Čekajući Adenauera

Najduža predsednička kampanja u istoriji Srbije privodi se kraju – prvog poluvremena. Ljiljana Aranđelović (koju je predložila Jedinstvena Srbija), Vladan Batić (Demohrišćanska stranka Srbije), Ivica Dačić (Socijalistička partija Srbije), Milovan Drecun (olitička partija Preporod Srbije), Dragan Đorđević (Stranka državljana Srbije), prof. dr Branislav Ivković (Socijalistička narodna stranka), Mirko Jović (Narodna radikalna stranka, Srbija i Dijaspora i Evropski blok), Jelisaveta Karađorđević (Grupa građana „Inicijativa za lepšu Srbiju“), Bogoljub Karić (grupa građana), Dragan Maršićanin (Demokratska stranka Srbije, olitička stranka G 17 plus, Srpski pokret obnove, Nova Srbija), Zoran Milinković (Patriotska stranka dijaspore), Tomislav Nikolić (Srpska radikalna stranka), Borislav Pelević (Stranka srpskog jedinstva), Marijan Rističević (Narodna seljačka stranka) i Boris Tadić (Demokratska stranka) izlaze 13. juna pred 6.531.549 punoletnih građana Srbije, da ih oni procene i zaokruže.

Ispod te uvek pomalo vašarske predstave s konvencijama, proricanjem budućnosti, izvlačenjem zeca iz šešira i keca iz rukava, sa pretvaranjem vode u vino uvek se krije izvesno otvaranje socijalnog ventila i ispipavanje raspoloženja, otvaranje ventila za pritisak na vladajući sloj.

Na ovim predsedničkim izborima koje birači izgleda doživljavaju kao važne ali ne i presudne izmeriće se rezultante socijalnih i političkih silnica i u osnovi će se dobiti odgovor na to šta je generalni pravac kretanja u Srbiji. Izgleda da je i na ovim izborima potvrđena generalno gledano proevropska orijentacija dominantnih političkih faktora. One snage koje su u dosadašnjim analizama opisivane kao antievropske ili evroskeptične verbalno se ili suštinski prilagođavaju. Druga karakteristika tog procesa je da izbija na površinu potreba da se u srpskoj tranziciji s manje potcenjivanja gleda na vlastite resurse, da se radna snaga i fabrike u kojima se ona vodi kao zaposlena ne tretira kao teret i suvišan trošak, već kao neiskorišćen potencijal.

Vidi se da ljudi žele da žive u uređenoj državi, ali čini se pokazuju želju da njen kvalitet osete prvo u vlastitom novčaniku, drugo u nekoj vidljivijoj budućnosti za vlastitu decu.

Treća tendencija je – disciplinovanje vlasti. To da će svaka mutna stvar isplivati na površinu u političkim borbama, a naročito u izbornoj kampanji ovih meseci je postalo jasno i medijska zabašurivanja tipa „politizacija“ samo su produžavala političku upotrebljivost takvih slučajeva.

Kao predložak za čitaočevo razmišljanje o stanju u Srbiji uzimamo elemente jednog istraživanja javnog mnjenja. Saradnici Centra za proučavanje alternativa bili su ljubazni da vašem hroničaru ustupe tabele s prvim empirijskim nalazima svog istraživanja sprovedenog 22. i 23. maja na uzorku od 1800 ispitanika, tako stratifikovanom (kvotni uzorak) da može baciti zrak svetlosti na raspoloženje seljaka, domaćica, PK i KV radnika, tehničara, stručnjaka i studenata.

U trenutku nastanka ovog teksta nisu bile gotove analize dobijenih rezultata, tako da čitalac mora sam da gleda u brojke, kao što ih je gledao vaš hroničar (uzgredne primedbe naše). Važno je napomenuti da je istraživanje CPA rađeno za potrebe Demokratske stranke i njenog predsedničkog kandidata (moguć konflikt interesa istraživača). Istraživači CPA, kada su nam ustupili sirovi materijal istraživanja, podvlačili su da njihovi nalazi nisu zavisili od korisnika istraživanja.

Izborni štabovi uglavnom selektivno objavljuju rezultate javnomnjenjskih istraživanja, obično ako mogu da ohrabre birače. To je uobičajena tehnika – tri najvidljivija kandidata obznanila su pozivajući se na istraživanja da sigurno ulaze u drugi krug. Istraživači, kao i strčnjaci za marketing ponekad više hipnotišu kandidate svojim nalazima nego što im pomognu. Razuđena istraživanja svakako mogu da posluže kao alatka za korekciju kampanje (prednosti i slabosti kandidata, kako prolazi njegov stajling itd. po pravilu ne objavljuju nikad).

Sporovi o tome koliko istraživanja javnog mnjenja utiču na raspoloženje birača vode se inače veoma dugo. Vaš hroničar stoji na stanovištu da sondaže javnog mnjenja, ako su dobro pročitane, uvek bolje služe kao sredstvo za orijentaciju birača nego kao sredstvo za manipulaciju njihovim stavovima. Dilemu da li da objavimo rezultate istraživanja koje je koristio jedan kandidat u predsedničkoj trci razrešile su same serije indikacija iz istraživanja koje ukazuju na socijalne aspiracije birača, njihovo nezadovoljstvo i težnje, i to pre svega treba i čitati. Ono u jednoj svojoj koloritnoj dimenziji osvetljava i elemente preko kojih birači prepoznaju svoje kandidate, kako vide njihovo govorništvo, njihovu rečitost, njihovo lukavstvo, njihovo držanje, njihov izgled. Marketing hoće ponekad i da zavara – u politici ponekad ono što izgleda lepo nije i prihvatljivo. I obrnuto.

S druge strane, frekvencije odgovora svedoče o konstantnom socijalnom pritisku na vlast – i u istraživanjima obavljenim pre godinu dana bio je vidljiv identičan zahtev za boljim standardom i za privrednim razvojem, za stabilnošću i za više odškrinutim vratima budućnosti. Ono ponovo ukazuje i na izvesno socijalno profilisanje glavnih političkih snaga u Srbiji.

Koliko je verovatno da ćete izaći na predsedničke izbore 13. juna 2004. godine? (u %)

Za koga ćete glasati na predsedničkim izborimа?

Ako bi u drugi krug izbora ušli Tomislav Nikolić i Boris Tadić, za koga biste vi glasali? (u %)

Ako bi u drugi krug izbora ušli T. Nikolić i D. Maršićanin, za koga biste vi glasali? (u %)

Čitaoca koji bi ovu tabelu koristio za klađenje treba upozoriti da mora razlikovati izborne prognoze od sondaža javnog mnjenja (preseka u određenom trenutku). Do zaključenja ovog broja „Vremena“ nije bilo prognoze izbornog rezultata, a objavljeno je nekoliko sondaža. U Institutu društvenih nauka, koji je u više navrata tačno prognozirao izborni rezultat, vašem hroničaru je rečeno da u ovom ciklusu oni neće davati izbornu prognozu. Sami istraživači CPA su se takođe uzdržali od izborne prognoze uz upozorenje da na konačan rezultat u značajnoj meri mogu uticati eventulani događaji u finišu kampanje (kao što je saslušanje Legije ili nasilje na Kosovu, na primer). Vreme u kome je obavljena ta sondaža suviše je daleko od izbornog finiša (posle njega sledile su tri nedelje izborne kampanje) da bi bilo osnova za izbornu prognozu i pitanje je da li ono može biti korisno za dešifrovanje političke ćudi srpskog birača!

STANJE U DRŽAVI

Kako ocenjujete ukupno stanje u našem društvu danas? (u %)

Samo nešto malo više od pola procenta ispitanika stanje u društvu ocenjuje kao dobro. Broj onih koji misle da je stanje nepodnošljivo ili teško podnošljivo penje se na liniju veću od četiri petine. Zanimljivo je da će se pokazati da su ljudi nezadovoljniji stanjem u državi nego sopstvenim položajem ili perspektivom svoje porodice.

Poželjne i nepoželjne osobine predsedničkih kandidata

Da li glasine o tome da su neki članovi Demokratske stranke (Čeda, Beba, Vesić, Milić, Janjušević) imali veze s organizovanim kriminalom bacaju senku na Borisa Tadića? (u %)

BRIGA ZA PORODICU

S kojim problemima se susrećete vi i vaša porodica. Izdvojte tri i poređajte ih po važnosti? (zbir % je veći od 100 zato što su ispitanici mogli da daju jedan, dva ili tri odgovora)

***

Ako je trogodišnjim učinkom tranzicije u Srbiji nezadovoljno 62 odsto seljaka, 57 odsto radnika i 51 odsto službenika, to znači da je socijalni otpor tim promenama enormno velik. Samo 7 odsto stručnjaka izriče vrlo dobru ocenu, znači da nije konstituisano socijalno jezgro koje podržava sadašnji koncept reforme. Očigledno, potrebna je socioekonomska redefinicija tranzicione strategije i taktike.