.