„Pa zar je moguće da vas toliko plaćaju za vaše savete?“

Ni sam ne znam koliko puta sam morao da odgovorim prijateljima i rodbini na pitanje iz naslova ovog uvodnika dok sam bio u McKinseyu. Na samom Zapadu konsalting nije dobro poznata profesija i predmet je čestog osporavanja od strane menadžera i direktora, to jest upravo onih koji upotrebljavaju konsultante. Jer, za mnoge, upotreba konsultanta u neku ruku predstavlja priznanje sopstvenih nedostataka. Kako reče jedan ovdašnji direktor „šta će mi neko da mi objašnjava industriju koju ja najbolje znam od svih i da mi popuje u mom preduzeću?“. Sada već bivši direktor Agencije za privatizaciju g. Pavlović pomislio je nešto slično kada je rekao da konsultanti u postupku srpske privatizacije samo skupljaju i prepisuju papire, što bi mogli mnogo bolje i jeftinije da urade i sami direktori preduzeća. Mnogo ozbiljnije, čitaoci će se sigurno setiti munjevitog nestanka pre tri godine zbog slučaja Enrona jednog od lidera profesije, Arthura Andersena, koji je zapošljavao desetine hiljada revizora i konsultanata svuda u svetu. Na slučaju Enrona se iskazao duboki, strukturni, konflikt interesa kod takozvanih big 4 firmi koje su bile istovremeno revizori i konsultanti. Kao revizor Enrona Andersen je jednostavno izbegavao ozbiljne primedbe na očigledno falsifikovane račune da bi nastavio da ubira desetine miliona dolara prihoda od konsaltinga u istoj firmi. To je dovelo do restukturiranja dela profesije, na primer kroz prodaju PriceWaterhouseCoopersa IBM-u i jasnije podele te dve aktivnosti.

Kako onda objasniti da konsalting industrija raste, sa izuzetkom 2001. i 2002. godine, frenetičnim tempom od 15–20 odsto godišnje od šezdesetih godina prošlog veka pa do danas, tako da predstavlja značajnu ekonomsku granu sa očekivanih 100 milijardi evra globalnih prihoda ove godine (izvor: Kennedy Information)? Kako objasniti sve veći broj problematika od kojih zavisi potražnja klijenata, od sistema nabavki, preko marketinga i strategije do informacionih tehnologija? Kako objasniti da studenti vodećih evropskih i američkih univerziteta svake godine rangiraju konsalting kuće McKinsey ili Boston Consulting Group kao najprivlačnije poslodavce? Kako je moguće da ta profesija donosi veoma solidne zarade i raznovrsnu karijeru uz realnu intelektualnu stimulaciju onima koji se njom bave?

Krenimo od početka, i to od tridesetih godina u SAD, jer moderan konsalting, za razliku od mnogih zanata, ima neprikosnovenog kreatora, pokojnog Marvina Bowera, koji je umro prošle godine u Floridi, doživevši stotu. Bower je došao u inženjersku firmu McKinsey 1933. godine iz jedne advokatske firme i izmislio konsalting. Sam James O. McKinsey, koji je dao ime firmi, umro je veoma rano, 1937. godine, od upale pluća koju je dobio radeći zimi na hladnim pogonima za proizvodnju pilećeg mesa. Toliko o ušuškanim konsultantima! Imao sam tu čast da sretnem Marvina Bowera 1995. godine kada nam je ponovio pet principa na kojima počiva prvoklasni konsalting za top menadžment:

1. Uvek stavi interese klijenta ispred svojih.

2. Slušaj da bi razumeo, ne da bi napadao klijenta

3. Rešavaj probleme kroz analizu podataka i formulaciju akcija koje direktno poboljšavaju proizvod ili uslugu

4. Uvek stavi dati problem u širi kontekst i istovremeno pitaj se šta može odmah da se uradi da bi se stvari poboljšale

5. Inspiriši ličnim primerom i traži od drugih konsultanata da budu uvek, i u svemu, pa i u privatnom životu, najbolji

To su možda opšte ideje, ali ako se iskreno – bez trunke cinizma – i stalno primenjuju, one daju korpus vrednosti na kojima počiva kvalitetna profesionalna konsalting firma. Jer, najbolji konsalting ne vidi sebe kao industriju, već kao profesiju, nalik onima kojima se posvećuju doktori, advokati, arhitekte. Konsultanti žele da postanu partneri, ili suvlasnici firme, kao što profesori žele da postanu redovni profesori univerziteta. Proces izbora za partnera je postepen i zahtevan i ima elemenata prave inicijacije. Krajnji cilj nikada ne sme biti kratkoročna maksimizacija prihoda konsultantske firme, već dugoročni uspeh klijenta. Samo tako se pravilno i zdravo razvija dugoročna relacija sa rukovodećim kadrovima preduzeća i, samo naizgled paradoksalno, ubiraju i najveći prihodi u ovoj profesiji. Do dana današnjeg ja redovno kontaktiram sa klijentima od pre deset godina, bez direktnog povoda za biznis. Neki su postali iskreni prijatelji. Neki se danas raspituju o mogućnostima investiranja u Srbiji. Ali, važno im je da znaju da ću njihov interes uvek paziti i u mojoj domovini. A poverenje se mukotrpno stiče i lako gubi.

Danas je konsalting podeljen na sijaset specijaliteta. Strateški konsalting, gde dominiraju kuće kao McKinsey, Boston Consulting Group i Bain, raste i ima najveće prihode po konsultantu, ali je danas po ukupnim prihodima mnogo manji od konsaltinga u domenu informacionih tehnologija (IT), sa firmama kao Accenture ili CapGemini. Za deset poslednjih godina, uz uvođenje globalnih ERP softvera (Enterprise Resource Planning, koji planiraju i kontrolišu upotrebu resursa u preduzeću, kao SAP, PeopoleSoft i drugi), revolucije internet i problema integracije sistema posle spajanja preduzeća, IT konsalting je postao ogroman biznis, skoro 80 odsto ukupnog sektora. Došlo se postepeno i do „outsourcinga“ velikih sistema, gde, primera radi, britanska carina ili EuroNext berza redovno daju ugovore o menadžmentu njihovih sistema specijalizovanim firmama.

U Srbiji će se konsalting razvijati dvocifrenim stopama rasta u sledeće dve decenije uz, nažalost, uobičajene probleme heterogenosti ponude, loše navike da se tu i tamo kroz fiktivne intelektualne usluge prvenstveno vidi način ispumpavanja novca iz preduzeća, i manjak uzajamnog shvatanja i uvažavanja između konsultanata i klijenata. Današnja ponuda na tržištu je korektna ali veoma mala i nepotpuna. Zastoj u reformama u proteklih dvanaest meseci usporio je potražnju ali će proces privatizacije, restukturiranja, potrebe uspešnih preduzeća brzo animirati to tržište.

Prvoklasne međunarodne kuće imaju sigurnu budućnost kod nas. Ali, iskustvo drugih zemalja u tranziciji pokazuje da i te kako ima mesta za kvalitetne domaće kuće na tržištu konsaltinga. To je jasna vizija koja nas je povukla da na jesen pokrenemo Altis Consulting, koji će imati regionalne ambicije i hteti da bude u neku ruku i prosvetitelj u domenu menadžmenta na Balkanu kroz seriju publikacija i predavanja. Tako će se i jačati konkurentnost naše privrede koja je, na duži rok, jedini pravi izvor bogatstva i makrostabilnosti Srbije i regiona.