Bora Đorđević,
savetnik ministra za kulturu, govori o sebi u toj ulozi i kaže: „Kakva država takvi i savetnici.“
Za šta se zalaže kao političar?
„Rado bih vratio neke tradicionalne vrednosti osuđene na odumiranje. U nekim državama trend je da se čovek oženi kućnim ljubimcem ili drvetom. Novi svetski poredak ubija tradiciju, a u Srbiji ga propagiraju trendovsko pomodarski orjentisani imbecili. Strano govno im lepše miriše nego domaće.“
Da li je homofobičan?
„Upravo vodim okršaj sa pederima. Tražili su od Ministarstva 100.000 dinara za sajt. Zatrpan sam pederskim dopisima. Kažu da sam grozan, vulgaran, netolerantan jer neću da se propagira pederluk.“
O svom izgledu:
„Jednom sam otišao na prijem u gradskoj skupštini u odelu. Stavio sam kravatu sa srpskim grbom. Princ Aleksandar Karađorđević je rekao da je najlepša koju je video. Onda sam mu je poklonio.“
Šta savetuje ministra?
„Pošto radim u Ministarstvu kulture i informacija, imao sam ideju da na konferenciji za novinare pustimo Severinin film kao dobar primer uspešnog delovanja tržišta pirata. Svi su se načisto isprepadali.“
O čuvenim voštanim figurama u Ministrarstvu:
„Tu su Nikola Pašić, kralj Petar I Karađorđević i Čiča Draža. Njemu sam kupio zastavu Evropske unije. Platio sam je deset evra na pumpi u Sloveniji, ali nije mi žao. Pošto je Draža završio vojnu akademiju u Francuskoj, ko je zaslužniji od njega da uđe u Evropu.“
(„Evropa“)
Božidar Đelić,
bivši ministar finansija, priča o svom automobilu „jugo“ i malom incidentu:
„Krenuo sam baš za Kragujevac. I na 58. kilometru autoputa „jugo“ je stao. A sa mnom je bio moj prijatelj iz Francuske koji vodi nekoliko preduzeća i kog sam baš ubeđivao da investira u Srbiji. Naišli su oni koji krstare autoputem, utvrdili da sam ja ‘krivac’ jer je nestalo goriva. Međutim, kazaljka nije radila, pokazivala je da ima goriva…“
(„Ilustrovana politika“)
Suzana Mančić,
pravnica i pevačica, „loto devojka“ i devojka grčkog biznismena Simenona Comokosa, koji kad ona obuče nešto izazovnije reaguje rečima „o Bože!“, kaže: „On bi me obukao kao svoju sekretaricu. Isuviše je klasičan. Nikako da naučim muškarca s kojim sam da me voli onakvu kakva sam. Ali, ljubav jeste kompromis. Simicu volim i neću da ga sekiram. S druge strane, deca mi kažu: ‘Mama, zašto se nisi dekoltirala?’ Kritičara ima koliko hoćete. Ipak, moj posao je da izgledam atraktivno.“
(„Ilustrovana politika“)
Aleksandar Jovičić,
čitalac, ima svoje mišljenje o hrvatskoj zvezdi Severini:
„Severinin deda je u Drugom svetskom ratu bio jedan od četničkih komandanata sa Dinare. No, njegova unuka je prodala dušu đavolu. Postala je patološka Hrvatica. Godinama je bila glavna estradna zvezda na promocijama HDZ-a, mrzeći Srbe u raznim prilikama. Rado nosi majicu sa likom Tuđmana, čiji je veliki poštovalac. Deo je ‘tima za odbranu hrvatskih generala’. Izjavila je da bi pevala u Sava centru, ali uz uslov da sav novac ode u ruke ‘hrvatskih branitelja, invalida’. I takva osoba postala je medijska ličnost u Srbiji poslednjih nedelja. A ona kao da se podsmeva toj istoj Srbiji i toj plimi ljubavi i toplih reči koje joj stižu odavde, pa poručuje : ‘Ja sam žena i Hrvatica.’ Tako je. Ništa nas ne može dozvati pameti. A da li bi nekome u Hrvatskoj, da se neka naša devojka našla u sličnoj situaciji (objavljivanje kućnog porno-videa u javnosti, prim.ur.), palo na pamet da potroši toliko papira i tolike sate programa. Da li bi snimali specijalne TV emisije? Naravno da ne bi. Bilo bi im ispod časti.“
(„Srpske novine ogledalo“)
Dragoš Kalajić,
„ideolog nove Evrope“ i „genije humanizma“, kako italijanski likovni kritičari vide ovog autora, priča o slikarstvu:
„Za mene je slikarstvo ispovest unutrašnjeg sveta. Tu se osećam kao stidljiva devojka kojoj ne priliči da se nudi.“
(„Srpske novine ogledalo“)
Snežana Savić,
pevačica i glumica, kaže da je u ljubavi uvek bila kanibal i da je to „uvek bila borba – ko će koga da pojede, ponizi, uništi“, priča:
„U biti je ljudskog bića da voli i bude voljen. Sanjamo, želimo, a onda proradi hemija koja kraće ili duže traje. Srećni ste, letite, pod anestezijom ste. A kad anestezija prestane, pred vama je biće koje ne prepoznajete, pa se pitate da li je moguće da ste ga voleli! Eto, to je ljubav!“
(„Star“)
„Glas javnosti„,
u tekstu pod nazivom „Uneredio se nasred autobusa“, piše:
„Desetak putnika, s vozačem autobusa GSP-a na liniji 65 na čelu, dugo će prepričavati prošlonedeljni direktan susret sa domaćim primitivizmom. Na jednom od prvih polazaka, oko 5.45, na početnoj stanici kod carine, retke ranoranioce je prvo zapahnuo smrad, a onda dočekala gomila ljudskog izmeta nasred autobusa. Zgranuti ljudi u početku su bežali od smrada prema drugim delovima autobusa, dok nisu odlučili da slučaj prijave vozaču. U potpunoj neverici, on je u blizini Brankovog mosta zaustavio ‘šezdesetpeticu’ da bi se lično uverio u tvrdnje putnika. Posle pogleda na pogolemu ‘istovarenu’ gomilu, vozač ih je zamolio da izađu napolje i odvezao se pravo u perionicu GSP-a.“
(„Glas javnosti“)
Radomir Bata Naumov,
republički ministar energetike i rudarstva, svake nedelje peva u horu crkve Svetog Marka, gde se, prema njegovim rečima, obnavlja za sledeću nedelju i zaboravlja najneprijatnije iz prethodne:
„Moraću danas da okajem grehe, da mi oprosti bog za Čomićku. Pred samo izglasavanje mog zakona koji je četiri godine na tapetu, optužila me je da joj dobacujem, da nisam čovek, da sam nevaspitan, da nisam muškarac. Prećutim joj. Kad u šest po podne, kad je prenos najgledaniji, ona će opet. I izgubio sam kontrolu. Rekao sam da možda nisam muškarac, al’ da kavaljer jesam i da ona sigurno nije dama kad je tako bezobrazna. To bi bila uvreda, ali u XVI veku. Onda su zbog toga doveli u pitanje održavanje sednice. Ja sam se izvinio, samo da taj zakon prođe. Ona dobila izvinjenje, ja zakon. I sad, kad je izglasan, i ostavku mogu da dam.“
(„Glas javnosti“)
„Kurir“
u tekstu „Seksi veš za čeličnu ledi“ opisuje kako je novinar Bojana Lekić potrošila sedamdeseti deo plate, ili 100 evra, na erotski veš:
„Iako joj je ljubazna i, po prirodi posla, o trendovima odlično informisana prodavačica nudila nešto modernije i eksplicitnije ‘komade’, Bojana se odlučila za komplet koji se sastoji od gaćica (ne tangi već običnih!) i brushaltera u žuto-braon nijansama kao i neizbežnih raspaljivača muških maštarija – haltera i podvezica! Psiholozi bi prema navedenim podacima zaključili da novinar Slaviša Lekić, Bojanin suprug, u spavaćoj sobi ima neumoljivu, dominantnu i na momente ljubomornu ljubavnicu koja je u neprestanom konfliktu privlačenja i odbijanja između svoje principijelne i konzervativne spoljašnjosti i razuzdane unutrašnjosti! I dok ova ‘hičkokovska’ plavuša svojim odsečnim tonom i fiksiranim plavim očima isleđuje ovdašnje političare i politikante, ne zaboravite da se ispod svedenih muškobanjastih kostima krije nežan čipkasti veš!“
(„Kurir“)
Jelena Tinska,
balerina i glumica, u pismu „Večernjim novostima“ iznela je „subjektivan odraz objektivne stvarnosti“ emisije „Taksi B92“, uz naznaku „tako mislim, kad mislim obično i kažem, a vi se sad smejte ili šta već, iako znam da mnogi ipak misle kao ja“:
„Strašno. Pre svega, ko i s kakvim porivom, s kakvom idejom vozi taj ‘Taksi’? Uglavnom ‘društvo sa scene’… S druge strane, ko su ti ljudi koju ulaze u ‘Taksi’. Sirotani koji nemaju svoje mišljenje nigde drugde, osim po kuloarima, a u ‘Taksiju’ normalno govore ono što misle. Bože, ljudi moji dragi, zar vi svi to ne vidite? Sramota i blam.“
(„Večernje novosti“)
Milić Vukašinović,
pevač, o komšinicama:
„Nisam išao na more već deset godina, tada sam voleo da posećujem nudističke plaže. Međutim, nisam izgubio naviku, kad je lepo vreme sunčam se go na terasi, i mislim da su mi komšinice vrlo zadovoljne. Nikad se nisam osećao neprijatno go, jer je to, po meni, sasvim prirodna stvar.“
(„Blic“)
Goca Tržan,
pevačica, na pitanje da li je čestitala dobitnicima nagrada na festivalu Sunčane skale Ivani Banfić i Goranu Karanu:
„Za razliku od njih, lepo sam vaspitana i prišla sam prva da im čestitam, jer me nije bolelo to što sam sa njima podelila nagradu. Ne zanima me njihovo mišljenje, jer se ne osećam ugroženom pored njih. Oni za mene nisu nikakva senzacija i ne svršavam na hrvatsku glazbu. Izbegavam fotografisanje sa pevačima iz Hrvatske. Dok se međusobno poštujemo, ne moramo da se volimo.“
(„Svet“)
Tomislav Vasiljević Piculin,
koji se ženio čak 46 puta, govori o svojim iskustvima:
„Oženio sam se prvi put sa 22 godine, izvesnom Milijanom i ona mi je rodila sina koji danas živi u Čačku. Bila je iz bogate kuće, svadba je bila ogromna, a ja sam je još tokom svadbenog veselja prevario sa devojkom iz obližnjeg sela. Dok su se pijani svatovi veselili ‘obrađivao’ sam Milicu, a na venčanu ženu navalio sam tokom prve bračne noći kao da sam se samo za nju čuvao… Uz izgled, ženama je bitna i dobra ‘alatka’, da se ne lažemo. Bez seksa nema života, a vitalnost sam zadržao zahvaljujući čestom seksanju. Kada sam bio u punoj snazi, mogao sam da ‘teram’ šest-sedam puta za noć, a sada to obično obavljam jedanput, ali žestoka akcija traje po dva sata. Volim da žena preuzme inicijativu, volim maštovitost, a uvek sam se gnušao žena koje tokom seksa čačkaju nos, grickaju nokte ili jedu šljive…“
O pevačici Lepoj Lukić:
„Lepa je iz obližnjeg sela Miločaja, a zna se da voli mlađe muškarce, pa je tako čula i za mene. Upoznali smo se u vreme njene najveće popularnosti, a posle kraćeg razgovora, prvi seks imali smo ispod jedne lipe, to pamtim kao nešto vrlo prijatno. A da sam se dobrim pokazao, videlo se po njenom čestom dolaženju kod mene u kuću. Sećam se da mi je na jednom čuvenom vašaru pevala cele večeri, čak se popela na sto i počela da meša ispred mene, ali je silazeći sa stola promašila stolicu, pala je i uganula nogu. Vrištala je kao luda od bola, a ja sam se, umesto da joj pomognem, neprestano smejao i tada me je ‘otkačila’.“
(„Svet“)
